Харуки Мураками
| Харуки Мураками | |
|---|---|
Харуки Мураками на Масачусетском технолошком институту 2005.
|
|
| Датум рођења | 12. јануар 1949. |
| Место рођења | Кјото Јапан |
| Школа | Waseda University |
| Занимање | приповедач, писац кратких прича, есејист, преводилац |
| Књижевни жанр | надреализам, магични реализам, фикција, научна фантастика |
|
|
|
| Потпис |  |
| Званични веб-сајт | |
| www |
|
Харуки Мураками (јап. 村上春樹; 村上春樹, Кјото 12. јануар 1949) је један од најпознатијих савремених јапанских писаца надреализма и добитник више престижних књижевних награда.
Биографија[уреди]
Харуки Мураками је рођен у Кјоту, али је већи део свог одрастања провео у Кобеу. Његов отац је био син будистичког свештеника, а мајка ћерка велетрговца из Осаке. Обоје су предавали јапанску књижевност.
Упркос тој чињеници, Муракамија више интересује америчка књижевност, што га и издваја из главне струје јапанске књижевности.
Студирао је драму на Универзитету Васеда у Токију, где се и упознао са својом будућом женом Јоко. Његово прво запослење било је у продавници грамофонских плоча. Након завршених студија, 1974. године, отвара џез бар „Peter Cat“ у Токију, који ради све до 1982. године. Тема многих његових романа, као и сами наслови, повезани су са музиком, укључујући и Играј, играј, играј (од Р&Б групе The Dells), Норвешка шума (по песми Битлса) и Јужно од границе, западно од сунца (први део наслов је песме Нета Кинга Кола).
Мураками је започео са писањем у својим раним тридесетим годинама. Како је сам рекао, гледајући бејзбол утакмицу, одједном је осетио необјашњиву инспирацију за писањем свог првог романа (Слушај песму ветра, 1979.). Неколико наредних месеци писао је само неколико сати након завршеног радног дана у бару, тако да је успевао да пише само кратка поглавља. Након што га је завршио, роман је послао на једини семинар који је хтео да прихвати рад такве дужине и освојио је награду.
Тај првобитни успех охрабрио га је да настави даље са писањем. Годину дана касније, издаје наставак Флипер 1973. Године 1982. издаје Лов на дивљу овцу. Године 1985. објављује Тврдо кувана земља чудеса и крај света
Светски познат Мураками постаје објављивањем Норвешке шуме, носталгичне приче о губитку и сексуалности. Милион копија продано је у Јапану. Међу младима у Јапану, Мураками је постао суперзвезда. Књига је штампана у два дела која су продавана заједно. Једна је имала зелени, а друга црвени део. Најзагриженији обожаватељи изражавали су своју наклоност једном од делова носећи књигу зелене, односно црвене боје. Године 1986. Мураками напушта Јапан и путује у Европу и настањује се у САД.
Предаје, између осталог, на Универзитету у Принстону. Баш у то време и настају романи Играј, играј, играј и Јужно од границе, западно од сунца.
Кратке приче су важан део Муракамијевог опуса. Приче написане у периоду између 1983. и 1990. године објављене су под насловом Слон нестаје. После потреса такође је збирка прича.
Дела[уреди]
Неки од његових најпознатијих романа су:
- Слушај песму ветра (1979)
- Флипер (1973)
- Авантура око овце (1982)
- Закувана земља чуда и смак света (1985)
- Норвешка шума (1987)
- Играј, играј, играј (1988)
- Јужно од границе, западно од сунца (1992)
- Књиге прича: Поновни напад на пекару (1993)
- Хроника птице која навија сат (1994)
- Спутник љубав (1999)
- После потреса (2000)
- Кафка на обали мора (2002)
- Кад падне ноћ (2004)
- 1Q84 (2010)
- Безбојни Цукуру Тазаки и његове године ходочашћа (2013)
Преводиоци Муракамијевих дела у Србији су Наташа Томић и Дивна Томић.
Рад[уреди]
Преводио је на јапански Фицџералда, Кервера, Ирвинга, Селинџера и друге америчке писце. Након вишегодишњег периода проведеног у Америци и Европи, сада живи у Јапану, а ради као гостујући професор на Универзитету Принстон у САД.
Награде[уреди]
Он је шести добитник „Франц Кафка“ награде за роман Кафка на обали.
Критичари га сматрају важном фигуром у постмодерној књижевности, а „Гардијан“ га је похвалио као „једног од највећих светских живих романописаца“.
Филмови[уреди]
Муракамијев први роман „Слушај песму ветра“ је екранизован 1981. године.
2004. године излази филм „Тони Такитани“ који је снимљен по Муракамијевој истоименој краткој причи.
Најзад, 2010. године је снимљен филм „Норвешка шума“. Екранизација Муракамијевог истоименог романа.
Спољашње везе[уреди]
 |
Харуки Мураками на Викимедијиној остави. |
