Царство Мали

Из Википедије, слободне енциклопедије

Manden Kurufaba[1]
Царство Мали


MALI empire map.PNG
Царство Мали 1350. године
Географија
Главни град Ниани
Облик државе апсолутна монархија
Историја
Постојање  
 — Оснивање око 1230.
 — Укидање око 1600.
Догађаји  
 — стварање државе око 1230.
 — главни град премештен из Нианија у Кангабу 1559
 — држава се распада, међусобно су ју поделили цареви синови око 1600
Географске и друге карактеристике
Валута злато
Земље претходнице и наследнице
Малија
Претходнице: Наследнице:
Царство Гана Сонгај
Џолоф
Кабу
Велики Фуло
Портал:Историја

Царство Мали било је једно од најбогатијих средњовековних афричких краљевства.[2] Основао га је око 1235. године у западној Африци ратнички краљ Сундиата, а царство је је свој врхунац досегло у 14. веку у време владавине Сундиатина потомка именом Манса Муса.[3] Богатство Малија потицало је од рудника злата и транссахарске трговине те допринело доминацији овог царства над околним народима, као што су Сонгаи. У 15. веку Сонгаији су почели да нападају прерасло Царство и напослетку га освојили.

Ширење царства[уреди]

Данашњи остаци Царства Мали.

На свом врхунцу у 14. веку Царство Мали заузимало је велик део данашњег Сенегала, Гамбије, Гвинеје и Републике Мали. Град Џене и сонгајски градови Тимбукту и Гао на реци Нигер постали су главни трговачки сцентри. Град Тимбукту је био особито познат по својој трговини златом. Злато се копало у долинама река Нигер и Сенегал, те извозило преко пустиње Сахаре у северну Африку.[4]

Манса, или краљ краљева, била је титула што су је користили владари Малија. Сундиата (владао 1235-1255), први манса, био је припадник племена које је владало старом Ганом. Сундиата је покорио Гану (која је била 800 км северозападније од данашње Гане), успоставио тамо своје царство и прешао на ислам.

Манса Муса[уреди]

Канан Муса, познатији као Манса Муса (владао 1312-1337), био је највећи малијски владар, једнако славан по својој побожности и по својим војним успесима. Након заузимања градова Тимбуктуа, Гаоа и Валате, основао је у Тимбуктуу нове школе, више школе и библиотеке те од њега учинио центар исламског учења. Године 1324-'25, Манса Муса је кренуо на ходочашће у Меку. То путовање је било толико раскошно да је Мали постао познат у целом свету. Кад је пролазио Египтом, Манса Муса је разделио толико злата — вјероватно више од 1.5 тоне — да је тај метал девалвирао, од чега се месно тржиште златом није опоравило годинама.

Архитектура[уреди]

Велика џамија од блата у Џенеу.

Велика џамија из 14. века у Џенеу највећа је сачувана грађевина од сушеног блата. Сваке године након кишних сезона окупља се месно становништво и ручно је изнова жбука. На свом ходочашћу у 14. веку Манса Муса је сусрео шпанске учењаке и архитекту Ас-Сахелиа, те га наговорио да дође у Мали. Тада је Ас-Сахели у важан трговачки град Тимбукту, увео је печену опеку као нов грађевински материјал за важне грађевине, као што су џамије и палате.

Трговина[уреди]

Осим ширења ислама, арапски трговци откривали су и караванске путове кроз Сахару. Ти су путеви повезивали северноафричке градове, као Фез и Каиро, са западноафричким градовима као што је Џене. Богатство подсахарских царстава зависило је од контролисања тих трговачких путева што је Мали чинио између 1235. и око 1400. године. Караване од по 10.000 камила преносиле су преко Сахаре злато из Малија. Недељно су могли да пређу по 350 км пустиње.

Џене[уреди]

Трговци су превозили робу реком Нигер до Џенеа и даље. Град је био познат и по караванском путу који је ишао према југу. Због тога је постао сајмиште за северноафричку робу која је одлазила према југу у шумска краљевства као што је Краљевство Бенин.

Ибн Батута[уреди]

Ибн Батута (1304-1377).

Године 1325, марокански писац, правник и дипломата Ибн Батута (1304-1377) кренуо је на ходочашће у Меку. За 29 година прешао је 120.000 км у 44 земље. Његово последње путовање било је у Царство Мали, где је посетио двор Мансе Сулејмана, хвалио побожност Малија, али је видео мало од славног малијског злата.

