Пређи на садржај

У земљи крви и меда

С Википедије, слободне енциклопедије
У земљи крви и меда
Филмски постер на српском језику
Изворни насловIn the Land of Blood and Honey
Жанрратни
РежијаАнџелина Џоли
СценариоАнџелина Џоли
Продуцент
  • Тим Хедингтон
  • Анџелина Џоли
  • Грејам Кинг
  • Тим Мур
Главне улоге
МузикаГабријел Јаред
Директор
фотографије		Дин Семлер
МонтажаПатрисија Ромел
Продуцентска
кућа		GK Films
ДистрибутерFilmDistrict
Година2011.
Трајање127 минута
ЗемљаСАД
Језик
Буџет14 милиона долара[1]
Зарада1,1 милион долара[2]
Веб-сајтwww.inthelandofbloodandhoney.com
IMDb веза

У земљи крви и меда (енгл. In the Land of Blood and Honey) амерички је ратни филм из 2011. у режији и по сценарију Анџелине Џоли. Радња се одвија током рата у Босни и Херцеговини и прати љубав између Бошњакиње и Србина. Услед демонизације Срба у филму, поједине државе су га бојкотовале.

Премијера је одржана 23. децембра 2011. у САД.[3] Европска премијера филма била је 12. фебруара 2012. на Берлинском филмском фестивалу, али ван конкуренције.[4][5] У Сарајеву, филм је премијерно приказан 14. фебруара у Олимпијској дворани Зетра.[6][7] Филм је добио изузетно негативне рецензије критичара, који су критиковали пристрасност и приказивање историјских нетачности, услед чега су га поједини критичари назвали пропагандним филмом.[8]

Радња

[уреди | уреди извор]

Полицајац Данијел је по националности Србин, а уметница Ајла је Бошњакиња. Пре рата у Босни и Херцеговини су били заједно, али њихова веза се мења с порастом насиља у земљи. Месецима касније Данијел се бори под заповедништвом свог оца, генерала Небојше Вукојевића (Раде Шербеџија). С Ајлом се суочава кад је војници под његовим заповедништвом изводе из стана у којем живи са сестром и њеном бебом.[9]

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Горан Костић Данијел Вукојевић
Зана Марјановић Ајла Екмечић
Раде Шербеџија Небојша Вукојевић
Ванеса Глођо Лејла
Никола Ђуричко Дарко
Бранко Ђурић Александар
Феђа Штукан Петар
Алма Терзић Хана
Јелена Јованова Есма
Ермин Браво Мехмет
Борис Лер Тарик
Горан Јевтић Митар
Јасна Бери Мејрема
Милош Тимотијевић Ђура
Александар Ђурица Марко
Миле Рупчић Старији српски официр 1
Левенте Торколу Старији српски официр 2
Рас Растодер Старији српски официр 3
Фарук Прути Миралем
Леон Лучев Војник
Габор Пироч Човек који баца бомбе
Ирена Муламухић Муслиманска жена упуцана у главу
Ермин Шијамија Вуц
Џана Пињо Нађа
Петар Видовић Борис
Долиа Гавански Маида
Тамас Хајду Никола
Маргарета Шабо Курва
Арпад Черник Муслимански затвореник
Нусмир Мухаремовић Снајпериста 1
Едис Жилић Снајпериста 2
Рида Чадор УН војник
Ефе Санчактар Дечак у стану 1
Емре Санчактар Дечак у стану 2
Владимир Грбић Полицијски официр у клубу
Денес Балинд Школска гарда 1
Јанош Казор Школска гарда 2
Золт Загони Школска гарда 3
Мустафа Шантић Свирач хармонике
Дадо Јехан Вођа банде у клубу
Јехан Јехан Члан банде у клубу 1
Томислав Бензон Члан банде у клубу 2
Самир Фочо Члан банде у клубу 3
Мирза Халиловић Члан банде у клубу 4
Ивана Папишка Члан банде у клубу 5
Давид Клајтон Британски радио спикер

Продукција

[уреди | уреди извор]

