Кмећани
Кмећани | |
|---|---|
 Манастир Гомионица | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. | 218 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 44′ С; 16° 55′ И / 44.73° С; 16.91° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Кмећани Кмећани на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Кмећани су насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 218 лица.[1]
Налази се на 330‒570 метара надморске висине, површине 21,21 километра квадратна, удаљено око 40 километара од градског центра. Сједиште је истоимене мјесне заједнице. Разбијеног је типа, а засеоци су: Батари, Гомјеница, Горње Лужије, Горњи Марјановићи, Гргићи, Давидовићи, Доње Лужије, Доњи Марјановићи, Драгољићи, Јелисавци, Љубојевићи, Милаковићи, Милосавићи, Средње Лужије и Шоботе. Кроз село протичу ријека Гомионица (Гомјеница) и рјечица Јовица. Доминантнија брда су: Градина, Градишки бријег, Јелик, Кик, Козјерац, Маргињ, Пашина громила и Рустина. Њихове падине обрасле су бјелогоричном шумом, а остатак атара је под ливадама, пашњацима и обрадивим површинама. Село је богато изворима и потоцима. Средњовјековна некропола са око 120 стећака у народу је позната као Дивовско гробље или Мраморје.[2]
Село је 1879. имало 50 домаћинстава и 457 становника (363 православца и 94 католика); 1991. – 454 (441 Србин, седам Хрвата, четири Југословена и два из реда осталих); 2013. – 73 домаћинства и 205 становника. Бројније породице су: Батар, Драгољевић, Козомора, Јелисавац, Мајсторовић, Марјановић, Милосавић – славе Јовањдан; Вујиновић ‒ Марковдан; Давидовић, Јојић, дио Лужија ‒ Никољдан; дио Лужија, Милаковић ‒ Ђурђевдан; Љубојевић ‒ Св. Стефана; Малић ‒ Св. Трифуна; Шобот ‒ Митровдан. Солунски добровољци били су: Ђурађ Давидовић, Остоја Мајсторовић, Тодор Милаковић и Јово Шобот. Током Другог свјетског рата страдало је седам цивила. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995. погинуло је шест бораца ВРС, којима је подигнута спомен-чесма код манастира Гомионица. Становништво се углавном бави пољопривредом.[2]
Манастир Гомионица подигнут је прије 1536. године. При њему је изграђена зграда основне школе 1882, а настава се почела одвијати 1891. године. Школа је бомбардована 1941, а обновљена 2010. године. Овај објекат, познат под називом „Кочићева школа“, служи као изложбени простор старих књига и манастирских експоната. Друга школска зграда подигнута је 1920. године. Школа у Кмећанима 2022. радила је као петогодишња, у саставу ОШ „Младен Стојановић“, Бронзани Мајдан. У атару постоје два гробља. Село је добило електричну енергију 1979, а фиксну телефонску мрежу 2004. године. Мјештани се снабдијевају водом са локалних извора. На подручју села налази се каменолом.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Кмећани | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991.[4] | 1981.[5] | 1971.[6] | ||||
| Укупно | 218 (100,0%) | 458 (100,0%) | 653 (100,0%) | 779 (100,0%) | |||
| Срби | 216 (99,08%) | 441 (96,29%) | 627 (96,02%) | 747 (95,89%) | |||
| Хрвати | 1 (0,459%) | 7 (1,528%) | 16 (2,450%) | 29 (3,723%) | |||
| Непознато | 1 (0,459%) | – | – | – | |||
| Југословени | – | 5 (1,092%) | 6 (0,919%) | – | |||
| Остали | – | 5 (1,092%) | 4 (0,613%) | 1 (0,128%) | |||
| Бошњаци | – | – | – | 2 (0,257%)1 | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1857. | 457 | |
| 1895. | 449 | |
| 1921. | 540 | |
| 1948. | 852 | |
| 1961. | 982 | |
| 1971. | 779 | |
| 1981. | 653 | |
| 1991. | 454 | |
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 5, К-Л. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2023. стр. 244. ISBN 978-99976-42-72-1.
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 25. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 11. 2015.
