Макрин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марко Опелије Макрин
Пуно име Марко Опелије Север Макрин Август
Датум рођења 164
Место рођења Цезареја
Римско царство
Датум смрти јун 218. (53 год.)
Место смрти Кападокија
Римско царство
Династија Севери
Супружник Нонија Целса
Потомство Дијадуменијан
Римски цар
Период 8. април 217јун 218. (1 год.)
Претходник Каракала
Наследник Елагабал

Марко Опелије Макрин (лат. Marcus Opellius Severus Macrinus Augustus) је био први римски цар који није био ни сенатор нити је водио порекло из неке сенаторске фамилије у часу доласка на власт. Своју четрнаестомесечну владавину провео је углавном на истоку.

Порекло и долазак на власт[уреди]

Макрин је био рођен у Цезареји у Мауританији око 165. године. Током владавине Септимија Севера, Макрин је напредовао у административној службио. Каракала је Макрину доделио службу преторијанског префекта. Тај положај Макрин је делио са једним искусним војником Адвентусом, и обојица су пратили Каракалу у његовој ратној камапњи на Истоку.

Владавина[уреди]

Крајем друге ратне сезоне, у зиму 216—217. године, у Риму су се проширили гласови да се Макрин прогласио за цара. Изгледа да су те вести допрле и до Каракале. Како год било, Каракала је био убијен недалеко од Каре, а наводно је то учинио један војник којег је царева телесна гарда промптно убила. У ову верзију догађаја нису били сви убеђени, али је војска прогласила Макрина за цара 11. априла 217. године. Макрин је убрзо прогласио свог сина Дијадуменијана за цезара и наследника. Макрин је Адвента послао у Рим, доделивши му положај градског префекта.

Каракалина мајка, Јулија Домна, разматрала је могућност да подигне устанак против Макрина; али није била сигурна у успех а њена болест је била одмакла; стога се решила да изврши самоубиство изгладњивањем.

Макрин је сместа послао помирљиво писмо партском владару Артабану V, али је у овом чину Артабан препознао слабост и подигао је велику војску да се освети Римљанима за поразе из претходне године, под Каракалом. Иако је Макрин желео да избегне бој, у бици код Нисибиса, Парћани су дошли до победе. Рат је завршен тако што је Макрин исплатио велику суму новца за потписивање мира. Такође, споразуми су постигнути са Јерменима, као и са Дачанима, који су нападали лимес, чим су чули за Каракалину смрт.

Макрин се није вратио у Рим 217. године, што је подвлачило његов рђав положај. У Риму је дошло у августу те године до пожара, а касније и поплаве, за шта је био окривљен цар; Адвент се није добро показао као градски префект.

Макрин је показао тенденцију да сукобе решава путем мира а не војног сукоба што му је успешно пошло за руком у Дакији и Јерменији где су сукоби избегнути дипломатским акцијама. Ипак, ситуација у Месопотамији није могла бити мирно разрешена и Макрин је био проморан на рат са парћанима. У бици код Низибиса 217. обе стране претрпеле су велике губитке и није било победника те је Макрин напослетку морао да склопи мир. Парћанском владару исплаћено је 200 милиона сестерција у замену за примирје што је изазвало презир војника према новом цару.

Устанак и смрт[уреди]

Пораз код Нисибиса изазвао је незадовољство у војсци. Када је устанак који је инспирисала Јулија Меза почео, њен 14-годишњи унук је проглашен за цара Елагабала у близини Емесе. То је заправо био покрет које су водиле жене из династије Севера: Јулија Меза, Јулија Соемис и Јулија Мамеа. Устанку су се придружиле многе легије, али Макрин није губио присебност и стао је на чело трупа које су му остале лојалне.

Две стране су се сукобиле код Антиохије 8. јуна 218. Макрин је доживео пораз и био напуштен од својих војника. Онда је послао свог сина Дијадуменијана код парћанског краља, а сам се припремао да побегне у Рим. Макрин је покушао да прерушен побегне кроз Малу Азију, али је био заробљен код Халкедона и убрзо убијен негде у Кападокији. На исти начин завршио је и његов син, Диадуменијан.

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Каракала
Римски цар
Наследник:
Елагабал