Нукуалофа
| Нукуалофа Nuku'alofa | |
|---|---|
 Парламент Тонге | |
| Административни подаци | |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 24.571 (2.012) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 21° 08′ 00″ Ј; 175° 12′ 00″ З / 21.133333° Ј; 175.2° З |
| Апс. висина | 3 m |
| Поштански број | 354601 |
| Позивни број | +676 2 |
Нукуалофа (тнг.Nuku'alofa) је главни град тихоокеанске Краљевине Тонга. Налази се на северној обали острва Тонгатапу, на врло малој надморској висини. Број становника 2005. је био 70.670, што чини више од 65% становништва земље.
Географија[уреди | уреди извор]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима[уреди | уреди извор]
Нукуалофа има климу тропских прашума (Af) према Кепеновој класификацији климе. Подручје има приметно влажније и сушније периоде током године, али нема прави месец сушне сезоне где месечне падавине падају испод 60 mm (2,4 in). Температуре су нешто топлије током јануара и фебруара, где се просечне температуре крећу око 25 °C (77 °F) него у јуну и јулу где су просечне температуре отприлике 21 °C (70 °F). Нукуалофа види нешто више од 1.700 mm (67 in) падавина годишње. Како су пасати скоро стални и циклони нису ретки у Нукуалофи, клима није екваторијална, већ морска пасатна и тропска клима.[1]
| Нукуалофа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Клима Нукуалофе (елевација: 2m) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 32 (90) |
32 (90) |
31 (88) |
30 (86) |
30 (86) |
28 (82) |
28 (82) |
28 (82) |
28 (82) |
29 (84) |
30 (86) |
31 (88) |
32 (90) |
| Максимум, °C (°F) | 29,4 (84,9) |
29,9 (85,8) |
29,6 (85,3) |
28,5 (83,3) |
26,8 (80,2) |
25,8 (78,4) |
24,9 (76,8) |
24,8 (76,6) |
25,3 (77,5) |
26,4 (79,5) |
27,6 (81,7) |
28,7 (83,7) |
27,3 (81,1) |
| Просек, °C (°F) | 26,4 (79,5) |
26,8 (80,2) |
26,6 (79,9) |
25,3 (77,5) |
23,6 (74,5) |
22,7 (72,9) |
21,5 (70,7) |
21,5 (70,7) |
22,0 (71,6) |
23,1 (73,6) |
24,4 (75,9) |
25,6 (78,1) |
24,1 (75,4) |
| Минимум, °C (°F) | 23,4 (74,1) |
23,7 (74,7) |
23,6 (74,5) |
22,1 (71,8) |
20,3 (68,5) |
19,5 (67,1) |
18,1 (64,6) |
18,2 (64,8) |
18,6 (65,5) |
19,7 (67,5) |
21,1 (70) |
22,5 (72,5) |
20,9 (69,6) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 16 (61) |
17 (63) |
15 (59) |
15 (59) |
13 (55) |
11 (52) |
10 (50) |
11 (52) |
11 (52) |
12 (54) |
13 (55) |
16 (61) |
10 (50) |
| Количина кише, mm (in) | 174 (6,85) |
210 (8,27) |
206 (8,11) |
165 (6,5) |
111 (4,37) |
95 (3,74) |
95 (3,74) |
117 (4,61) |
122 (4,8) |
128 (5,04) |
123 (4,84) |
175 (6,89) |
1,721 (67,76) |
| Дани са кишом | 17 | 19 | 19 | 17 | 15 | 14 | 15 | 13 | 13 | 11 | 12 | 15 | 180 |
| Релативна влажност, % | 77 | 78 | 79 | 76 | 78 | 77 | 75 | 75 | 74 | 74 | 73 | 75 | 76 |
| Извор: Weatherbase[3] | |||||||||||||
Историја[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Град је настао на месту тврђаве из 1807. Она је више пута рушена и обнављана. Коначно је Тонга поново уједињена 1845, а краљ Џорџ Тупу I је прогласио Нукуалофу за престоницу Тонге. Име града у слободном преводу значи „Кућа љубави“.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година |
|---|
| Становништво |
Привреда[уреди | уреди извор]
Главни извозни производи Тонге се извозе преко луке Нукуалофе. То су: копра, банане, ванила и традиционалне рукотворине. Туризам има велики значај.
