Флуоресцентна сијалица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Магнетна пригушница

Флуоресцентна сијалица је сијалица слична компактној флуоресцентној сијалици. Разлика је у постављању, начину рада и величини. Користе се у канцеларијама, у школама и у другим објектима. Оне у себи садрже гас и малу количину живе (у милиграмима се мери количина Hg). Приликом завршетка радног века флуо цеви се морају рециклирати због садржаја токсичних елемемната као што су жива и фосфор. Због присутности фосфора стакло је бело.

Принцип рада[уреди]

Стартер у кућишту
Укључење неонке

Принцип рада функционише у једном струјном кругу преко пригушнице, стартера и саме сијалице. Када се сијалица укључи фаза иде преко пригушнице (трафоа) који снизи напон да не би пукла сијалица. Нула се директно води на једно грло које напаја саму тубу. Стратер служи да покрене сијалицу. Без стартера не би се укључила јер нема доведене фазе.

Врсте пригушница[уреди]

Постоје магнетна или обична и електронска код које сијалица не трепери и одмах се укључи,док се код магнетне не укључи одмах.

Предности и мане у односу на обичну (инкадесценту сијалицу)[уреди]

Неонска сијалица троши 5 пута мање струје него обична сијалица,траје дуже, јаче сија и мање се греје. Доступна је у разним величинама и температурама као 6500К и 2700К а појавиле су се и нове LED неонке које троше још мање струје у односу на неонске сијалице. То су предности.

Обична сијалица исијава пуном снагом одмах након укључења, док флуо цеви не сијају одмах јер се морају угрејати. Нису погодне за често паљење и гашење, и купатила док класичне јесу, односно боље су класичне на краће стазе.

Цена[уреди]

Цена се креће од 50 РСД па до 4000 РСД у неким продавницама

Произвођачи[уреди]

УВ сијалице

Познати произвођачи су: Philips, General electric, Osram.

УВ Сијалице[уреди]

Ув сијалице се користе у соларијуму и за проверу оригиналности новчанице. Оне исијавају слабу љубичасту светлост.

Новчаница од 500 евра под ултра-љубичастом лампом лампом

Прве врсте[уреди]

Прве врсте су биле истог облика као и данас али су биле прозирне и исијавале су љубичасту,а могле су и црвену боју.Биле су антимикробне као прве врсте.

Око 1910., француз Георгес Клауде је почео развијати неонске цеви, које су 30-их прошлог века биле главни извор осветљења у Француској. Он је пунио цеви, осим неоном, с аргоном и живиним парама, али будући су имале мањи ступањ искоришћења од електричне сијалице, почеле су се користити за рекламе. Клауд је успео усавршити електроде на светиљкама. Осим тога, усавршио је и флуоресцентни премаз унутар цеви.

Успех у бизнису[уреди]

Године 1934., Arthur Holly Compton обавестио је о првим успешним покушајима с флуоресцентним светиљкима. На основу тог извештаја,George E. Inman,са својим тимом из фирме General electric је направио први прототип, који се касније након побољшања успeо пробити на тржиште.

Губитци[уреди]

Жива под ниским притиском емитује 65% од укупног зрачења, на 254 нм линији и 10 – 20% на линији 185 нм. То ултраљубичасто зрачење затим упија флуоресцентни премаз, који емитује коначно видљиву свијетлост. Флуоресцентни премаз, заједно са стаклом цеви, спријечава излазак штетних УВ зрака. Само се део улазне електричне енергије претвара у корисно свјетло. Један део се губи грејањем пригушнице, која би требала имати ефикасност око 90%. Пад напона на електродама је сталан. Један део енергије су губи на живину пару, али око 85% се претвара у УВ зраке и видљиву свјетлост. Губици настају и када се УВ зраци претварају у видљиву свјетлост на флуоресцентном премазу. Код новије генерације светиљки, на 100 улазних фотона УВ зрака, добије се 86 фотона видљиве светлости. Будући да улазни УВ фотони имају енергију 5,5 еВ, а излазни фотони видљиве светлости око 2,5 еВ, тако се искористи само 45% УВ енергије

Величина контаката и њихови називи[уреди]

Постоје 3 величине,а то су: Т5,Т8 и Т12.Флуо цеви типа Т12 се не могу купити више јер су застареле и зато што се магнетне пригушнице више не користе тј.замењују се са електронским пригушницама код којих се стављау нова грла у која не иде стартетр,у такво грло иду неонке типа Т5 или Т8.

Како их искористити ако не раде[уреди]

Могу се користити да држе неко дрво или неку младу и осетљиву биљку за време јаког ветра,али опрезно јер ако се разбију може се лако посећи на стакло.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]