Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу

Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу
Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу
	Вукова спомен-кућа
Опште информације
Место	Тршић
Општина	Лозница
Држава	Србија
Врста споменика	Знаменито место
Време настанка	1933.
Тип културног добра	Споменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.vaza.co.rs

Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу је подигнута 1933. године на месту Вукове родне куће, на иницијативу лозничког просветног друштва „Караџић“, удружења Подринаца и Шабачке народне књижнице.^[1]^[2]

Историјат

Вук Стефановић Караџић рођен је 1787. године у Тршићу у кући плетари, коју је подигао његов деда Јоксим Бандула. Вукова породица се населила у Тршићу, напустивши Херцеговину, бежећи од турске освете. Родну кућу, како је он сам забележио, Турци су за време Карађорђеве владавине палили десет пута.

На месту првобитне куће, Гајо Матић и Којо Марјановић, мештани Тршића, да би сачували од заборава, поболи су велики храстов крст, 1897. године, у време преноса Вукових посмртних остатака из Беча у Београд. Тај храстов крст и данас стоји у Вуковој спомен-кући у Тршићу.

За подизање спомен-куће у Тршићу, Дома културе у Лозници и споменика Вуку Караџићу у Београду 1931. године је формиран Одбор, који је 1932. године донео Проглас којим су позвани сви поштоваоци Вуковог дела да средствима подпомпгну њихову изградњу. Министарство просвете је актом из 1932. и 1933. године обавезало школе на територији целе Југославије да прикупљају средства за остваривање ова три циља. Средства за подизање спомен-куће у Тршићу веома брзо су прикупљена и радови су завршени 1933. године, када је 17. септембра исте године освештана и одржан први Вуков сабор у дворишту Вукове куће.

Поводом 100 година Вукове смрти (1964. године) студентске радне бригаде на радној акцији „Тршић 64" су подигле амфитеатар са позорницом, који одговара потребама организовања Вуковог сабора и Ђачког Вуковог сабора, а 1987. године Тршић добија целовит изглед као културно-историјско споменичка целина. Такође је изграђен пут од Вукове куће до манастира Троноша.

Изглед спомен-куће

Посао око обнове Вукове куће Одбор је поверио лозничком архитекти Модрагу Ст. Васићу који је проучавао типове старих јадарских кућа, а према неким сведочењима главни консултант за унутрашње уређење куће био је професор Универзитета, академик др Тихомир Ђорђевић у то време највећи познавалац наше прошлости, етнологије и музеологије.

Спомен-кућа је дводелна, где је улазни део „кућа“ урађена као брвнара и зиданим делом над подрумом, у којој се налази соба. Стрми кров је покривен шиндром, карактеристичан типу куће на ћелици. „Кућа“ је одељење са отвореним огњиштем, покућством и посуђем, карактеристичним за куће из 19. века. У соби се налазе кревет, сто, клупа, иконе, гусле и Вуков портрет из 1816. године, рад Павела Ђурковића. Уз кућу је формирано двориште у којем се налазе вајат, качара, амбар и кош за кукуруз.^[3]