Слободан Трајковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Слободан Трајковић
Slobodan Trajković, portrait.jpg
Датум рођења 1954
Место рођења Приштина
ФНР Југославија

Слободан Трајковић (Приштина, 1954) је српски сликар који живи и ради у Лондону и Београду.

Биографија[уреди]

Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Београду 19731978. а потом је постдипломске студије похађао од 1978. до 1980. на истој Академији. На специјализацији је боравио на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу 19821983. године.

Уметничко дело[уреди]

Као млад уметник Слободан Трајковић је радикално подривао изглед форме сликарства, стварајући разноврсне и волуминозне структуре. Већ тада је одбацио академски језик уметности и започео стварање просторних радова и инсталација који су припадали тадашњем преокрету уметност осамдесетих у Београду. Он је касније потпуно напустио идеју „прављења“ слике, што је био одлучујући корак ка једном специфичном естетичком стању употребе боје којом је организовао један истовремено фигуративни и апстрактни микс, који су чиниле углавном хроматски агресивне, визуелно веома променљиве структуре. Као уметнику прелазног периода између осме и девете деценије прошлог века, Трајковићу је остављено на располагање да се аутоматски ухвати неконтролисане активности своје сликарске руке. Затим је дуго година живео у Њујорку где је школа апстрактне уметности још увек била активна инспирација за тамошње уметнике. Он је био суочен са озбиљним креативни помаком услед сукоба између европских и америчких уметничких схватања. Затим се преселио у Лондон и тиме се вратио европској традицији којој више није недостајао некадашњи Нови свет креативног пластичког израза. Он је сада поново нашао оспоравану коегзистенцију противречности облика: органских-вештачких, шарених-ахроматских (или црно-белих), грубих-нежних, тврдих-крхких. Његова пиктурална изражајност је и даље суверено управљала његовим делом у новим серијама радова. Цртежи, објекти, скулптуре, инсталације, дводимензионални и тродимензионални радови изведени у различитим материјалима остали су у његовој познатој игри медијација. У његовим уметничким трагањима дијалектика је остала стална функција и креативни извор - ванвременски „ремикс“. Унутрашњи креативни развој за њега нема крај.

Самосталне изложбе[уреди]

Балканска рапсодија, 2012, зидна инсталација
  • 1976 Цртежи, Галерија Народног позиришта, Приштина
  • 1979 „Синтетичка стаза“, Галерија СКЦ, Београд
  • 1980 Слике и објекти, Галерија Дома омладине, Београд
  • 1982 Цртежи, Галерија градског позоришта, Шибеник
  • 1984 „Рајске приче“, Салом Музеја савремене уметности, Београд, Мала галерија, Музеја модерне уметности, Љубљана, Галерија „Медуза“, Копар
  • 1984 „Знаци“, „Необичне биљке“, „Рајске приче“, Галерија уметности, Приштина
  • 1984 Слике, објекти и цртежи, Уметничка галерија “Надежда Петровић”, Чачак
  • 1984 „Absurd Plants“, YAVA-1 Gallery, New York
  • 1985 „Battle Arena“, Alternative Museum, New York
  • 1985 Слике и цртежи, Галерија Модерне уметности, Љубљана
  • 1986 Paintings, Tomoko Liguori Gallery, New York
  • 1989 Слике, Галерија „Лада“, Београд
  • 1988 „Митолошки простор“, Галерија Себастијан, Београд, Галерија Себастијан, Вараждин
  • 1988 Цртежи, Галерија „Лада“, Београд
  • 1996 Слике, Галерија УЛУС, Београд
  • 1998 New paintings, Stefan Stux Gallery, New York
  • 2001 „Реке и обале“, Галерија Културног центра Београда, Београд
  • 2006 „Metamorphosis“, Florence Trust, London
  • 2007 „Метаморфозе“, Продајна галерија „Београд“, Београд
  • 2008 „На трагу меморије“, Галерија Звоно, Београд
  • 2009 "A Midsummer’s Night Dream", Ikona Gallery, Венеција
  • 2009 "A Midsummer’s Night Dream", Institute of Contemporary Arts, Singapore
  • 2012 „Откривање лица“, Галерија Блок, Нови Београд
  • 2012 „Балканска рапсодија“, Галерија Озон, Београд

Библиографија (избор)[уреди]

Транзиција, 2011, зидна инсталација

Награде[уреди]

  • 1979 Прва награда за сликасртво, Политикин отворени атеље, Београдски сајам, Београд
  • 1981 Прва награда за цртеж, Салон младих, Музеј града, Шибеник
  • 1982 Grand prix, V anniversary YAVA-1, Alternative Museum, New York
  • 1984 Прва награда за сликарство, Салон младих, Галерија „Боро и Рамиз“ Приштина
  • 1984 Друга награда за сликарство, III југословенски бијенале уметности, Equitable Gallery, New York
  • 1985 Прва награда за сликарство, XIII бијенале младих, Модерна галерија, Ријека
  • 1986 Прва награда за сликарство, 27 Октобарски салон, Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд
  • 1989 Прва награда за сликарство, Уметничка колонија Ечка, Галерија савремене уметности, Зрењанин
  • 2002 Лонгинова награда за постигнуће у визуелним уметностима, УЛУС, Београд

Извори[уреди]

Види још[уреди]