Радмило Михајловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Радмило Михајловић
Лични подаци
Датум рођења (1964-11-19)19. новембар 1964.(55 год.)
Место рођења Фоча, СФР Југославија
Позиција нападач
Јуниорска каријера
Сутјеска Фоча
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1983–1988
1988–1989
1989–1990
1991–1993
1993–1994
1997
1997–1998
Жељезничар Сарајево
Динамо Загреб
Бајерн Минхен
Шалке 04
Ајнтрахт Франкфурт
Похан Стилерс
АПОП Пафос
119
26
34
58
10
3
14
(67)
(9)
(4)
(12)
(0)
(0)
(5)
Репрезентативна каријера**
1986—1989 Југославија СФР Југославија 6 (1)
* Датум актуелизовања: 24. новембар 2018.
** Датум актуелизовања: 24. новембар 2018.

Радмило Михајловић (Фоча, 19. новембар 1964) бивши је југословенски и српски фудбалер.

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Клуб[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. новембра 1964. године у Фочи. Прве фудбалске кораке је направио у фочанској Сутјесци. Играо је на позицији нападача. Убрзо је примећен његов таленат и наставио је каријеру у сарајевском Жељезничару. За екипу са „Грбавице” је играо пуних пет сезона у периоду од 1983. до 1988. године и на 119 наступа постигао је 62 погодака.[1] У сезони 1986/87. био је најбољи стрелац фудбалског првенства Југославије са 23 постигнута гола.[2] Био је део чувене генерације Жељезничара која је испала у полуфиналу Купа УЕФА од мађарског Видеотона. Није играо реванш сусрет пошто је добио други жути картон.[3]

Каријеру је наставио у загребачком Динаму 1988. године, захваљујући тадашњем тренеру „модрих” Ћири Блажевићу.[4] Играо је само једну сезону, уписао је укупно 31 наступ и постигао 12 голова.[5] Једини је Србин који је био капитен Динама и то на утакмици против Партизана.[6][7] Интернационалну каријеру је градио у немачкој Бундеслиги, играјући прво за Бајерн из Минхена. Са екипом Бајерна је освојио титулу првака у сезони 1989/90, а постигао је четири гола у првенству. После нешто више од годину дана прешао је у зимском прелазном року сезоне 1990/91, у тада друголигаша Шалке 04.[8] Михајловић је са тимом из Гелзенкирхена освојио другу Бундеслигу и вратио се у елитни ранг такмичења. Постигао је 12 голова на 60 одиграних утакмица за Шалке.[9] Такође је играо за Ајнтрахт из Франкфурта годину дана, али без запаженијег учинка.[10]

У позним фудбалским годинама играо је за јужнокорејски Поханг Стилерс и у кипарском АПОП Пафосу где је завршио играчку каријеру 1998. године.[11] Током 2006. кратко време је био на дужности техничког директора ФК Рад из Београда.[12] Има менаџерску агенцију и ради као скаут углавном у западној Европи.[13]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Југославије је играо на шест утакмица и постигао један гол.[14] Дебитовао је 29. октобра 1986. на утакмици против Турске у квалификацијама за одлазак на Европско првенство у Немачкој. Једини погодак у дресу државног тима Михајловић је постигао у сусрету против Швајцарске, одиграном у Луцерну 24. августа 1988. године. У тој утакмици Југословени су победили са 2:0. Последњи меч за Југославију је одиграо 13. децембра 1989. у Лондону против Енглеске.[15]

Наступи за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Резултат Гол Такмичење
1. 29. октобар 1986. Сплит  Турска 4:0 0 Квалификације за Европско првенство 1988.
2. 29. август 1987. Београд  СССР 0:1 0 Пријатељска
3. 4. јун 1988. Бремен  Западна Немачка 1:1 0
4. 24. август 1988. Луцерн   Швајцарска 2:0 1
5. 5. април 1989. Атина  Грчка 4:1 0
6. 13. децембар 1989. Лондон  Енглеска 1:2 0

Трофеји[уреди | уреди извор]

Приватан живот[уреди | уреди извор]

Ожењен је Зорицом Михајловић и са њом има двоје деце, сина Стефана и кћерку Стефанију.[16][17] Радмилов син Стефан је исто фудбалер, играо је за Црвену звезду, Рад, Борац Чачак и Војводину.[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Radmilo Mihajlović FK Željezničar”. 1921.ba. 05. 03. 2016. Приступљено 25. 11. 2018. 
  2. ^ „Kraljevi strelaca”. strategija.org. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  3. ^ „Radmilo Mihajlović: Da sam igrao, prošli bi Videoton”. aljazeera.net. 09. 04. 2016. Приступљено 25. 11. 2018. 
  4. ^ „Ispovest srpskog Linekera!”. espreso.rs. 28. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  5. ^ „Povijest Dinama Radmilo Mihajlović”. gnkdinamo.hr. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  6. ^ „Intervju - Radmilo Mihajlović: O “auto ugovorima“ u SFRJ!”. РТВ БН. 02. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  7. ^ „Mihajlović: Jedini sam Srbin koji je bio kapiten Dinama”. Независне новине. 28. 09. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  8. ^ „Radmilo Mihajlović”. sueddeutsche.de. 28. 08. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  9. ^ „Als Mihajlovic zum Rekordsünder auf Schalke wurde”. waz.de. 10. 10. 2017. Приступљено 25. 11. 2018. 
  10. ^ „Radmilo Mihajlovic Eintracht Frankfurt 1993/1994”. fussballdaten.de. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  11. ^ „Radmilo Mihajlovic profile”. worldfootball.net. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  12. ^ „Rad se pojačao direktorskim tandemom”. mondo.rs. 13. 01. 2006. Приступљено 25. 11. 2018. 
  13. ^ „Mihajlović: Skautiram po Evropi, BiH puna kriminala”. mozzartsport.com. 15. 10. 2015. Приступљено 25. 11. 2018. 
  14. ^ „Radmilo Mihajlovic - Alle Tore”. transfermarkt.ch. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  15. ^ „Reprezentativci: Mihajlović Radmilo”. reprezentacija.rs. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  16. ^ „Radmilo Mihajlović,legenda Željezničara : Da bih vratio svoju kuću u Sarajevu , platio sam 440.000 KM!”. kliker.info. 24. 02. 2014. Приступљено 25. 11. 2018. 
  17. ^ „Sportska priča porodice Mihajlović”. brzevijesti. 13. 01. 2014. Архивирано из оригинала на датум 26. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 
  18. ^ „Stefan Mihajlovic”. transfermarkt.co.uk. 25. 11. 2018. Приступљено 25. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]