Пеау Вавау, авио-компанија, имала је седиште у хотелу Пацифик Ројал у Нукуалофи.[4] Бивша Ројал Тонган авио-компанија имала је седиште у згради Ројко у Нукуалофи.[5][6]
Град има пијаце и централну пословну четврт. Велики део централног пословног округа је уништен током нереда у Нукуалофи 2006. године.[7] Реконструкција је почела 2008. године, финансирана из зајма од 55 милиона долара из Кине.[8]
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Аутобуси долазе и полазе са главне аутобуске станице Вунским путем близу центра града. Аутобуске услуге су у приватном власништву, а њихови возачи могу сами да одреде свој распоред. Цене карата одређује влада, уз снижене стопе за школску децу. Аутобуси су обично у потпуности попуњени. Поред тога, неке школе и велики хотели имају своје аутобусе.
Постоје бројна такси возила, такође у приватном власништву. Многи људи који поседују аутомобил зарађују додатни новац пружајући такси услуге у слободно време. Цене такси услуга такође одређује влада. Већина породица има сопствени аутомобил; мали број становника вози бициклове. У Тонги не постоје оперативне железнице или трамваји, иако је некада постојала ускотрачна пруга од лагуне до пристаништа, која је дала име железничком путу.[9]
Град има међународни аеродром који је удаљен 35 km.
Настанак острва 2015. године[уреди | уреди извор]
У јануару 2015. објављено је да је ново острво пречника око 1 km (0,6 mi) створено ерупцијом вулкана. Новоформирано острво се налази око 65 km (40 mi) северозападно од главног града.[10][11]
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Нукуалофа је побратимљена са:[12]
Витби, Уједињено Краљевство
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Најзнаменитија грађевина Нукуалофе је Краљевска палата. Остале атракције су кеј краљице Салоте, краљевско гробље и бројне цркве. У Нукуалофи је једини биоскоп у држави. Ту је и стадион за рагби.
У нередима 16. новембра 2006. страдао је велики део пословне четврти.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Међународни аеродром
-
Градска црква
-
Краљевска палата
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Climatologie" by Pierre Estienne and Alain Godard, Éditions Armand Colin (ISBN 2-200-31042-0), "CHAPITRE XVI 1. Les climats équatoriaux et subéquatoriaux 2. Les climats tropicaux 3. Les climats d'alizé 4. Les climats de montagne LES CLIMATS DE LA ZONE INTERTROPICALE : LES VARIÉTÉS", page 322.
- ^ „Apia, Samoa Travel Weather Averages”. Weatherbase.com. Приступљено 9. 12. 2016.
- ^ „Nuku'alofa Climate Info”. Weatherbase. Приступљено 4. 11. 2012.
- ^ "Contact Information for Peau Vavaʻu." Peau Vavaʻu. June 12, 2007. Retrieved on January 20, 2011. "Peau Vava'u Limited Pacific Royale Hotel Taufa'ahau Road Nuku'alofa Kingdom of Tonga"
- ^ "World Airline Directory." Flight International. 30 March – 5 April 2004. 61.
- ^ Contact Information. Royal Tongan Airlines. 6 June 2004. Retrieved on 23 October 2009.
- ^ „Six found dead after Tonga riots”. BBC. 17. 11. 2006. Приступљено 3. 12. 2021.
- ^ „Rebuilding begins in Nuku'alofa after 2006 riot”. Rnz.co.nz. 19. 11. 2008. Приступљено 3. 12. 2021.
- ^ „Transport and Industry – The Leftovers :: The Photo Galleries”. Industrialdean.co.uk. Архивирано из оригинала 24. 03. 2012. г. Приступљено 2010-11-04.
- ^ „D news”. News-discovery.com. Архивирано из оригинала 13. 05. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ „ABC News”. Abc.net.au. 16. 1. 2015. Приступљено 21. 1. 2015.
- ^ „Whitby's Twin Towns”. Visitwhitby.com. Приступљено 2020-07-20.
Литература[уреди | уреди извор]
- Cook, James (1784). A Voyage to the Pacific Ocean: Undertaken by the Command of His Majesty, for Making Discoveries in the Northern Hemisphere, to Determine the Position and Extent of the West Side of North America; Its Distance from Asia; and the Practicability of a Northern Passage to Europe. Dublin: H. Chamberlaine. OCLC 14230651.
- Vason G, An authentic of narrative of four years residence at one of the Friendly Islands, 1810
- Martin J, An account of the natives of the Tonga Islands, in the south pacific ocean. with an original grammar and vocabulary of their language. Compiled and arranged from the extensive communication of Mr William Mariner, several years resident in those islands, 1817
- Munro and Thornley, The convant makers: Islanders missionaries in the Pacific, 1996.
