Транспортна трака

Из Википедије, слободне енциклопедије

Транспортна трака је најважнији део транспортног система. Састоји се од језгра (каркаса) и гуменог омотача. Гумени омотач траке штити језгро од механичких оштећења, дејства атмосферијала и биолошког разарања. Састоји се од горње и доње гумене облоге и гумених заштитних ивица-рубова.

Основни материјали за израду омотача транспортне траке[уреди]

Основни материјали за израду омотача транспортне траке су гума или њој слични производи-еластомери. Еластомери су високополимери материјали на бази природног или синтетичког каучука, који и након излагања повишеној температури остају меки и пластични.[1] Основна подела еластомера је на:

  • еластомере добијене из природног каичука
  • еластомере добијене из синтетичког каучука

Зависно од области примене и услова експлоатације, гума (еластомер) за облогу транспортних трака израђује се у четири основна хвалитета.

Језгро транспортне траке[уреди]

Језгро транспортне траке је елемент који траци даје: чврстоћу на затезање, одупире се кидању траке, пружа отпор на ударце, даје ослонац терету који се транспортује, апсорбује кинетичку енергију материјала при утовару, пружа потребну стабилност приликом пословања, центрирања и вођења траке преко ваљака. [2] С обзиром на врсту материјала уложка разликују се:

Производња транспортних трака[уреди]

Производња транспортних трака се изводи у неколко технолошких процеса:

  1. Прва фаза је производња гумене смеше за облогу транспортне траке, која се састоји у мешању еластомера са адитивима.
  2. Следећа фаза је производња облоге транспортне траке ваљањем на календерима или Ролер-Хед уређајима.
  3. Паралелно претходним фазама врши се израда језгра траке, која се састоји од плетења језгра, потапање истог у адхезиону гуму и његове вулканизације.
  4. На крају се врши вулканизација траке, којом се полупроизводи из претходних технолошких процеса обједињују у финални производ- транспортну траку.

Референце[уреди]

  1. ^ Павловић, Андрија Лазић. Пројектовање површинских копова са моделирањем система експлоатације. 
  2. ^ Доцент др Раде Токалић, Професор др Првослав Трифуновић. Технологија материјала у рударству. 

Литература[уреди]

  • Павловић, Андрија Лазић. Пројектовање површинских копова са моделирањем система експлоатације. 
  • Доцент др Раде Токалић, Професор др Првослав Трифуновић. Технологија материјала у рударству.