Сундбиберј
Сундбиберј швед. Sundbybergs | |
---|---|
![]() Фонтана у Сундбиберју | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Округ | Стокхолмски округ |
Становништво | |
Становништво | |
— 2019. | 52.414 |
— густина | 5.976,51 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 17° 35′ С; 59° 13′ И / 17.58° С; 59.22° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 8,77 km2 |
Веб-сајт | |
www.sundbyberg.se |
Сундбиберј (швед. Sundbybergs) град је у Шведској, у источном централном делу државе. Град је у оквиру Стокхолмског округа.[1] Одвојио се од Брома (који је од 1916. општина Стокхолма) 1888. године као пијачни град. Стекао је статус града 1927. године. Сундбиберј, са површином од 8,77 квадратних километара,[2] је најмањи град у Шведској, али и најгушће насељен.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Сундбиберј је дуго сматран градом мале пољопривредне вредности и углавном се користио као место за одмор. Године 1863. скоро цео град купио је Андерс Лофстром, који је тамо почео да гради куће.[4] Године 1870. продато је прво индустријско земљиште и тада је град добио железницу, куће, индустрије и комуналну службу. Лофстром је поклонио граду сву своју земљу за изградњу путева, улица, паркова, школа, цркви.[4] Сундбиберј је постао потпуно самостални индустријски град.
-
Сундбиберј 1905.
Индустрија
[уреди | уреди извор]У Сундбиберју је живело око, отприлике, 50.000 становника, у око 17.000 кућа.[5] Индустријска политика града је да обезбеди посао за сваку кућу, дакле 17.000 радних места. Укупно 12.000 путника свакодневно путује у Сундбиберј или из њега.[5] Град садржи продавнице, што га чини самосталним.
Демографија
[уреди | уреди извор]Развој становништва
[уреди | уреди извор]Година | Популација | ||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1970 | 28.085
| ||||||||
1975 | 26.995
| ||||||||
1980 | 25.717
| ||||||||
1985 | 28.516
| ||||||||
1990 | 31.308
| ||||||||
1995 | 31.803
| ||||||||
2000 | 33.868
| ||||||||
2005 | 34.016
| ||||||||
2010 | 38.633
| ||||||||
2015 | 46.110
| ||||||||
2017 | 49.424
| ||||||||
Извор: Статистика Шведске — Становништво по регионима и години. |
Становници страног порекла
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/50/Enk%C3%B6pingsv%C3%A4gen_2010.jpg/348px-Enk%C3%B6pingsv%C3%A4gen_2010.jpg)
Број становника страног порекла (особе рођене ван Шведске или њихови родитељи), 31. децембра 2017. износио је 20.229, или 40,93% становништва (49.424 — 31. децембра 2017). Број становника страног порекла 31. децембра 2002. износио је 8.531 или 25,24% становништва (33.797 — 31. децембра 2002).[6] Број становника страног порекла 31. децембра 2017. износио је 49.424, од чега је 14.954 људи (30,26%) рођено у страној земљи. У табели испод се налази табела која укључује нордијске земље као и 12 најчешћих земаља из којех су становници страног порекла.[7]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c7/R%C3%A5sunda%2C_Solna%2C_Sweden_-_panoramio_%286%29.jpg/346px-R%C3%A5sunda%2C_Solna%2C_Sweden_-_panoramio_%286%29.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0f/Strandparken_Sundbyberg.jpg/348px-Strandparken_Sundbyberg.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Sundbybergs_station.jpg/348px-Sundbybergs_station.jpg)
Земља рођења[7] | ||
---|---|---|
1 | ![]() |
34.470 |
2 | Азија | 2.002 |
3 | ![]() |
1.770 |
4 | ![]() |
1.394 |
5 | Африка | 1.393 |
6 | ![]() |
1.270 |
7 | ![]() |
1.047 |
8 | ![]() |
992 |
9 | ![]() |
842 |
10 | ![]() |
745 |
11 | Јужна Америка | 665 |
12 | ![]() |
586 |
13 | ![]() |
333 |
14 | Северна Америка | 286 |
15 | ![]() |
267 |
16 | ![]() |
263 |
17 | ![]() |
213 |
18 | ![]() |
211 |
19 | ![]() ![]() ![]() |
165 |
20 | ![]() |
163 |
21 | ![]() |
138 |
22 | ![]() |
77 |
23 | ![]() |
51 |
24 | Океанија | 39 |
25 | ![]() |
38 |
26 | Непозната земља рођења | 4 |
Јавни превоз
[уреди | уреди извор]Сундбиберј користи јавни превоз Стокхолма. Садржи неколико станица метроа, као и једну железничку станицу и доста аутобуских станица. Сундбиберј садржи и неколико главних возних линија. Садржао је 1925—1959. трамваје. Лаки шински систем вратио у Сундбиберј у октобру 2013. године.[8]
- Галерија слика
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Sundbybergs stad”. www.sundbyberg.se (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020.
- ^ „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2020.
- ^ „Folkmängd i riket, län och kommuner 31 december 2019 och befolkningsförändringar 1 oktober–31 december 2019. Totalt”. Statistiska Centralbyrån (на језику: шведски). Приступљено 4. 6. 2020.
- ^ а б „Historia”. www.sundbyberg.se (на језику: шведски). Архивирано из оригинала 02. 10. 2020. г. Приступљено 4. 6. 2020.
- ^ а б „Wayback Machine”. web.archive.org. 9. 8. 2016. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 4. 6. 2020.
- ^ Antal personer efter region, utländsk/svensk bakgrund och år (Read 4 januari 2019)
- ^ а б Statistiska centralbyrån: Utrikes födda efter län, kommun och födelseland 31 december 2017 (XLS-fil) Läst 4 januari 2019
- ^ „Tvärbanan till Kista och Helenelund - Sll”. www.sll.se. Приступљено 19. 4. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Даље читање
[уреди | уреди извор]- Sundbyberg Den nya Förstaden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
- Sundbyberg under Köpingtiden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
- Sundbyberg den 113:e Staden, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
- Sundbyberg i Gamla Bilder, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
- Sundbyberg bygger en Kyrka, H. Österberg, Званични музеј Сундбиберја
- Sundbyberg - om hus och miljöer, Eva Söderlind