Хонијара
| Хонијара Honiara | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
Поглед на Хонијару | ||||||
| Административни подаци | ||||||
| Држава |  Соломонова Острва | |||||
| Становништво | | |||||
| Географске карактеристике | ||||||
| Координате | 9° 26′ 00″ Ј; 159° 57′ 00″ И / 9.433333° Ј; 159.95° ИКоординате: 9° 26′ 00″ Ј; 159° 57′ 00″ И / 9.433333° Ј; 159.95° И | |||||
| Апс. висина | 29 m | |||||
| Површина | 22 km2 | |||||
  Хонијара Хонијара на мапи Соломонових Острва | ||||||
.jpg)
Хонијара (енгл. Honiara) је главни град Соломонових острва. По процени из 2003, град има 54.600 становника. Име града потиче од речи Нагоњара, што у локалном језику значи „у приветрини“. Налази се на острву Гвадалканал, на ушћу реке Маданико. Хонијара обухвата и луку Појнт Круз. Град је изграђен крајем Другог светског рата да би 1952. постао главни град уместо Тулагија, дотадашње престонице.
Географија[уреди | уреди извор]
Хониара се налази на северозападној обали острва Гвадалканал и укључује морску луку у Појнт Крузу. Река Матаникау протиче кроз град, поред Кинеске четврти, тешко погођене немиром 2006. године. Град је размештен око аутопута Кукум, који га повезује са Међународним аеродромом Хонијара (раније познатим као Хендерсон Филд) око 11 km (6,8 mi) источно од Хонијаре преко реке Лунга. Западно од центра града су предграђа Бела река и Танагај.[1]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима је тропска, тачније клима тропских прашума (Af), са просечном дневном температуром од око 28 °C (82 °F). Хонијара је влажнија између новембра и априла. Просечна количина падавина годишње је око 2.000 mm (79 in) и стога је нижа од просека на Соломонским острвима у целини (3.000 mm (120 in)). Хонијара је подложна монсунима.[2] Хонијара је 1. фебруара 2010. забележила температуру од 36,1 °C (97,0 °F), што је највиша температура икада забележена на Соломоновим острвима.[3]
| Клима Хонијаре | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 33,9 (93) |
36,1 (97) |
33,9 (93) |
33,4 (92,1) |
33,6 (92,5) |
32,8 (91) |
33,3 (91,9) |
33,5 (92,3) |
33,4 (92,1) |
33,3 (91,9) |
33,4 (92,1) |
34,8 (94,6) |
34,8 (94,6) |
| Максимум, °C (°F) | 30,7 (87,3) |
30,5 (86,9) |
30,2 (86,4) |
30,5 (86,9) |
30,7 (87,3) |
30,4 (86,7) |
30,1 (86,2) |
30,4 (86,7) |
30,6 (87,1) |
30,7 (87,3) |
30,7 (87,3) |
30,5 (86,9) |
30,5 (86,9) |
| Просек, °C (°F) | 26,7 (80,1) |
26,6 (79,9) |
26,6 (79,9) |
26,5 (79,7) |
26,6 (79,9) |
26,4 (79,5) |
26,1 (79) |
26,2 (79,2) |
26,5 (79,7) |
26,5 (79,7) |
26,7 (80,1) |
26,8 (80,2) |
26,5 (79,7) |
| Минимум, °C (°F) | 23,0 (73,4) |
23,0 (73,4) |
23,0 (73,4) |
22,9 (73,2) |
22,8 (73) |
22,5 (72,5) |
22,2 (72) |
22,1 (71,8) |
22,3 (72,1) |
22,5 (72,5) |
22,7 (72,9) |
23,0 (73,4) |
22,7 (72,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 20,2 (68,4) |
20,7 (69,3) |
20,7 (69,3) |
20,1 (68,2) |
20,5 (68,9) |
19,4 (66,9) |
18,7 (65,7) |
18,8 (65,8) |
18,3 (64,9) |
17,6 (63,7) |
17,8 (64) |
20,5 (68,9) |
17,6 (63,7) |
| Количина падавина, mm (in) | 277 (10,91) |
287 (11,3) |
362 (14,25) |
214 (8,43) |
141 (5,55) |
97 (3,82) |
100 (3,94) |
92 (3,62) |
95 (3,74) |
154 (6,06) |
141 (5,55) |
217 (8,54) |
2,177 (85,71) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 19 | 19 | 23 | 18 | 15 | 13 | 15 | 13 | 13 | 16 | 15 | 18 | 197 |
