Валис и Футуна
Територија државе Валис и Футуна Territoire des îles Wallis et Futuna | |
---|---|
Химна: La Marseillaise Марсељеза | |
Главни град | Мата-Уту |
Службени језик | француски |
Владавина | |
Облик државе | француске прекоморске територије |
— Администратор | Ришар Дидије |
— Председник локалне скупштине | Песамино Тапутаи |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 264 km2 (211) |
Становништво | |
— 2013.[1] | 13.135 (228) |
— густина | 49,75 ст./km2 |
Привреда | |
Валута | франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc) |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +12 |
Интернет домен | .wf |
Позивни број | +681 |
Валис и Футуна (фр. Wallis-et-Futuna) је група острва у јужном делу Пацифика[2], група од три вулканска острва у Тихом океану између Фиџија и Самое.
Политика
[уреди | уреди извор]Валис и Футуна су француска Прекоморска заједница (Collectivité d’outre-mer) од 2003. Између 1961. и 2003, имали су статус Прекоморске територије (Territoire d’outre-mer).
Територија је подељена на 3 традиционална краљевства: Увеа на острву Валис, Сигаве на западном делу Футуне и Ало на острву Алофи и источном делу Футуне. Главни град територије је Мата-Уту[2], на острву Валис.
Шеф државе је председник Француске Емануел Макрон, чији је представник на територији Високи комесар Ришар Дидије (од 19. јула 2006).
Географија
[уреди | уреди извор]Валис и Футуна се налази на две трећине пута између Хаваја и Новог Зеланда.
Територија се састоји из острва Валис, острва Футуна, ненасељеног острва Алофи, и још 20 ненасељених острва. Сва острва имају укупну површину од 274 km² и 129 km обале. Највиша тачка је на острву Футуна (765 m).
Средња влажност ваздуха током године је 80%, а температура 26,6 °C.
Само 5% земљишта је обрадиво. Дефорестација и ерозија су озбиљни проблеми за становнике острва.
Привреда
[уреди | уреди извор]Главне привредне гране су производња копре, услуге, туризам и рибарство. Спољна трговина је најзначајнија са Француском, Аустралијом и Новим Зеландом.
Становништво
[уреди | уреди извор]Укупно становништво ове територије 2003. године било је 14.944 (67,4% на острву Валис, 32,6% на Футуни), великом већином полинезијског порекла, а мањим делом француског. Више од 16.000 људи пореклом са Валиса и Футуне живе као емигранти на Новој Каледонији. Већина становништва припада римокатоличкој религији, и говори локалним полинежанским језицима.
Култура
[уреди | уреди извор]Култура на острвима је типична полинезијска. Музика има богату традицију.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (13. новембар 2014)
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 72. ISBN 86-331-2112-3.