Иво Перишин

С Википедије, слободне енциклопедије
иво перишин
Иво Перишин
Лични подаци
Датум рођења(1925-07-04)4. јул 1925.
Место рођењаКаштел Камбеловац, код Сплита, Краљевина СХС
Датум смрти30. октобар 2008.(2008-10-30) (83 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Професијаекономиста
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
председник Извршног већа
Сабора СР Хрватске
Периоддецембар 1971. - април 1974.
ПретходникДрагутин Харамија
НаследникЈаков Сиротковић

Одликовања
Партизанска споменица 1941.
Гроб Иве Перишина на Мирогоју

Др Иво Перишин (Каштел Камбеловац, код Сплита, 4. јул 1925Загреб, 30. октобар 2008) био је економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. Од децембра 1971. до априла 1974. обављао је функцију председника Извршног већа Сабора СР Хрватске, а од априла до 8. маја 1974. функцију председника Председништва СР Хрватске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. јула 1925. године у Каштел Камбеловцу. Пре рата укључио се у револуционарни омладински покрет и постао члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1941. године.

У Народноослободилачку борбу се укључио 1941. године. За време рата био је руководилац СКОЈ-а и комесар у јединицама НОВЈ, затим секретар Месних комитета СКОЈ Сплита, Вараждина и Ријеке.

1949. године дипломирао је на Економском факултету у Загребу, а докторирао 1959. на Економском факултету у Београду. Од 1956. године био је предавач на Високој привредној школи у Загребу, а затим на Економском факултету предавач монетарно-кредитне политике и банкарства.

Обављао је многе одговорне функције:

Од 1977. био је ванредни, а од 17. маја 1990. године редовни члан ХАЗУ.

Нека његова значајнија дела су:

  • „Новац и привредни развој“, 1961.
  • „Монетарно-кредитна политика“, 1964.
  • „Прилози реформи монетарног сустава“, 1979.
  • „Горопадна инфлација“, 1985.
  • „Свјетски финанцијски вртлог“, 1988.
  • „Финанцијски механизам и хрватска збиља“, 2000.
  • „Хрватска у свјетском вртлогу“, 2006.

Умро је 30. октобра 2008. године у Загребу. Сахрањен је на загребачком гробљу Мирогој.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Хрватска опћа енциклопедија (књига осма), „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб, 2006. година.