| Релативна влажност, % | 80 | 81 | 81 | 80 | 80 | 79 | 75 | 73 | 73 | 75 | 76 | 77 | 78 |
| Сунчани сати — месечни просек | 186,0 | 155,4 | 198,4 | 192,0 | 210,8 | 198,0 | 186,0 | 204,6 | 192,0 | 226,3 | 216,0 | 164,3 | 2.329,8 |
| Сунчани сати — дневни просек | 6,0 | 5,5 | 6,4 | 6,4 | 6,8 | 6,6 | 6,0 | 6,6 | 6,4 | 7,3 | 7,2 | 5,3 | 6,4 |
| Извор: Deutscher Wetterdienst[4] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
Име Хониара потиче од nagho ni ara што се отприлике преводи као „место источног ветра“ или „окренуто према југоисточном ветру“ на једном од гвадалканалских језика.[5] Град није опширно документован и о њему постоји мало детаљног материјала.[6]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису из 2021. године, Хонијара има 92.344 становника.[7] Ово чини Хонијару најнасељенијим градом на Соломоновим острвима. То је и најбрже растући популациони центар на Соломоновим острвима.[8] Становништво је прилично младо; отприлике 50% становника Хонијаре је млађе од 30 година.[9]
Привреда[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Саобраћај[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Галерија[уреди | уреди извор]
Положај града
Хотел у граду
Спомен центар Гвадалканал
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Maps (Мапа). Google Maps.
- ^ Govan 1995, стр. 96.
- ^ Masters, Jeff. „Bolivia ties its all-time heat record”. Weather Underground. Dr. Jeff Masters' WunderBlog. Архивирано из оригинала на датум 24. 11. 2010. Приступљено 23. 11. 2010.
- ^ „Klimatafel von Honiara / Insel Guadalcanal / Salomonen” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: немачки). Deutscher Wetterdienst. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 12. 5. 2019. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ Room 2006, стр. 168.
- ^ Kupiainen 2000, стр. 128–134.
- ^ Solomon Islands National Statistics Office. Projected population by province 2010-2025. https://www.statistics.gov.sb/statistics/social-statistics/population
- ^ „Honiara city population growth a concern”.
- ^ „Population - Solomon Islands National Statistics Office”.
- ^ „Luganville and Honiara establish sister-city relations”. Vanuatu Daily Post. 2013-03-21. Архивирано из оригинала на датум 14. 7. 2013. Приступљено 2017-02-05.
- ^ „Mackay Regional Council- Sister cities”. Mackay.qld.gov.au. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2010. Приступљено 26. 1. 2019.
Литература[уреди | уреди извор]
- Selbach, Rachel; Cardoso, Hugo C.; Van Den Berg, Margot (2009). Gradual Creolization: Studies Celebrating Jacques Arends. John Benjamins Publishing. ISBN 978-90-272-5256-2.
- Bennett, Judith A. (1987). Wealth of the Solomons: A History of a Pacific Archipelago, 1800–1978. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-1078-8.
- Cooper, Chris; Hall, Colin Michael (2005). Oceania: A Tourism Handbook. Channel View Publications. ISBN 978-1-873150-87-0.
- Crocombe, R. G. (2007). Asia in the Pacific Islands: Replacing the West. editorips@usp.ac.fj. ISBN 978-982-02-0388-4.
- Degan, Patrick (1. 5. 2003). Flattop Fighting in World War II: The Battles Between American and Japanese Aircraft Carriers. McFarland. ISBN 978-0-7864-1451-2.
