Финале УЕФА Лиге шампиона 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Финале Лиге шампиона 2021.)
Финале УЕФА Лиге шампиона 2021.
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2020/21.
Манчестер Сити Челси
Енглеска Енглеска
0 1
Датум29. мај 2021. (2021-05-29)
СтадионСтадион Драгао, Порто
Играч утакмицеНголо Канте (Челси)[1]
СудијаШпанија Антонио Матеу Лаоз[2]
Посећеност14.110[3]
Времеведра ноћ
19°C
влажност ваздуха: 72%
← 2020.
2022. →

Финале УЕФА Лиге шампиона 2021. била је завршна утакмица УЕФА Лиге шампиона 2020/21, укупно 66. сезоне најјачег фудбалског европског клупског такмичења коју организује УЕФА као и укупно 29. сезоне од реформисања такмичења из Купа европских шампиона у УЕФА Лига шампиона. Финале је одиграно на Стадиону Драгао у Порту, Португалија, 29. маја 2021. године, између два енглеска клуба: Манчестер Ситија (чије је ово прво европско финале) и Челсија (чије је ово треће европско финале).[4]

Првобитно је било у плану да се финале одигра на Стадиону Крестовски у Санкт Петербургу у Русији. Међутим, због пандемије вируса корона, од домаћина финала Лиге шампиона и Лиге Европе затражено је да одложе финала у својим градовима на годину дана. С тим у вези, УЕФА је 17. јуна 2020. најавила да ће се финале Лиге шампиона 2021. одржати у Истанбулу, који је годину дана раније требало да буде домаћин завршне утакмице, а уместо њега је изабран Лисабон, главни град Португалије. Дана 13. маја 2021, УЕФА је најавила да ће се финална утакмица одиграти ипак у Порту како би навијачи могли присуствовати мечу.[5]

Челси је победио Сити резултатом 1 : 0 и тако осигурао своју другу титулу у Лиги шампиона. Као победник, Челси се сусрео с победником Лиге Европе 2020/21, Виљареалом, у УЕФА суперкупу 2021. Такође се квалификовао на Светско клупско првенство 2022. које се одржало у Јапану. У оба поменута такмичења, Челси је изашао као победник.

Учесници[уреди | уреди извор]

Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године)
Енглеска Манчестер Сити Нема (најбољи пласман: полуфинале 2015/16)
Енглеска Челси 2 (2008, 2012)

Пут до финала[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: УЕФА Лига шампиона 2020/21.

Напомена: Резултати финалиста су наведени на првом месту (Д — домаћин; Г — гост).

Енглеска Манчестер Сити Фаза такмичења Енглеска Челси
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Португалија Порто 3 : 1 (Д) Прво коло Шпанија Севиља 0 : 0 (Д)
Француска Олимпик Марсељ 3 : 0 (Г) Друго коло Русија Краснодар 4 : 0 (Г)
Грчка Олимпијакос 3 : 0 (Д) Треће коло Француска Рен 3 : 0 (Д)
Грчка Олимпијакос 1 : 0 (Г) Четврто коло Француска Рен 2 : 1 (Г)
Португалија Порто 0 : 0 (Г) Пето коло Шпанија Севиља 4 : 0 (Г)
Француска Олимпик Марсељ 3 : 0 (Д) Шесто коло Русија Краснодар 1 : 1 (Д)
Првопласирани Групе Ц
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Енглеска Манчестер Сити 6 5 1 0 13 1 +12 16
Португалија Порто 6 4 1 1 10 3 +7 13
Грчка Олимпијакос 6 1 0 5 2 10 −8 3
Француска Олимпик Марсељ 6 1 0 5 2 13 −11 3
Поредак у групној фази Првопласирани Групе Е
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Енглеска Челси 6 4 2 0 14 2 +12 14
Шпанија Севиља 6 4 1 1 9 8 +1 13
Русија Краснодар 6 1 2 3 6 11 −5 5
Француска Рен 6 0 1 5 3 11 −8 1
Противник Укупно Први меч Други меч Нокаут фаза Противник Укупно Први меч Други меч
Њемачка Борусија Менхенгладбах 4 : 0 2 : 0 (Г)[а] 2 : 0 (Д)[а] Осмина финала Шпанија Атлетико Мадрид 3 : 0 1 : 0 (Г)[б] 2 : 0 (Д)
Њемачка Борусија Дортмунд 4 : 2 2 : 1 (Д) 2 : 1 (Г) Четвртфинале Португалија Порто 2 : 1 2 : 0 (Г)[в] 0 : 1 (Д)[в]
Француска Париз Сен Жермен 4 : 1 2 : 1 (Г) 2 : 0 (Д) Полуфинале Шпанија Реал Мадрид 3 : 1 1 : 1 (Г) 2 : 0 (Д)

Напомене

  1. ^ а б Оба меча су одиграна у Будимпешти, Мађарској, услед ограничења путовања између Немачке и Уједињеног Краљевства због пандемије ковида 19.[6][7]
  2. ^ Први меч је одигран у Букурешту, Румунији, услед ограничења путовања у Шпанију због пандемије ковида 19.[6]
  3. ^ а б Оба меча су одиграна у Севиљи, Шпанији, услед ограничења путовања између Португалије и Уједињеног Краљевства због пандемије ковида 19.[8]

Утакмица[уреди | уреди извор]

Детаљи[уреди | уреди извор]

„Домаћин” (из административних разлога) одређен је додатним жребом.