Џолијева је добила идеју да напише сценарио за ратну љубавну причу, након што је посетила Босну и Херцеговину као амбасадор добре воље УН.[1] По завршетку сценарија, окупила је продукцијски тим и обезбедила финансирање пројекта под називом Безимена босанска љубавна прича. Када је дошло време да продукцијски тим одабере редитеља, Анџелина је одлучила да то буде она.[1] Након што су одржани кастинзи и аудиције, њено име је намерно изостављено са пројекта. Када је откривено да је Анџелина Џоли написала сценарио, доста медија је било пријатно изненађено.[10][11]

У јулу 2010, са већ скоро завршеним филмом, продуценти су ступили у контакт са српским тајкуном и медијским магнатом, Жељком Митровићем, како би користили музичке студије и студије за снимање у власништву његове ТВ Пинк у Шимановцима.[12] Међутим, он је одбио да послује са њима, са образложењем да иако има велике симпатије према Анџелини Џоли и да врло поштује њен лик и дело, нажалост, она је препуна предрасуда о Србима. Додао је и да зна да сарадња с њом отвара врата великог филмског бизниса, али да не жели бити део нечега што по ко зна који пут представља Србе као вечне лоше момке.[13][14][15]

Анџелина и Бред Пит на сету филма У земљи крви и меда

Филм је сниман у Будимпешти и Естергому током октобра и новембра 2010. године.[16] Улоге су у потпуности припале локалним глумцима из различитих делова Југославије, од којих су многи преживели рат.[17] Џолијева је изјавила како је разговарала са глумцима о њиховим искуствима током рата и покушала да их инкорпорира у филм.[18] Такође, филм је снимљен у две верзије - једна на енглеском, а друга на српском језику.[19] Џолијева је као разлог на писање и режирање филма дала да је то урадила како би се људи подсетили на преживеле у рату који се десио у новијој историји.[20] У интервјуу са Кристијаном Аманпур, Џоли је рекла да осећа одговорност да се упозна са ратом веома детаљно и додала да је то рат наше генерације. Изјавила је како је филм базиран на причи о највећем геноциду у Европи још од Другог светског рата, те да је изабрала домаћу екипу глумаца, јер је мислила да о овом рату није довољно испричано. Додала је како зна да је филм тежак, али да током два сата гледалац пролази кроз нешто веома тешко, нешто што су ови људи преживљавали годинама, те да су њихова искуства тежа од било каквог филма.[21][22]

Током снимања филма, медији су лажно пренели да је тематика филма о муслиманки која се заљубљује у српског силоватеља, што је изазвало протесте бошњачког удружења Жене жртве рата, те су оне затражиле одузимање дозволе за снимање.[23][24]

Оптужбе за плагијат

[уреди | уреди извор]

У септембру 2011, Хрват босанског порекла, аутор, новинар и редитељ Јосип Кнежевић — познатији као Џејмс Бредок — оптужио је Анџелину Џоли да је украла текст његовог романа Сламање душе, који је објављен у децембру 2007. године.[25] Кнежевић тврди да је према доступном синопсису филма, сценарио готово идентичан причи књиге.[26] Такође, тврдио је да је покушао да контактира продуценте филма у фази производње, али су га игнорисали, те је тада најавио своју намеру да тужи Џолијеву.[27] Дана 2. децембра 2011, поднео је тужбу против Џолијеве, продуцента Едина Шаркића, као и неколико компанија које су учествовале у снимању филма пред америчким Окружним судом у Чикагу који има јурисдикцију над Северним Илиноисом.[28]

Током интервјуа за Лос Анђелес тајмс, Анџелина је изјавила да је сценарио комбинација бројних књига и документарних филмова, а посебно људских прича, те да спорну књигу никада није прочитала. Такође, као изворе навела је радове новинара Петера Маса и Тома Гјелтена.[29][30][31]

Дана 29. марта 2013. године главни судија Федералног суда донео је одлуку у корист Џолијеве, уз објашњење да „како су читањем књиге и гледањем филма примећене неке сличности, али да то није довољно да би се Бредокова тужба сматрала оправданом.“[32][33]

