Мустафа Хасанагић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мустафа Хасанагић
Mustafa Hasanagić (1966).jpg
Мустафа Хасанагић
Лични подаци
Пуно име Мустафа Хасанагић
Рођење (1941-04-20)20. април 1941.(81 год.)
Прибој, Краљевина Југославија Краљевина Југославија
Играчке информације
Позиција центарфор
Јуниорска каријера
1956-58 ФК Фап
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1958-62
1962-69
1969-70
1970-71
ФК ФАП Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ФК Партизан Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ФК Сервет Швајцарска
Шо де Фон Швајцарска
Укупно
?
148
 ?
24
129
(?)
(112)
(?)
(5)
(61)
Репрезентативна каријера
1966-1969 Југославија Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Укупно
5
5
(0)
(0)

Мустафа Муја Хасанагић (20. април 1941, Прибој на Лиму) је бивши југословенски и српски фудбалер, играч Партизана, швајцарског Серветеа из Женеве, и југословенски фудбалски репрезентативац.

Био је асистент Велибору Васовићу код гола Партизана у финалу Купа европских шампиона 1966. против Реала.

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Хасанагић је у Партизан дошао 1961. године из ФК ФАП из Прибоја на Лиму и у Партизану је провео наредних девет година своје професионалне фудбалске каријере. За Партизан је одиграо 337 утакмица од којих 148 првенствених и постигао је 355 голова од којих 112 првенствених.[1]

Са Партизаном Хасанагић је освојио две титуле шампиона Југославије и то у сезонама 1962/63 и 1964/65.

Са екипом Партизана је остварио и свој највећи успех, играо је у финалу Купу шампиона 1966. године у Бриселу против Реал Мадрида из Мадрида.

Куп шампиона са Партизаном[уреди | уреди извор]

Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.

Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:

Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескочена са укупим скором од 4:2. Хасанагић је постигао гол на првој утакмици у Београду.[2]

Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1. Хасанагић је постигао гол на првој утакмици у Београду.[3]

У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале. Хасанагић је у првој утакмици у Прагу постигао једини гол за Партизан а на другој утакмици у Београду је дао два гола.[4]

У полуфиналу је Партизана чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором, головима Хасанагића и Бечејца[5], од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.

Финале Купа европских шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал Мадрид из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента.[6]


11. мај 1966.
Финале Купа шампиона
Шпанија Реал Мадрид 2 : 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Партизан Град: Брисел Стадион Хејсел
Судија: Рудолф Критлен (Немачка)
Гледалаца: 55.000
Амансио Гол 70
Фернандо Серена Гол 76
(Репортажа) Васовић Гол 55

ФК Реал Мадрид:
ГО 1 Шпанија Хосе Аракистан
ОД 2 Шпанија Пачин
ОД 3 Шпанија Педро де Фелипе
ОД 4 Шпанија Игнацио Зоко
ОД 5 Шпанија Мануел Санчис
СР 6 Шпанија Пири
СР 7 Шпанија Мануел Веласкез
СР 8 Шпанија Фернандо Серена
НА 9 Шпанија Амансио Амаро
НА 10 Шпанија Рамон Гросо
НА 11 Шпанија Франсиско Генто (капитен)
Тренер:
Шпанија Мигел Муњоз
ФК Партизан:
ГО 1 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милутин Шошкић
ОД 2 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Фахрудин Јусуфи
ОД 3 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Велибор Васовић (капитен)
ОД 4 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Бранко Рашовић
ОД 5 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Љубомир Михајловић
СР 6 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Владица Ковачевић
СР 7 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Радослав Бечејац
СР 8 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мане Бајић
НА 9 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Мустафа Хасанагић
НА 10 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Милан Галић
НА 11 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Јосип Пирмајер
Тренер:
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Абдулах Гегић

Хасанагић је у сваком колу постигао бар један гол, осим на финалној утакмици против Реала. Укупно је постигао шест голова и делио је друго место на листи стрелаца купа шампиона са Џоном Конелијем из Манчестер јунајтеда. Прво место са седам погодака су делили Флоријан Алберт из Ференцвароша, Мађарска и Еузебио из Бенфике, Португал. Те године су иза Хасанагића била таква имена као што су Ференц Пушкаш и Амансио Амаро из Реал Мадрида са по пет голова, Џорџ Бест из Манчестер јунајтеда са четири гола и још мнги други познати европски голгетери.[7]

Швајцарска[уреди | уреди извор]

После Партизана, 1969. године Хасанагић налази ангажман у Швајцарској у Женеви где се на годину дана придружује Сервету, а већ следеће сезоне одлази у FC La Chaux-de-Fonds из истоименог града у Швајцарској. Ту и завршава своју активну играчку каријеру, мада је још играо и у Сирији где је био играч-тренер.

Репрезентација Југославије[уреди | уреди извор]

За најбољу селекцију Југославије, Хасанагић је одиграо пет утакмица. Деби је имао 7. новембра 1965. године на квалификационој утакмици за светско првенство против Норвешке у Београду. Југославија је одиграла нерешено 1:1.

Опроштај од репрезентације, Хасанагић је имао 3. маја 1967. године на утакмици, у квалификацијама за европско првенство 1968. у Италији, против Немачке у Београду. Југославија је ову утакмицу победила са 1:0.

Репрезентација Југославије је играла у следећем саставу:

Репрезентација Немачке је играла у следећем саставу:


3. мај 1967.
Квалификације за европско првенство
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 1-0 Њемачка Немачка Град: Београд Маракана
Судија: Ортиз де Медибил (Шпанија)
Гледалаца: 36.508
Скоблар Гол 64 (Статистика)

Играчка статистика у ФК Партизан[уреди | уреди извор]

Статистика са Партизановог сајта[8]

Такмичење Број утакмица Број голова
Првенствене 148 112
Интернационалне 35 21
Пријатељске 105 190
Куп Југославије 13 8
Куп европских шампиона 15 6
Куп сајамских градова 2 3
Средњоевропски куп 4 0
Турнир у Вијаређу, Италија 8 10
Турнир Кварнерска ривијера 2 3
Куп Мехмед пети 2 0
Куп ослобођења Београда 2 1
Турнир у Мостару 1 1
Укупно 337 355

По овој клупској статистици један је од ретких фудбалера који је дао више голова него што је одиграо утакмица.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Званична Партизанова статистика Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2010), Приступљено 13. 4. 2013.
  2. ^ First Round, Приступљено 13. 4. 2013.
  3. ^ Second Round, Приступљено 13. 4. 2013.
  4. ^ Quarterfinals, Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Semifinals, Приступљено 13. 4. 2013.
  6. ^ Куп шампиона 1965-66, Приступљено 13. 4. 2013.
  7. ^ Topscorers, Приступљено 13. 4. 2013.
  8. ^ Партизанова страница Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2010), Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]