Тихомир Огњанов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тихомир Огњанов
Ognjanov tihomir.jpg
Тихомир Огњанов
Лични подаци
Датум рођења (1927-03-02)2. март 1927.
Место рођења Суботица,  СФРЈ
Датум смрти 2. јул 2006.(2006-07-02) (79 год.)
Место смрти Суботица,
Позиција десно крило
Клупске информације
Тренутни клуб
Завршио каријеру
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1946—1947
1947
1947—1949
1949—1953
1953—1961
Спартак Суботица
Партизан
Спартак Суботица
Црвена звезда
Спартак

9 (7)

75 (22)
110 (71)
Репрезентативна каријера**
1950—1956 Југославија 28 (7)
Тренерска каријера
ОФК Суботица
Спартак Суботица
Црвенка
Север Суботица
* Датум актуелизовања: 10. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1952. Хелсинки Југославија

Тихомир Огњанов (Суботица, 2. март 1927Суботица, 2. јул 2006) је бивши југословенски фудбалски репрезентативац.

Огњанов је један од чланова легендарног југословенског „олимпијског тима“, истакнуто десно крило, репрезентативац и тренер.

Почео је да игра 1939. у „петлићима“ суботичког ФК ЖАКа. Наставио у РСК Суботица и Бачкој све до 1946. кад је прешао у Спартак. За време служења кадровског рока у ЈНА одиграо је 1947. и 9 утакмица[тражи се извор] за београдски Партизан (постигао 7 голова).[тражи се извор]

Зенит каријере достигао је у београдској Црвеној звезди за коју је од 25. августа 1949. до 24. маја 1953. одиграо укупно 181 утакмицу и постигао 73 гола (од тога 75 првенствених и 22 гола) и освојио две титуле првака Југославије (1951 и 1952/53.) и два трофеја Купа југославије (1949. и 1950.) Каријеру је завршио у суботичком Спартаку (1953—1961) у коме је 5. марта 1961. одиграо последњу утакмицу. У дресу Суботичана одиграо је 110 прволигашких утакмица и постигао 71 гол.

Уз пет сусрета и три гола за младу (1953) и две утакмице и један гол за „Б“ тим (1949—1955), одиграо је и 28 утакмица и постигао седам голова за најбољу селекцију Југославије. Дебитовао је 28. маја 1950. против Данске (5:1) у Београду. а од дреса са државним грбом опростио се 17. јуна 1956. у сусрету са Аустријом (1:1) у Загребу.

Учествовао је 1952. на олимпијском турниру у Финској, на коме је Југославија освојила сребрну медаљу (у финалу против Мађарске 0:2). На Светском првенству 1950 у Бразилу у сусрету против Швајцарске (3:0) био је теже повређен, али је пожртвовано играо до краја и чак постигао један гол. Налазио се међу изабраницима на Светско првенство 1954. у Швајцарској, али недовољно опорављен после операције препона није играо. Због бројних повреда једини је члан нашег славног,, олимпијског тима“ који није прославио „златни јубилеј“ - 50 утакмица у репрезентацији.

Бавио се и тренерским послом. Радио је у ОФК Суботица, у Спартаку, двапут у Црвенки и на крају у суботичком Северу. Био је и технички руководилац Спартака и члан председништва овога клуба.

Пензионисан је 21. јула 1983. као трговачки путник „Суботичанке“.

Спољашње везе[уреди]