Стјепан Бобек
| Стјепан Бобек | |||
|---|---|---|---|
 Бобек у дресу Партизана | |||
| Лични подаци | |||
| Надимак | Штеф | ||
| Рођење |
3. децембар 1923. Загреб, Краљевина СХС | ||
| Смрт |
22. август 2010. (86 год.) Београд, Србија | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1936–1938 1938–1942 1942–1944 |
ХШК Дерби СК Загреб ХШК Личанин | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1942 1944–1945 1945–1959 |
Адмира Вакер Грађански Партизан |
198 |
(121) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1943–1945 1946–1956 |
Хрватска (млади) СФР Југославија |
? 63 |
(?) (38) |
| Тренерска каријера | |||
| 1959 1960—1963 1963 1963—1967 1967—1969 1969—1970 1970 1972 1974—1975 1975—1976 1976—1978 1978—1981 |
Легија Варшава Партизан Легија Варшава Панатинаикос Партизан Олимпијакос Алтај Динамо Загреб Панатинаикос Панетоликос Есперанце Вардар Галеника Земун | ||
| * Датум актуелизовања: 26. јануар 2015. | |||
Стјепан Бобек (Загреб, 3. децембар 1923 — Београд, 22. август 2010) био је југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер.
Бобек је већину своје каријере провео у београдском Партизану, касније је био тренер црно-белих. Један је од најбољих играча ФК Партизан (уз Моцу Вукотића) и југословенске репрезентације. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова, што га чини другим најбољим нападачем свих времена.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен 3. децембра 1923. у Загребу. Већ са тринаест и по година играо је за први тим Викторије, нижеразредног клуба. Као двадесетогодишњак постао је центарфор Грађанског.
Године 1945. је дошао у Партизан и за „црно-беле“ је играо све до 1959. За тих тринаест година Бобек је одиграо 468 утакмица и дао 403 гола. Био је центарфор, индивидуалиста, сјајан дриблер, необично вешт голгетер. Касније је добио улогу конструктора игре. Играо је за тим уживајући у припремању шанси саиграчима. Бобеков последњи пас најчешће је био „пола гола“, а његово „ролање“ лопте и „златна пета“ остали су у Југословенском фудбалу под Бобековим заштитним знаком као и лична креација. Као фудбалер Партизана Бобек је освојио два првенства и четири купа.
У својству тренера имао је више успеха: пет шампионских титула (три са Партизаном и две са Панатинаикосом), два купа (грчки и туниски) и једно прво место у другој савезној лиги Југославије (с Вардаром). Исто тако је земунску Галенику увео у Прву лигу Југославије. Године 1995, изабран је за најбољег фудбалера Партизана свих времена.[1]
Рекорди и статистика[уреди | уреди извор]
- 2 пута најбољи стрелац Првенства Југославије: 1945. године са 8 погодака у сезони 1953./54.
- 9 погодака у једном прволигашком сусрету (утакмица: 14. октобар - Партизан, 1:10) у Нишу 1946. године.
- 7 погодака за редом од 38. минута до 88. минута (утакмица 14. октобар - Партизан, 1:10) у Ниш у 1946. године.
- 8 погодака у једној куп утакмици 1951. години.
- 16 погодака у завршници купа 1951. године.
- 41 укупних погодака у купу.
- 38 погодака за југословенски фудбалски тим.
- 44 узастопних наступа за репрезентацију Југославије.
- Први играч који је имао 50 наступа за Југославију после Другог светског рата.
- Први играч који игра 60 утакмица за А тим Југославије.
- Као тренер за редом осваја: 3 првенстава Југославије (Партизан 1961, 1962, 1963) и два првенства Грчке (Панатинаикос 1964, 1965)[2]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
За сениорску репрезентацију Југославије је дебитовао 9. маја 1946. у пријатељској утакмици против Чехословачке у Прагу, а први гол је постигао већ у реваншу 29. септембра исте године, када је Југославија победила Чехословачку са 4:2. За репрезентацију Југославије играо је 63 утакмице и постигао 38 голова.[3] Од дреса са државним грбом опростио се 16. септембра 1956. у мечу Купа др. Гереа против Мађарске (1:3) у Београду.
Био је учесник два светска првенства — у Бразилу 1950. и у Швајцарској 1954, као и две Олимпијаде — у Лондону 1948. и у Хелсинкију 1952.
Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „PREMINUO STJEPAN BOBEK”. Приступљено 4. 8. 2017.
- ^ Fredi Kramer, Stjepan Bobek - Štef: Fudbal je moj život. Oto Bobek. . Zagreb. 2008. pp. 96.
- ^ Стјепан Бобек, www.reprezentacija.rs, Приступљено 14. 4. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Профил Стјепана Бобека на сајту репрезентације Југославије, СЦГ и Србије
- Бобек — легенда која траје („Вечерње новости“, фељтон, 4—15. октобар 2008)[мртва веза]
- Умро фудбалски велемајстор Стјепан Бобек („Политика“, 22. август 2010)
- Мајстор – значи Бобек („Политика”, 21. март 2020)
|
|
- Рођени 1923.
- Умрли 2010.
- Спортисти из Загреба
- Југословенски фудбалери
- Југословенски фудбалски репрезентативци
- Југословенски фудбалски тренери
- Нападачи у фудбалу
- Фудбалери Грађанског
- Фудбалери Партизана
- Тренери ФК Вардар
- Тренери ФК Динамо Загреб
- Тренери ФК Олимпијакос
- Тренери ФК Панатинаикос
- Тренери ФК Партизан
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1948.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1948.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1948.
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1952.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1952.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију
- Фудбалери на Светском првенству 1950.
- Хрвати у Србији
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду