Светислав Глишовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светислав Глишовић
Светисла Глишовић ‎
Светисла Глишовић ‎
Лични подаци
Датум рођења (1913-09-17)17. септембар 1913.(102 год.)
Место рођења Београд, Краљевина Србија
Датум смрти 10. марта 1988.
Место смрти Oissel, Француска
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1931 — 1941
1946 — 1947
БСК
Штад Француски
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1932 — 1940 Краљевине Југославије 21 (9)
Тренерска каријера


Светислав Глишовић (Београд, 17. септембар 1913Oissel, крај Париза 10. март 1988). Био је стандардни играч најбоље навале коју је Београдски спорт клуб (БСК) икад имао: Александар Тирнанић, Ђорђе Вујадиновић, Благоје Марјановић, Војин Божовић, Светислав Глишовић.

Играчка каријера[уреди]

У првој екипи београдских „плавих“ појавио се у првенству 1931/32. године, а у сезони 1939/40. био је најбољи лигашки стрелац са 10 погодака (на 10 утакмица). У дресу БСК-а освајао је четири титуле првака Југославије у сезонама: 1932/33, 1934/35, 1935/36. и 1938/39. Играо је на месту оба крила, а истицао се брзином и јаким ударцем на гол.

Уз 15 утакмица за селекцију Београда и три сусрета за, Б“ екипу (1934—1937), одиграо је 21 утакмицу и постигао девет голова за репрезентацију Југославије. Дебитовао је 5. јуна 1932. против репрезентације Француске (2:1) у Београду, постигавши оба гола за Југославију, а од дреса са државним грбом опростио се 14. априла 1940. у сусрету са репрезентацијом Немачке (2:1) у Бечу, у коме је постигао водећи гол за Југославију.

Тренерска каријера[уреди]

На првом послератном државном првенству 1945, био је тренер победничке екипе НР Србије. Након тога две сезоне је био први тренер београдске Црвене звезде (1946—1948).[1] Као тренер водио је грчке клубове Панатинаикос и Арис и швајцарски Грасхопер.

Када се растао од фудбала, преселио се у САД, где је објавио књигу: „Студија модреног фудбала“.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]