Сакиб Махмуљин

С Википедије, слободне енциклопедије
Сакиб Махмуљин
Датум рођења(1952-10-13)13. октобар 1952.(68 год.)
Место рођењаКозарац код Приједора
ФНРЈ
ВојскаАрмија Републике Босне и Херцеговине
Чинбригадни генерал
Јединица3. корпус Армије Републике Босне и Херцеговине
Одред Ел Муџахид

Сакиб Махмуљин (Козарац, 13. октобар 1952[1]) бивши је бригадни генерал Армије Републике Босне и Херцеговине и замјеник министра одбране Федерације Босне и Херцеговине, високи званичник Странке демократске акције. Током рата у Босни и Херцеговини био је један од најбитнијих муслиманских генерала[2] и командант већине јединица одреда Ел Муџахид,[3] за које се залагао.[4] Махмуљин је снимљен приликом састанка са вођама муџахедина.[5] Постао је командант 3. корпуса Армије РБиХ у септембру 1994. године.[6] Навео је да су муџахедини послали 28 одсјечених глава заробљених српских војника предсједнику РБиХ Алији Изетбеговићу и у Иран.[7] Оба његовара брата, Омер и Нагиб, убијени су у логору Омарска.[8] Након потписивања Дејтонског мировног споразума организовао је насељавање 89 муџахединских породица у Бочињу (Горњу и Доњу).[2] Џевад Галијашевић, начелник општине Маглај 2000. године, наредио је исељавање муџахедина из српских кућа у Бочињи, али то никада није учињено.[9] Након рата постао је замјеник министра одбране ФБиХ.[10] Са федералном делегацијом је 7. октобра 1999. године отпутовао у Пакистан ради разговора о даљем јачању односа.[11]

Махмуљин је осумњичен за ратне злочине у периоду од јула до октобра 1995. године на подручју Возуће, гдје је убијено око 50 заробљених Срба.[1] Ухапшен је 8. децембра 2015. године, али је пуштен на слободу дан касније.[12] У суду је 4. фебруара 2016. године изјавио да није крив.[13]

Суд Босне и Херцеговине осудио га је 22. јануара 2021. првостепеном пресудом на јединствену казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б V 2015.
  2. ^ а б Schindler 2007, стр. 255.
  3. ^ Schindler 2007, стр. 166.
  4. ^ Schindler 2007, стр. 256.
  5. ^ Bosnian Model of Al Qaeda Terrorism. jill starr. стр. 59. GGKEY:34CZYNSRR6E. 
  6. ^ Shrader, Charles R. (2003). The Muslim-Croat Civil War in Bosnia: A Military History, 1992-1994. Texas A&M University Press. стр. 167. ISBN 978-1-60344-719-5. 
  7. ^ Schindler 2007, стр. 224.
  8. ^ Sebina Sivac-Bryant (2016). Re-Making Kozarac: Agency, Reconciliation and Contested Return in Post-War Bosnia. Springer. стр. 54. ISBN 978-1-137-58838-8. 
  9. ^ Deliso 2007, стр. 20.
  10. ^ Balcanica. 14. Balcanica. 1997. стр. 13. 
  11. ^ Summary of World Broadcasts: Asia, Pacific. BBC Monitoring. 1999. 
  12. ^ „General Sakib Mahmuljin na slobodi!”. Avaz. 9. 12. 2015. 
  13. ^ „Sakib Mahmuljin se izjasnio da nije kriv”. Fokus. 
  14. ^ „Сакиб Махмуљин за злочине над Србима добио 10 година затвора”. 21. 1. 2021. Приступљено 22. 1. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]