Пријем

[уреди | уреди извор]
Анџелина даје интервју за Глас Америке

Филмски писци су дали позитивне коментаре након прегледа трејлера за филм.[34][35] Новинарка Кристијана Аманпур, који је извештавала о рату у Босни, на премијери у Њујорку филм је окарактерисала као изузетан и храбар,[36] док га је Весли Кларк, који је био војни саветник током сукоба, назвао невероватним.[37] Журка после премијере одржана је на крову Стандард хотела у Њујорку и ко-спонзорисао га је институт за интелектуалне услуге Савета за иностране односе министарства спољне политике САД, чији је Анџелина члан, као и Women for Women International, организација за женска права.[36] Пишући колумну за Вашингтон пост, Ричард Коен је похвалио филм, видећи га као оптужницу за колебљиву америчку реакцију на злочине који су почињени над муслиманима у Босни, као и одобрење америчком вођењу интервенција, као што су војне акције у Либији.[38]

Након што је филм приказан представницима 11 несрпских удружења жртава рата на посебном скринингу у Сарајеву, Мурат Тахировић, шеф удружења ратних заробљеника, изјавио је да је Џолијева погодила суштину рата у БиХ и показала све битне детаље који су се дешавали у БиХ почевши од логора, па до оног најстравичнијег злочина силовања.[39] Председница удружења Сребреничке мајке, мајки жртава сребреничког масакра, Хатиџа Мехмедовић, која је раније говорила против Анџелининог филма након медијске гласине, изјавила је како је финални производ заиста одличан филм, објективан и искрен, и захвалила се Џолијевој за њене интелектуалне и финансијске инвестиције.[40][41]

Са друге стране, представници српских удружења су оптужили Џоли да је српске жртве дискриминисала и изједначила са злочинцима.[42][43]

На премијери филма у Москви активисти удружења „Руски образ“ прекинули су пројекцију развивши транспарент и узвикивали су „Стоп убијању Срба“, „Зауставите лажи“, „Срби - браћа“ и „Босна - српска земља“.[44]

У разговору са новинарком Дубравком Лакић Џоли је изјавила да "покушава да учини нешто за мир у региону "као и да "Американци не разумеју ни где је ни шта је Балкан, која је која страна. У филму, ако имате обе стране у униформама, тешко их је разликовати. Тешко је разликовати ко је ко, јер сви ви с тих простора личите једни на друге."[45]

Критике

[уреди | уреди извор]

Реакције на филм

[уреди | уреди извор]

Глумац Драган Бјелогрлић је био први Србин који је гледао филм на премијери у Лос Анђелесу. Изашао је након пола сата пројекције филма, а касније је изјавио да је Анџелинин филм баналан, површан и претенциозан.[46][47]

Режисер Емир Кустурица је оценио да је Анџелинин филм у служби холивудске пропаганде, те додао да и редитељски деби сматра лошим филмом као и већину других.[48]

Глумац Небојша Глоговац одбио је главну мушку улогу у филму уз објашњење да у филму не постоји добар Србин, као и да је сценарио "раван, празан, без покрића, и није добро направљен".[49]

Амерички новинар српског порекла Вилијам Дорић, писац 6 књига о историји Балкана је истакао за филм да је то покушај кинематографског геноцида. Изнео је и податке да је отац Анџелине Џоли похађао Степинчеву католичку школу у Њујорку, а тврди да је филм финансиран новцем из Саудијске Арабије.[50][51]

Међународна иницијатива за праћење антисрбизма објавила је анализу филма која „открива несумњиву антисрпску пристрасност, до те мере да у филму није приказана ниједна српска жртва и ниједан ратни злочинац а да није Србин."[52][53]

Поглавар Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Мустафа Церић рекао је да је филм најбоље што се десило БиХ после потписивања Дејтонског споразума. Церић је додао да је филм изузетно значајан за Босну и Херцеговину, цели регион и за Бошњаке, као и да је филм доказ агресије и геноцида над бошњачким народом.[54]

Босанскохерцеговачки режисер Адемир Кеновић изјавио је како је Анџелинин филм је неизмерно велики догађај за Босну и Херцеговину, као и за цели простор и окружење. Додао је да је Џолијева пренела на велики екран само исечак свега ружног што се десило, те да је филм ментална серија електро-шокова који су се уистину догађали.[55]

