Светислав Ваљаревић

С Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Ваљаревић
Лични подаци
Рођење (1911-07-09)9. јул 1911.
Београд, Краљевина Србија
Смрт 22. септембар 1996.(1996-09-22) (85 год.)
Вернон, Француска
Јуниорска каријера
БСК Београд
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1930–1937
1937–1941
Конкордија
БСК Београд

Репрезентативна каријера
1933–1941 Краљевина Југославија 12 (4)

Светислав Ваљаревић (Београд, 9. јул 1911Вернон, 22. септембар 1996) био је југословенски фудбалер и репрезентативац.

Каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је 9. јула 1911. у Београду. Ваљаревић се истакао играма прво у фудбалскм клубу Конкордија Загреб када се појавио у првенственој сезони 1930/31, а већ следеће сезоне са овим клубом освојио је државно првенство и био најбољи стрелац лиге са 10 голова.

Као војно лице (поручник), био је премештен у Београд, а у првенству 1937/38. појављује се у дресу БСК-а с којим 1938/39. године осваја титулу првака. Био је један од најбољих играча у времену кад је БСК доминирао у југословенском фудбалу.

Уз једну утакмицу за „Б“ тим (1934. против Бугарске - 2:1), одиграо је и 12 утакмица за најбољу селекцију Југославије и постигао четири гола. Дебитовао је 30. априла 1933. против Шпаније (1:1) у Београду, а последњу утакмицу одиграо је 23. марта 1941. против Мађарске (1:1) у Београду, на којој је постигао гол, последњи за репрезентацију ондашње Краљевине Југославије.[1] Одиграо је шест утакмица за репрезентацију Загреба, као и девет за градску селекцију Београда.

Преминуо је 22. септембра 1996. године у месту Вернон, на северу Француске.[2]

Успеси[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Valjarević Svetislav reprezentativci”. reprezentacija.rs. 04. 01. 2019. Приступљено 04. 01. 2019. 
  2. ^ „Svetislav Valjarević - Player Profile”. transfermarkt.com. 04. 01. 2019. Приступљено 04. 01. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]