- Elevitch, Craig R. (1. 6. 2006). Traditional Trees of Pacific Islands: Their Culture, Environment, and Use. PAR. ISBN 978-0-9702544-5-0.
- Gina, Lloyd Maepeza (2003). Journeys in a Small Canoe: The Life and Times of a Solomon Islander. editorips@usp.ac.fj. ISBN 978-1-74076-032-4.
- Govan, Hugh (1995). Cymatium Muricinum and Other Ranellid Gastropods: Major Predators of Cultured Tridacnid Clams. The WorldFish Center. ISBN 978-971-8709-70-2.
- Great Britain. Foreign and Commonwealth Office (1976). British Solomon Islands Protectorate: Report for the Year. H.M.S.O. for the Foreign and Commonwealth Office. ISBN 978-0-11-580182-2.
- Hargis, Robert (21. 8. 2012). World War II Medal of Honor Recipients (1): Navy & USMC. Osprey Publishing. ISBN 978-1-78200-206-2.[мртва веза]
- Huisken, Ron; Thatcher, Meredith (2007). History as Policy: Framing the debate on the future of Australia's defence policy. ANU E Press. ISBN 978-1-921313-56-1.
- Isom, Dallas Woodbury (1. 7. 2007). Midway Inquest: Why the Japanese Lost the Battle of Midway. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34904-0.
- Kiste, Robert C. (1998). He Served: A Biography of Macu Salato. editorips@usp.ac.fj. ISBN 978-982-02-0133-0.
- Kupiainen, Jari (2000). Tradition, trade and woodcarving in Solomon Islands. Finnish Anthropological Society. ISBN 978-952-9573-23-3.
- Kortmann, Bernd; Schneider, Edgar W. (2004). A handbook of varieties of English, Volume 2. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-017532-5. Приступљено 22. 9. 2012.
- Lemps, Christian Huetz de (1. 1. 1984). Un jeune État mélanésien: Les Îles Salomon (на језику: француски). Presses Univ de Bordeaux. ISBN 978-2-905081-03-2.
- McKinnon, Rowan; Carillet, Jean-Bernard; Starnes, Dean (2008). Papua New Guinea & Solomon Islands. Lonely Planet. ISBN 9781741045802.
- McKinnon, Rowan (1. 8. 2009). South Pacific. Lonely Planet. ISBN 978-1-74104-786-8.
- Office, Great Britain. Foreign and Commonwealth (1976). British Solomon Islands Protectorate: Report for the Year. H.M.S.O. for the Foreign and Commonwealth Office. ISBN 978-0-11-580182-2.
- Planet, Lonely (1. 10. 2010). The Travel Book: A Journey Through Every Country in the World. Lonely Planet. ISBN 978-1-74179-211-9.
- Room, Adrian (2006). Placenames of the World: Origins and Meanings of the Names for 6,600 Countries, Cities, Territories, Natural Features, and Historic Sites. McFarland. ISBN 978-0-7864-2248-7.
- Sofield, Trevor H. B. (12. 6. 2003). Empowerment for Sustainable Tourism Development. Emerald Group Publishing. ISBN 978-0-08-043946-4.
- Stanley, David (3. 12. 2004). Moon Handbooks South Pacific. David Stanley. ISBN 978-1-56691-411-6.
- Stanley, David (2000). Moon Handbooks South Pacific. David Stanley. ISBN 9781566911726.
- Treadaway, Julian (2007). Dancing, Dying, Crawling, Crying: Stories of Continuity and Change in the Polynesian Community of Tikopia. editorips@usp.ac.fj. ISBN 978-982-01-0813-4.
- States, United (2007). Treaties in Force: A List of Treaties and Other International Agreements of the United States in Force on January 1, 2007. Government Printing Office. ISBN 978-0-16-079737-8.
- Williams, Barbara (30. 9. 2004). World War II Pacific. Twenty-First Century Books. ISBN 978-0-8225-0138-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Туристички биро Соломонових острва
- Video of Honiara in 1975
- Video of Honiara in 1974
- Video of Sir Donald Luddington swearing in Solomon Mamaloni in the 1970s (starts at 7.08 mins in)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