Манчестер Сити Енглеска0 : 1Енглеска Челси
Извештај
Гледалаца: 14.110[3]
Манчестер Сити
Челси
Г 31 Бразил Едерсон
О 2 Енглеска Кајл Вокер
О 5 Енглеска Џон Стоунс
О 3 Португалија Рубен Дијас
О 11 Украјина Олександар Зинченко
С 20 Португалија Бернардо Силва Изашао из игре — замењен 64’
С 8 Њемачка Илкај Гундоган Жути картон 35’
С 47 Енглеска Фил Фоден
С 17 Белгија Кевин де Брујне (к) Изашао из игре — замењен 60’
Н 26 Алжир Ријад Марез
Н 7 Енглеска Рахим Стерлинг Изашао из игре — замењен 77’
Замене:
Г 13 Сједињене Америчке Државе Зек Стефен
Г 33 Енглеска Скот Карсон
О 6 Холандија Натан Аке
О 14 Шпанија Емерик Лапорт
О 22 Француска Бенжамен Менди
О 27 Португалија Жоао Кансело
О 50 Шпанија Ерик Гарсија
С 16 Шпанија Родри
С 25 Бразил Фернандињо Ушао у игру 64’
Н 9 Бразил Габријел Жезус Жути картон 88’ Ушао у игру 60’
Н 10 Аргентина Серхио Агверо Ушао у игру 77’
Н 21 Шпанија Феран Торес
Тренер:
Шпанија Пеп Гвардиола
Г 16 Сенегал Едуар Менди
О 28 Шпанија Сесар Аспиликуета (к)
О 6 Бразил Тијаго Силва Изашао из игре — замењен 39’
О 2 Њемачка Антонио Ридигер Жути картон 57’
О 24 Енглеска Рис Џејмс
О 21 Енглеска Бен Чилвел
С 5 Италија Жоржињо
С 7 Француска Нголо Канте
Н 29 Њемачка Кај Хаверц
Н 19 Енглеска Мејсон Маунт Изашао из игре — замењен 80’
Н 11 Њемачка Тимо Вернер Изашао из игре — замењен 66’
Замене:
Г 1 Шпанија Кепа Аризабалага
Г 13 Аргентина Вили Кабаљеро
О 3 Шпанија Маркос Алонсо
О 4 Данска Андреас Кристенсен Ушао у игру 39’
О 15 Француска Курт Зума
О 33 Италија Емерсон
С 10 Сједињене Америчке Државе Кристијан Пулишић Ушао у игру 66’
С 17 Хрватска Матео Ковачић Ушао у игру 80’
С 20 Енглеска Калум Хадсон-Одои
С 22 Мароко Хаким Зијеш
С 23 Шкотска Били Гилмор
Н 18 Француска Оливије Жиру
Тренер:
Њемачка Томас Тухел

Играч утакмице:
Француска Нголо Канте (Челси)[1]

Помоћне судије:
Шпанија Пау Себријан Девис
Шпанија Роберто Дијаз Перез дел Паломар
Четврти судија:
Шпанија Карлос дел Серо Гранде
ВАР:
Шпанија Алехандро Ернандез Ернандез
Помоћне судије за ВАР-ом:
Шпанија Хуан Мартинез Мануера
Шпанија Ињиго Пријето Лопез де Серајин
Пољска Павел Гил

Правила[9][10]

  • 90 минута главног дела;
  • 30 минута продужетака уколико је неопходно;
  • извођење једанаестераца уколико је резултат и даље нерешен;
  • дванаест резервних играча;
  • највише пет измена у току регуларног дела, шеста измена дозвољена у продужецима[note 1]

Статистике[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Свака екипа имаће само три прилике да изведе измену, уз четврту прилику у продужецима (не рачунају се измене током полувремена у регуларном делу, пре почетка продужетака и полувремена током продужетака).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Champions League final Player of the Match: N'Golo Kanté”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2021. Приступљено 29. 5. 2021. 
  2. ^ „Referee teams appointed for UEFA Champions League and UEFA Europa League finals”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 12. 5. 2021. Приступљено 12. 5. 2021. 
  3. ^ а б „Full Time Report Final – Manchester City v Chelsea” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2021. Приступљено 29. 5. 2021. 
  4. ^ „Istanbul to host 2020 UEFA Champions League Final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 24. 5. 2018. Приступљено 24. 5. 2018. 
  5. ^ „UEFA Champions League final to move to Portugal to allow 6,000 fans of each team to attend”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 13. 5. 2021. Приступљено 13. 5. 2021. 
  6. ^ а б „UEFA Champions League venue changes”. UEFA. 10. 2. 2021. Приступљено 10. 2. 2021. 
  7. ^ „Manchester City vs Borussia Mönchengladbach venue change confirmed”. UEFA. 10. 3. 2021. Приступљено 10. 3. 2021. 
  8. ^ „Porto vs Chelsea games to be played in Seville”. UEFA. 30. 3. 2021. Приступљено 30. 3. 2021. 
  9. ^ „Regulations of the UEFA Champions League, 2020/21”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 8. 2020. 
  10. ^ „Two triple-headers approved for 2021 March and September national team windows”. UEFA. 24. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  11. ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 29. 5. 2021. Приступљено 29. 5. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_шампиона_2021.&oldid=27036093”