Транспортна трака
Транспортна трака је најважнији део транспортног система. Састоји се од језгра (каркаса) и гуменог омотача. Гумени омотач траке штити језгро од механичких оштећења, дејства атмосферијала и биолошког разарања. Састоји се од горње и доње гумене облоге и гумених заштитних ивица-рубова.
Основни материјали за израду омотача транспортне траке[уреди | уреди извор]
Основни материјали за израду омотача транспортне траке су гума или њој слични производи-еластомери. Еластомери су високополимери материјали на бази природног или синтетичког каучука, који и након излагања повишеној температури остају меки и пластични.[1] Основна подела еластомера је на:
- еластомере добијене из природног каичука
- еластомере добијене из синтетичког каучука
Зависно од области примене и услова експлоатације, гума (еластомер) за облогу транспортних трака израђује се у четири основна хвалитета.
Језгро транспортне траке[уреди | уреди извор]
Језгро транспортне траке је елемент који траци даје: чврстоћу на затезање, одупире се кидању траке, пружа отпор на ударце, даје ослонац терету који се транспортује, апсорбује кинетичку енергију материјала при утовару, пружа потребну стабилност приликом пословања, центрирања и вођења траке преко ваљака. [2] С обзиром на врсту материјала уложка разликују се:
- језгра са текстилним улошцима
- језгра са челичним ужадима
- језгра са арамидним влакнима
Производња транспортних трака[уреди | уреди извор]
Производња транспортних трака се изводи у неколко технолошких процеса:
- Прва фаза је производња гумене смеше за облогу транспортне траке, која се састоји у мешању еластомера са адитивима.
- Следећа фаза је производња облоге транспортне траке ваљањем на календерима или Ролер-Хед уређајима.
- Паралелно претходним фазама врши се израда језгра траке, која се састоји од плетења језгра, потапање истог у адхезиону гуму и његове вулканизације.
- На крају се врши вулканизација траке, којом се полупроизводи из претходних технолошких процеса обједињују у финални производ- транспортну траку.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Павловић, Андрија Лазић. Пројектовање површинских копова са моделирањем система експлоатације.
- Доцент др Раде Токалић, Професор др Првослав Трифуновић. Технологија материјала у рударству.