Самба (музика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Парада самбе у Хелсинкију

Самба представља врсту бразилске музике, која се обично везује за град Рио де Жанеиро. Међутим, плесне представе самбе се у разним облицима негују и одржавају у готово свим деловима Бразила. Ове представе обухватају музику и истоимени плес, а у свету је позната као симбол бразилског карневала. У осталим земљама Јужне Америке где се говори шпански језик користе се изрази zamba и zambacueca који са бразилском самбом немају ништа заједничко.

Самба има афричке корене пренете у Латинску Америку путем трговине западно афричким робовима, заједно са афричким религиозним традицијама, посебно Анголе и Конга, кроз самба де рода жанр северноисточне бразилске државе Баија, из којег је изведена.[1] Иако је у Бразилу било разних облика самбе са популарним ритмовима насталих разноврсном употребом бубњева, самба као музички жанр се сматра музичким изразом урбаног Бразила.

Самба је препозната широм света као симбол Бразила и Бразилског карневала. Сматра се једним од најпопуларнијих бразилских културних израза. Самба је постала икона бразилског националног идентитета.[2][3][4] Баијска Самба де Рода (плесни круг), који је постао део Унесковог наслеђа човечанства 2005. године, је главни корен самба кариоке, самбе која се игра и плеше у Рио де Женеиру.

Самба ритам.[5]

Модерна самба која се појавила почетком 20. века је предоминантно у 2/4 временском облику варираном свесном употребом певачког хора до батукада ритма, са разним станцама деклараторних строфа. Традиционално, самба је свирана помоћу жичаних инструмената (cavaquinho и разних типова гитара) и разноврсних ударачких инструмената као што је тамборим. Под утицајем популарних америчких оркестара након Другог светског рата и послератног културног утицаја америчке музике, у самби су се почели користити тромбони, трубе, шорои, флауте, и кларинети.[6]

Поред различитих ритмова и метрика, самба доноси читаву историјску културу хране, разних плесова (miudinho, коко, самба де рода и пернада), прослава, одеће као што су линене кошуље, и наивног сликарства познатих уметника као што су Нелсон Саргенто, Гиљерме де Брито, и Еитор дос Празерес|. Анонимни уметници заједнице, укључујући сликаре, скулпторе, дизајнере и стилисте, праве одећу, костиме, карневалске сплавове и аутомобиле, отварајући врата школама самбе. У Бразилу постоји и постојана традиција балске самбе, са много стилова. Самба де Гафиеира је стил који је познатији у Рио де Женеиру, где постоји традиција одржавања гафиеирских забава од 1930-тих, а где су настали покрети и идентитет овог плеса, и постајали све више и више различити од афричких, европских и кубанских традиција и утицаја.

Национални дан самбе се слави 2. децембра. Овај дан је успоставњен на иницијативу Луиса Монтеира да Косте, једног поглавара Салвадора, у част Аре Бароса. Он је компоновао „Na Baixa do Sapateiro”, мада он никада није био у Баији. Стога дан 2. децембар означава прву посету Ари Бароса Салвадору. Иницијално, овај дан је прослављан само у Салвадору, али је временом постао национални празник.

Самба је локални стил у југоисточном и североисточном Бразилу, посебно у Рио де Женеиру, Сан Паулу, Салвадору и Ресифеу. Њен значај као бразилске националне музике превазилази границе региона. Школе самбе, самба музичари и карневалске организације са фокусом на извођењу самбе постоје у свим регионима земље, мада су други музички стилови превалентни у разним регионима (на пример, у јужном Бразилу, централнозападном Бразилу, и свим бразилским руралним областима, сертанежу, или бразилска народна музика, је најпопуланији стил).[7][8][9]

Порекло[уреди]

Самба потиче из култне афричке музике држава Конго и Замбези. Музика се изводи у 2/4-такту.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. The Language Journal: Samba and the Frenetic Rhythm of Brazil’s Carnival
  2. Stockler J.S., "The Invention of Samba and National Identity in Brazil", Working Papers in Nationalism Studies (University of Edinburgh) 2011:2, https://www.sps.ed.ac.uk/__data/assets/pdf_file/0006/64419/Stockler_WPiNS_2.pdf
  3. Samba – Cliquemusic – Google translation
  4. Samba – All Brazilian Music
  5. Blatter, Alfred . Revisiting music theory: a guide to the practice. 2007. ISBN 978-0-415-97440-0. стр. 28.
  6. „The History of Samba at the JAS Cafe Corner”. 2017. 
  7. „Great Brazilian Music, Sertanejo”. 2017. 
  8. „Ertanejo, the most popular music style in Brazil encountered different phases over its century-long history”. 2016. 
  9. „Brazilian Music Styles”. 2013. 

Литература[уреди]

  • The Brazilian Sound: Samba, Bossa Nova and the Popular Music of Brazil. by McGowan, Chris and Pessanha, Ricardo. 2nd edition. Temple University Press. 1998.
  • Samba on Your Feet by Eduardo Montes-Bradley на сајту IMDb (енглески), documentary on the history of samba in Brazil with particular emphasis on Rio de Janeiro. The film is in Portuguese with English subtitles and approaches the subject from an interesting perspective.
  • Nosso senhor do samba. by Edigar de Alencar. Rio de Janeiro: FUNARTE, 1988.
  • O Encontro Entre Bandeira e Sinhô. by André Gardel Rio de Janeiro: Secretaria Municipal de Cultura, 1996.
  • Gildo De Stefano. Il popolo del samba. La vicenda e i protagonisti della storia della musica popolare brasiliana, Preface by Chico Buarque de Hollanda, Introduction by Gianni Minà, RAI-ERI, Rome. 2005. ISBN 978-88-397-1348-3.
  • O Sol nasceu pra todos:a História Secreta do Samba. by Lui Morais [Luis Carlos de Morais Junior]. Rio de Janeiro: Litteris, 2011.
  • Samba. by Alma Guillermoprieto. Jonathan Cape London 1990.
  • Rhythms of Resistance: African Musical Heritage in Brazil. by Peter Fryer. Pluto Press 2000.
  • Making Samba: A New History of Race and Music in Brazil. by Marc A. Hertzman. Duke University Press 2013.

Спољашње везе[уреди]