Тихомир Огњанов
Тихомир Огњанов | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 2. март 1927. | ||
Место рођења | Суботица, Краљевина СХС | ||
Датум смрти | 2. јул 2006.79 год.) ( | ||
Место смрти | Суботица, Србија | ||
Држављанство | СФРЈ | ||
Позиција | десно крило | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1946—1947 1947 1947—1949 1949—1953 1953—1961 |
Спартак Суботица Партизан Спартак Суботица Црвена звезда Спартак |
9 75 110 |
(7) (22) (71) |
Репрезентативна каријера | |||
1950—1956 | Југославија | 28 | (7) |
Тренерска каријера | |||
ОФК Суботица Спартак Суботица Црвенка Север Суботица | |||
Тихомир Огњанов (Суботица, 2. март 1927 — Суботица, 2. јул 2006) био је југословенски фудбалски репрезентативац.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Огњанов је један од чланова југословенског „олимпијског тима”, истакнуто десно крило, репрезентативац и тренер.
Почео је да игра 1939. у „петлићима“ суботичког ФК ЖАКа. Наставио у РСК Суботица и Бачкој све до 1946. кад је прешао у Спартак. За време служења кадровског рока у ЈНА одиграо је 1947. и једну утакмицу за београдски Партизан.
Зенит каријере достигао је у београдској Црвеној звезди за коју је од 25. августа 1949. до 24. маја 1953. одиграо укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола (од тога 75 првенствених и 22 гола) и освојио две титуле првака Југославије (1951 и 1952/53.) и два трофеја Купа југославије (1949. и 1950) Каријеру је завршио у суботичком Спартаку (1953—1961) у коме је 5. марта 1961. одиграо последњу утакмицу. У дресу Суботичана одиграо је 110 прволигашких утакмица и постигао 71 гол.
Уз пет сусрета и три гола за младу (1953) и две утакмице и један гол за „Б“ тим (1949—1955), одиграо је и 28 утакмица и постигао седам голова за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 28. маја 1950. против Данске (5:1) у Београду. а од дреса са државним грбом опростио се 17. јуна 1956. у сусрету са Аустријом (1:1) у Загребу.
Учествовао је 1952. на олимпијском турниру у Финској, на коме је Југославија освојила сребрну медаљу (у финалу против Мађарске 0:2). На Светском првенству 1950 у Бразилу у сусрету против Швајцарске (3:0) био је теже повређен, али је пожртвовано играо до краја и чак постигао један гол. Налазио се међу изабраницима на Светско првенство 1954. у Швајцарској, али недовољно опорављен после операције препона није играо. Због бројних повреда једини је члан нашег славног,, олимпијског тима“ који није прославио „златни јубилеј“ - 50 утакмица у репрезентацији.
Бавио се и тренерским послом. Радио је у ОФК Суботица, у Спартаку, двапут у Црвенки и на крају у суботичком Северу. Био је и технички руководилац Спартака и члан председништва овога клуба.
Пензионисан је 21. јула 1983. као трговачки путник „Суботичанке“.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Tihomir Ognjanov - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тихомир Огњанов на сајту Olympedia.org
- Тихомир Огњанов на сајту reprezentacija.rs
- Тихомир Огњанов на сајту partizanopedia.rs
- Рођени 1927.
- Умрли 2006.
- Спортисти из Суботице
- Југословенски фудбалери
- Фудбалери Црвене звезде
- Фудбалери Спартака (Суботица)
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Фудбалери Партизана
- Крилни играчи у фудбалу
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1952.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1952.
- Фудбалери на Светском првенству 1950.