Северна Маријанска Острва

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северна Маријанска острва
Commonwealth of the Northern Mariana Islands
Sankattan Siha Na Islas Mariånas
Flag of the Northern Mariana Islands.svg
Seal of the Northern Mariana Islands.svg

Химна:
Gi Talo Gi Halom Tase
Satil Matawal Pacifico
{{{alt}}}
Главни град Сајпан
Службени језик енглески, чаморо, каролиншки
Владавина
Председник Benigno R. Fitial
Председник Владе Pedro Agulto Tenorio
Историја
Независност у унији са САД од 1975.
Географија
Површина
 — укупно 477 km2(195)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво
 — 2010. 53.883 [1](213)
 — густина 168/km2
Економија
Валута амерички долар
 — стоти део валуте ‍100 цента‍
Остале информације
Временска зона UTC 
Интернет домен ‍.mp‍
Позивни број +1 670

Северна Маријанска Острва (енгл. the Commonwealth of the Northern Mariana Islands) архипелаг је од 15 мањих острва у северозападном делу Тихог океана укупне површине око 477 км². Географски архипелаг је део Маријанских острва, док геополитички представља део америчких придружених територија. Острва су смештена јужно од Јапана и северно од Гвама. Административно седиште архипелага налази се на острву Сајпан које у административном смислу представља једну јединствену општину.

До почетка 20. века били су познати под надимком острва Ладроне.

Историја[уреди]

Године 1521. Фердинанд Магелан, као први Европљанин, открива ову групу оства и назива их Islas de Ladrones, Ладроноток или Острво лопова, јер су тадашњи становници по његовом мишљењу отуђили (украли) ствари са његових бродова. Шпанија анектира острва 1667. и именује их по својој краљици Марији Ани од Аустрије.

Након Шпанско-америчког рата Шпанија даје јужни део Американцима и продаје 1899. северни део Немцима.

Од 1975. група острва Северна Маријански острва је у Комонвелту са САД.

Становништво[уреди]

86% становништва углавном прича неслужбеним језиком, као нпр. микронезијски и полинезијски језик.

Географија[уреди]

Северна Маријанска острва

Подручје се састоји од 16 острва, који се простиру на преко 500 km од којих су Сајпан, Тинијан и Рота највећи.

Маријански ров, најдубљи део светских океана, назван је по Маријанским острвима и налази се источно и јужно од њих.

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]

Спољашње везе[уреди]