Шљивно (Бања Лука)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шљивно
Шљивно-Гробље - Šljivno-Cementary.jpg
Поглед на Шљивно са месног гробља, са стећцима под заштитом
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.0
Географске карактеристике
Координате44°40′ СГШ; 17°05′ ИГД / 44.66° СГШ; 17.08° ИГД / 44.66; 17.08Координате: 44°40′ СГШ; 17°05′ ИГД / 44.66° СГШ; 17.08° ИГД / 44.66; 17.08
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Шљивно на мапи Босне и Херцеговине
Шљивно
Шљивно
Шљивно на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Шљивно је насељено мјесто на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ, без иједног стално настањеног становника. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Павићи.

Географски положај[уреди]

Насељено мјесто Шљивно

Село Шљивно је једно од села доњег Змијања, на око 25 km југозападно од Бање Луке.

Историја[уреди]

Насеље Шљивно се први пут спомиње у историјским списима 1541. године.

Други светски рат[уреди]

Известан број Срба успео је да се спаси бекством. 12 наоружаних усташа 27. јула 1941. године дошли су аутомобилом у село Шљивно, бањалучки срез, да воде свештеника Јована Марчетића, чим их је овај из дворишта видео није се много предомишљао, већ је иако стар 60 година, прескочио ограду високу метар и по и склонио се у оближњу пшеницу, где је остао док усташе нису отишле. Из свог склоништа посматрао је како усташе претражују кућу, двориште, шталу и пљачкају му имовину.


Шљивно је после Другог светског рата имало близу хиљаду становника, српске националности. Током 1960-их и 1970-их година становништво је присилно расељено због изградње војног полигона на Мањачи. Изградњом полигона Шљивно је угашено, као и неколико околних села доњег Змијања.

Привреда[уреди]

Данас на подручју Шљивна нема привредних објеката.

Култура и образовање[уреди]

У Шљивну је недавно обновљена сеоска црква и то је данас једина „жива“ грађевина у сеоском атару.

Месно гробље у Малом Шљивну са старим споменицима у виду стећака је под заштитом и проглашено за национални споменик Републике Српске.

Становништво[уреди]

Националност[1] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 105 (99,05%) 818
остали и непознато 1 (0,94%)
Укупно 0 0 106 818
Демографија[1]
Година Становника
1961. 818
1971. 106
1981. 0
1991. 0

Знаменитости[уреди]

Знамените личности[уреди]

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]