Хронологија[уреди]

Година Историјске црте
1235-1255. Сундиата влада Малијем након освајања Царства Гане.
1255. Сундаиатин најстарији син Манса Улин јача моћ. Следе деценије борбе око наслеђивања.
1298. Власт појачава Сундаиатин генерал Сакура (1285-1300).
1300. Сахарски пљачкаши убијају Сакуру.
1312-1337. Влада Манса Муса.
1324-1325. Манса Муса ходочасти у Меку.
око 1320-1340. Царство Мали досеже врхунац.
1336-1358. Владавина Манса Сулејмана (унука Мансе Мусе)
1352. Арапски путник Ибн Батута остаје у старом главном граду Малију Ниани девет месеци.
око 1400. Побуна Гаа против превласти Малија; царство почиње да пропада.
1468. Царство Сонгаи преузима Царство Мали.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Piga, Adriana: Islam et villes en Afriqa au sud du Sahara: Entre soufisme et fondamentalisme, p. 265. KARTHALA Editions, 2003.
  2. Ki-Zerbo, Joseph: UNESCO General History of Africa, Vol. IV, Abridged Edition: Africa from the Twelfth to the Sixteenth Century, p. 57. University of California Press, 1997.
  3. „The Empire of Mali, In Our Time - BBC Radio 4”. BBC. Приступљено 2015-10-29. 
  4. Imperato, Pascal James; Imperato, Gavin H. (2008-04-25). Historical Dictionary of Mali (на језику: енглески). Scarecrow Press. стр. 201. ISBN 9780810864023. 

Литература[уреди]

  • Blanchard, Ian (2001). Mining, Metallurgy and Minting in the Middle Ages Vol. 3. Continuing Afro-European Supremacy, 1250–1450. Stuttgart: Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-08704-4. 
  • Cooley, William Desborough (1966) [1841]. The Negroland of the Arabs Examined and Explained. London: Routledge. ISBN 0-7146-1799-7. 
  • Delafosse, Maurice (1972) [1912]. Haut-Sénégal Niger l'histoire (на језику: French). Paris: Maisonneuve & Larose. ISBN 2-7068-0535-8. 
  • Goodwin, A. J. H. (1957), „The Medieval Empire of Ghana”, South African Archaeological Bulletin, 12: 108—112, JSTOR 3886971 
  • Hempstone, Smith (2007). Africa, Angry Young Giant. Whitefish: Kessinger Publishing, LLC. ISBN 0-548-44300-9. 
  • Insoll, Timothy (2003). The Archaeology of Islam in Sub-Saharan Africa. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-65702-4. 
  • Ki-Zerbo, Joseph (1978). Histoire de l'Afrique noire: D'hier à demain. Paris: Hatier. ISBN 2-218-04176-6. 
  • Ki-Zerbo, Joseph (1997). UNESCO General History of Africa, Vol. IV, Abridged Edition: Africa from the Twelfth to the Sixteenth Century. Berkeley: University of California Press. ISBN 0-520-06699-5. 
  • Levtzion, N. (1963). „The thirteenth- and fourteenth-century kings of Mali”. Journal of African History. 4 (3): 341—353. JSTOR 180027. doi:10.1017/S002185370000428X. 
  • Levtzion, Nehemia; Hopkins, John F.P., ур. (2000). Corpus of Early Arabic Sources for West Africa. New York: Marcus Weiner Press. ISBN 1-55876-241-8.  First published in 1981 by Cambridge University Press, ISBN 0-521-22422-5.
  • Piga, Adriana (2003). Islam et villes en Afrique au sud du Sahara: Entre soufisme et fondamentalisme. Paris: KARTHALA Editions. стр. 417 pages. ISBN 2-84586-395-0. 
  • Niane, D. T. (1994). Sundiata: An Epic of Old Mali. Harlow: Longman African Writers. ISBN 0-582-26475-8. 
  • Niane, D. T. (1975). Recherches sur l’Empire du Mali au Moyen Âge. Paris: Présence Africaine. 
  • Stiansen, Endre & Jane I. Guyer (1999). Credit, Currencies and Culture: African Financial Institutions in Historical Perspective. Stockholm: Nordiska Afrikainstitutet. ISBN 91-7106-442-7. 
  • Stride, G. T. & C. Ifeka (1971). Peoples and Empires of West Africa: West Africa in History 1000–1800. Edinburgh: Nelson. ISBN 0-17-511448-X. 
  • Taagepera, Rein (1979). „Size and Duration of Empires: Growth-Decline Curves, 600 B.C. to 600 A.D.”. Social Science History. 3 (3/4). 
  • Thornton, John K. (1999). Warfare in Atlantic Africa 1500–1800. London and New York: Routledge. стр. 194 Pages. ISBN 1-85728-393-7. 
  • Conrad, David C. (1994). „A town called Dakajalan: the Sunjata tradition and the question of Ancient Mali's capital”. Journal of African History. 35 (3): 355—377. JSTOR 182640. doi:10.1017/s002185370002675x. 
  • Hunwick, John O. (1973). „The mid-fourteenth century capital of Mali”. Journal of African History. 14 (2): 195—206. JSTOR 180444. doi:10.1017/s0021853700012512. 
  • Levtzion, Nehemia (1973). Ancient Ghana and Mali. London: Methuen. ISBN 0-8419-0431-6. 

Спољашње везе[уреди]