Просечна оцена на IMDb је 4,5 од 10 на основу 27.586 гласова (17. мај 2020).[56]

Награде

[уреди | уреди извор]

Удружење америчких продуцената доделило је филму награду Стенли Крејмер намењену филмовима који се баве друштвеним питањима. Директори Хавк Коч и Марк Гордон изјавили су да је У земљи крви и меда изванредан филм који приказује сложену љубавну причу током страхота рата у Босни и Херцеговини, којим су посебно биле погођене жене.[57][58]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Jolie in charge, as director and mom – USATODAY.com”. Приступљено 20. 12. 2011. 
  2. ^ In the Land of Blood and Honey;BoxOfficeMojo
  3. ^ „Movie fans get glimpse of Jolie's Blood and Honey | Reuters”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2011. 
  4. ^ „Berlin Film Festival: Angelina Jolie's In the Land of Blood and Honey, review - Telegraph”. Приступљено 16. 2. 2012. 
  5. ^ „Angelina Jolie in Berlin für Friedensengagement geehrt | STERN.DE”. Архивирано из оригинала 15. 02. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  6. ^ „Blic Online | Andželina Žoli zaplakala na premijeri u Sarajevu”. Приступљено 16. 2. 2012. 
  7. ^ „Danas gala premijera filma "U zemlji krvi i meda" Angeline Jolie - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2012. г. Приступљено 16. 2. 2012. 
  8. ^ Манојловић, Ана. „Balkanska međa između propagande Rusije i Zapada”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 15. 2. 2026. 
  9. ^ „Анџелинин филм пун лажи”. 
  10. ^ „Angelina Jolie On 'In The Land Of Blood And Honey,' Authenticity In Serbia - The Huffington Post”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  11. ^ „Casting Authenticity – Angelina Jolie’s “In the Land of Blood and Honey” | Toonari Post - A News Mash Up!”. Архивирано из оригинала 20. 06. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  12. ^ „Angelina Jolie to shoot film on Bosnian war”. Архивирано из оригинала 10. 07. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  13. ^ „Dnevnik.hr - Željko Mitrović odbio Angelinu Jolie: Ne želi biti dio njezinog projekta”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  14. ^ „Željko Mitrović odbio da učestvuje u novom projektu Anđeline Džoli”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  15. ^ „Жељко Митровић одбио Анџелину Џоли - РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  16. ^ „In the Land of Blood and Honey (2011) - Filming locations”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  17. ^ „In the Land of Blood and Honey (2011) Movie”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  18. ^ „NZ Angelina Jolie relied on cast for advice from NZCity”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  19. ^ „In the Land of Blood and Honey Trailer: For Angelina Jolie, Love Is a Battlefield -- Vulture”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  20. ^ „'In The Land Of Blood And Honey' Trailer: Angelina Jolie and the Bosnian War - International Business Times”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  21. ^ „Alo | Ljudi | Balkan u Njujorku!”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  22. ^ „Jolie hailed for war film debut - Yahoo!7”. Приступљено 26. 12. 2011. [мртва веза]
  23. ^ „U zemlji krvi i meda neće biti u kinima RS-a? - BH Raja | BHRaja.ca | TorontoRaja 2.01a | BosniansdoitBetter.com | infocentar - online čaršija”. Приступљено 26. 12. 2011. [мртва веза]
  24. ^ „Angelina Jolie Cuts Bosnia Shooting After Rapist Love Story Rumors”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  25. ^ „Tema: U zemlji krvi i meda - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 08. 01. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  26. ^ „B92 - Kultura - Vesti - Bosanac tuži Andželinu Žoli”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  27. ^ „'Jolie mi je uzela priču, od tragedije pravi Truman Show' - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2011. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  28. ^ „Angelina Jolie sued, accused of plagiarizing movie - Chicago Sun-Times”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  29. ^ „Angelina Jolie dismisses lawsuit against In the Land of Blood and Honey | Film | guardian.co.uk”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  30. ^ „Angelina Jolie odbacila optužbe da je U zemlji krvi i meda plagijat - Sarajevo-x.com”. Архивирано из оригинала 07. 01. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2011. 
