Сакиб Махмуљин

С Википедије, слободне енциклопедије
Сакиб Махмуљин
Лични подаци
Датум рођења(1952-10-13)13. октобар 1952.(71 год.)
Место рођењаКозарац код Приједора, ФНРЈ
Војна каријера
ВојскаАрмија Републике Босне и Херцеговине
Чинбригадни генерал
Јединица3. корпус Армије Републике Босне и Херцеговине
Одред Ел Муџахид

Сакиб Махмуљин (Козарац, 13. октобар 1952[1]) бивши је бригадни генерал Армије Републике Босне и Херцеговине и замјеник министра одбране Федерације Босне и Херцеговине, високи званичник Странке демократске акције и осуђени ратни злочинац[2].

Биографија[уреди | уреди извор]

Током рата у Босни и Херцеговини био је један од најбитнијих муслиманских генерала[3] и командант већине јединица одреда Ел Муџахид,[4] за које се залагао.[5] Махмуљин је снимљен приликом састанка са вођама муџахедина.[6] Постао је командант 3. корпуса Армије РБиХ у септембру 1994. године.[7] Навео је да су муџахедини послали 28 одсјечених глава заробљених српских војника предсједнику РБиХ Алији Изетбеговићу и у Иран.[8] Оба његова брата, Омер и Нагиб, убијени су у логору Омарска.[9] Након потписивања Дејтонског мировног споразума организовао је насељавање 89 муџахединских породица у Бочињу (Горњу и Доњу).[3] Џевад Галијашевић, начелник општине Маглај 2000. године, наредио је исељавање муџахедина из српских кућа у Бочињи, али то никада није учињено.[10] Након рата постао је замјеник министра одбране Федерације БиХ.[11] Са федералном делегацијом је 7. октобра 1999. године отпутовао у Пакистан ради разговора о даљем јачању односа.[12]

Махмуљин је осумњичен за ратне злочине у периоду од јула до октобра 1995. године на подручју Возуће, гдје је убијено око 50 заробљених Срба.[1] Ухапшен је 8. децембра 2015. године, али је пуштен на слободу дан касније.[13] У суду је 4. фебруара 2016. године изјавио да није крив.[14]

Суд Босне и Херцеговине осудио га је 22. јануара 2021. првостепеном пресудом на јединствену казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.[15] Након жалбе одбране, апелационо веће суда БиХ га је 28. априла 2022. правоснажно осудило на осам година затвора.[2]

Почетком септембра 2022. г., откривено је да Махмуљин није на издржавању казне, нити се налази у БиХ. Адвокати осуђеног су наводно обавестили Суд БиХ да је Махмуљин отпутовао у Турску на лечење.[16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б V 2015.
  2. ^ а б „С1 1 К 019201 16 Кри Махмуљин Сакиб”. Суд БиХ. Архивирано из оригинала 22. 7. 2022. г. Приступљено 4. 9. 2022. 
  3. ^ а б Schindler 2007, стр. 255.
  4. ^ Schindler 2007, стр. 166.
  5. ^ Schindler 2007, стр. 256.
  6. ^ Bosnian Model of Al Qaeda Terrorism. jill starr. стр. 59. GGKEY:34CZYNSRR6E. 
  7. ^ Shrader, Charles R. (2003). The Muslim-Croat Civil War in Bosnia: A Military History, 1992-1994. Texas A&M University Press. стр. 167. ISBN 978-1-60344-719-5. 
  8. ^ Schindler 2007, стр. 224.
  9. ^ Sebina Sivac-Bryant (2016). Re-Making Kozarac: Agency, Reconciliation and Contested Return in Post-War Bosnia. Springer. стр. 54. ISBN 978-1-137-58838-8. 
  10. ^ Deliso 2007, стр. 20.
  11. ^ Balcanica. 14. Balcanica. 1997. стр. 13. 
  12. ^ Summary of World Broadcasts: Asia, Pacific. BBC Monitoring. 1999. 
  13. ^ „General Sakib Mahmuljin na slobodi!”. Avaz. 9. 12. 2015. Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 10. 1. 2022. 
  14. ^ „Sakib Mahmuljin se izjasnio da nije kriv”. Fokus. 
  15. ^ „Сакиб Махмуљин за злочине над Србима добио 10 година затвора”. 21. 1. 2021. Приступљено 22. 1. 2021. 
  16. ^ Кременовић, Младен (4. 9. 2022). „Преселио се у Турску уместо у затворску ћелију”. Политика. Архивирано из оригинала 4. 9. 2022. г. Приступљено 4. 9. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]