- Findlay and Holdworth, History of the Wesleyan Methodist Missionary Society Vol III, 1921
- Monfat A, Les Tonga; ou, Archipel des Amis et le R. P. Joseph Chevron de la Société de Marie, 1893
- Rowe Stringer G. A Pioneer, A Memoir of The Rev. John Thomas (1885)
- Farmer, Sarah Stock, Tonga and the Friendly Islands: With A Sketch of the Mission History, 1885
- Schütz, Albert J, The diaries and correspondence of David Cargill, by David Cargill, 1832–1843; 1937
- Garret John, To Live Among the Stars; Origin of Christianity in Oceania, 1982
- Elijah Hoole (ed.), Friendly and Feejee Islands: a missionary visit to various stations in them; by Walter Lawry, 1857
- Campbell, I.C. Island Kingdom: Tonga Ancient and Modern. Christchurch, 1992
- Gifford, Edward Winslow, Tongan Places Name, 1923
- On the Edge of the Global: Modern Anxieties in a Pacific Island Nation (2011) by Niko Besnier. Stanford, CA: Stanford University Press, ISBN 978-0-8047-7406-2
- Islanders of the South: Production, Kinship and Ideology in the Polynesian Kingdom of Tonga (1993) by Paul van der Grijp. Leiden: KITLV Press. ISBN 90 6718 058 0
- Identity and Development: Tongan Culture, Agriculture, and the Perenniality of the Gift (2004) by Paul van der Grijp. Leiden: KITLV Press. ISBN 90 6718 215 X
- Manifestations of Mana: Political Power and Divine Inspiration in Polynesia (2014) by Paul van der Grijp. Vienna and Berlin: LIT Verlag. ISBN 978-3-643-90496-6
- Becoming Tongan: An Ethnography of Childhood by Helen Morton
- Queen Salote of Tonga: The Story of an Era, 1900–65 by Elizabeth Wood-Ellem
- Tradition Versus Democracy in the South Pacific: Fiji, Tonga and Western Samoa by Stephanie Lawson
- Voyages: From Tongan Villages to American Suburbs Cathy A. Small
- Friendly Islands: A History of Tonga (1977). Noel Rutherford. Melbourne: Oxford University Press. ISBN 0-19-550519-0
- Tonga and the Tongans: Heritage and Identity (2007) Elizabeth Wood-Ellem. Alphington, Vic.: Tonga Research Association, ISBN 978-0-646-47466-3
- Early Tonga: As the Explorers Saw it 1616–1810. (1987). Edwin N Ferdon. Tucson: University of Arizona Press; ISBN 0-8165-1026-1
- The Art of Tonga (Ko e ngaahi'aati'o Tonga) by Keith St Cartmail. (1997) Honolulu : University of Hawai`i Press. ISBN 0-8248-1972-1
- The Tonga Book by Paul. W. Dale
- Tonga by James Siers
- Birds of Fiji, Tonga and Samoa by Dick Watling
- A Guide to the Birds of Fiji and Western Polynesia: Including American Samoa, Niue, Samoa, Tokelau, Tonga, Tuvalu and Wallis and Futuna by Dick Watling
- Guide to the Birds of the Kingdom of Tonga by Dick Watling
- Lonely Planet Guide: Samoan Islands and Tonga by Susannah Farfor and Paul Smitz
- Moon Travel Guide: Samoa-Tonga by David Stanley
- Martin Daly (2009). Tonga: A New Bibliography. University of Hawaii Press. ISBN 978-0-8248-3196-7. Архивирано из оригинала 19. 8. 2020. г. Приступљено 18. 10. 2015.
- Brian K. Crawford (2009). Toki: A Historical Novel. Brian K. Crawford. ISBN 978-0-557-03434-5. Архивирано из оригинала 18. 8. 2020. г. Приступљено 1. 3. 2018.
- „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org. Архивирано из оригинала 8. 6. 2020. г. Приступљено 8. 4. 2020.
- „Gini Index coefficient”. CIA World Factbook. Архивирано из оригинала 17. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021.
- Human Development Report 2020 The Next Frontier: Human Development and the Anthropocene (PDF). United Nations Development Programme. 2020. стр. 343—346. ISBN 978-92-1-126442-5. Архивирано (PDF) из оригинала 15. 12. 2020. г. Приступљено 16. 12. 2020.
- „Mormons surpass Catholics in Tonga”. Matangi Tonga. 2. 10. 2014. Архивирано из оригинала 16. 8. 2021. г. Приступљено 26. 6. 2021.
- „Tonga Population 2021 (Demographics, Maps, Graphs)”. worldpopulationreview.com. Архивирано из оригинала 28. 10. 2021. г. Приступљено 28. 10. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Нукулаофа - туризам (језик: енглески)
- Transport and Industry Архивирано на сајту Wayback Machine (19. август 2013)
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