  31. ^ „'In the Land of Blood and Honey' review: Angelina Jolie impresses - Los Angeles Times”. Приступљено 26. 12. 2011. 
  32. ^ „B92 - Život - Vesti - Anđelina pobedila hrvatskog novinara”. 30. 03. 2013. Приступљено 30. 3. 2013. 
  33. ^ „'In The Land Of Blood And Honey' Wasn't Stolen By Angelina Jolie, Judge Says”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2013. г. Приступљено 30. 3. 2013. 
  34. ^ „Angelina Jolie's In The Land Of Blood And Honey Gets An Impressive Trailer - CinemaBlend.com”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  35. ^ „Angelina Jolie's In the Land of Blood and Honey's Powerful Trailer Debuts - Movie Fanatic”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2011. г. Приступљено 27. 12. 2011. 
  36. ^ а б „Worcester Telegram & Gazette - telegram.com - Jolie mixes glamour with foreign policy”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  37. ^ „Hammond: From ‘Tinker Tailor’ To Angelina Jolie & Brad Pitt, Oscar Talk Is Everywhere – Deadline.com”. Приступљено 27. 12. 2011. 
  38. ^ „Angelina Jolie’s movie, reminding us this is no time to turn inward - The Washington Post”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  39. ^ „"U zemlji krvi i meda" prošao najteži test - test žrtve”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  40. ^ „Jolie surprises critics – The Express Tribune”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  41. ^ „AFP: Angelina Jolie hailed for Balkan war film debut”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  42. ^ "Srpske žrtve: Anđelina Džoli nas je uvredila"[мртва веза]. Press Online., Приступљено 26. 3. 2012.
  43. ^ „Анџелина Џоли вређа српске жртве: У земљи крви и меда". YouTube., Приступљено 17. 3. 2012.
  44. ^ Debakl Anđelininog filma u Moskvi Б92, Приступљено 1. 4. 2012.
  45. ^ Политика. „Политика: Анџелина Џоли: Моја љутња се односи на међународну заједницу”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2020-05-17. 
  46. ^ „Vesti online / Scena / Film / "Anđelinin film je banalan, površan i pretenciozan"”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  47. ^ „Bjela: Anđelinin film je banalan, površan i pretenciozan - 24sata.rs”. Приступљено 4. 2. 2012. [мртва веза]
  48. ^ „Blic Online | Kusturica: Andželinin film je u službi holivudske propagande”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  49. ^ Сретеновић, Мирјана. „Како сам прихватио Дражу, а одбио Анџелину”. Politika Online. Приступљено 2020-05-18. 
  50. ^ „Dorić: Anđelinin otac u školi Alojzija Stepinca | Kultura | Novosti.rs”. Приступљено 4. 2. 2012. 
  51. ^ „EXCLUSIVE: William Dorich Talks About IN THE LAND OF BLOOD AND HONEY, Shares New Details About Angelina Jolie’s Involvement In The So-Called War Love Story, And More!”. Архивирано из оригинала 30. 01. 2012. г. Приступљено 4. 2. 2012. 
  52. ^ „„Деби Анџелине Џоли ипак антисрпски"”. antisrbizam.com. Приступљено 21. 2. 2012. [мртва веза]
  53. ^ "Prebrojane sve žrtve" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. фебруар 2023). Press., Приступљено 23. 2. 2012.
  54. ^ „Blic Online | Mustafa Cerić: Andželinin film je dokaz genocida”. Приступљено 17. 2. 2012. 
  55. ^ „Ademir Kenović: Film kao lek | Autonomija”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  56. ^ , In the Land of Blood and Honey, Приступљено 2020-05-17 
  57. ^ „Angelina Jolie honored at Producers Guild Awards - latimes.com”. Приступљено 13. 2. 2012. 
  58. ^ „Blic Online | Film Andželine Džoli dobio nagradu američkih producenata”. Приступљено 13. 2. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=У_земљи_крви_и_меда&oldid=30971888”