Добрња (Бања Лука)

С Википедије, слободне енциклопедије
Добрња
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.Пад 74
Географске карактеристике
Координате44° 39′ С; 17° 02′ И / 44.65° С; 17.04° И / 44.65; 17.04Координате: 44° 39′ С; 17° 02′ И / 44.65° С; 17.04° И / 44.65; 17.04
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Добрња на мапи Босне и Херцеговине
Добрња
Добрња
Добрња на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Добрња је насељено мјесто на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Ово насељено мјесто припада мјесној заједници Павићи. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 74 лица. [1]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Налази се на 490-1.080 метара надморске висине, површине 53 км2 , удаљено око 20 км од градског центра. Разбијеног је типа, а засеоци су: Врањеши, Грабовица, Добрња, Ђаковићи, Кадина вода, Милаковићи, Савићи, Шипке. Смјештено је на платоу Мањаче и у великом дијелу Добрњског поља. Кроз атар протиче Грабовичка ријека, а најзначајнији извори су Бојанића бунар, Млиниште, Марина вода, Љесковица и Тученац. Шуме су углавном бјелогоричне (буква, јасен, храст).[2]

Историја[уреди | уреди извор]

На локалитету Црквена откривена је градина, са остацима троске и керамике, вјероватно из гвозденог доба. Кроз село је пролазио огранак римског пута Салона (Солин) - Сервицијум (Градишка). На локалитету Храст нађени су троска и остаци зида из римског доба, а на локалитету Дебела међа остаци римске утврде и средњовјековна некропола, са 18 стећака. Некрополе из овог периода налазе се и на локалитетима Мраморје (осам стећака) и Побрђани (шест). Према предању, у засеоку Кадина вода постојао је хан. Током аустроугарске владавине ту је била стационирана аустроугарска војска и жандармеријска постаја.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према дефтеру из 1541, село Добрња имало је 18 домаћинстава, а 1604. помиње се као село Добриње-Сиркобиље, са кнезом, попом и 45 хришћанских домаћинстава. Године 1931. општина под именом Кадина Вода имала је 916 домаћинстава и 6.844 становника (6.832 православца, десет католика и два из реда осталих); 1953. под именом Добрња - 9.487 становника. Село Добрња је 1879. имало 70 домаћинстава и 873 становника (православци); 1895. - 1.042 становника; 1921. -1.386; 1948. - 1.718; 1971. - 342; 1991. - 130; 2013. - 23 домаћинства и 74 становника (Срби). Породице Башић, Ђаковић, Њежић, Петровић славе Јовањдан; Врањеш - Ђурђевдан; Милашиновић - Михољдан. У Првом свјетском рату добровољци у српској војсци били су: Милан Т. Врањеш, Милић и Марко Дивјак, Ђуро Којадиновић, Дмитар П. Масларић, Марко и Милан Матаруга и Коста Г. Савић. Током Другог свјетског рата погинула су 34 цивила, један борац ВКЈ и пет бораца НОВЈ. Становници су углавном били уз ЈВуО, због чега је шездесетих година село плански расељено. Највише становника исељено је у Војводину, а на подручју села изграђена је касарна ЈНА и војни полигон. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. погинуо је један борац ВРС. Његово име је наведено на заједничком спомен-обиљежју за све погинуле борце ове мјесне заједнице у Стричићима и на спомен-чесми у селу Шљивно.[2]

Насељено мјесто Добрња

Становништво се углавном бави пољопривредом. Ђаци похађају основну школу у селу Кола. У атару постоје два православна гробља, а најближа црква је у селу Шљивно. Добрња је добила електричну енергију 1980, а бежичну телефонску мрежу 2002. године. Становници се снабдијевају водом са бунара и из цистерни. Кроз атар пролази регионални пут Бања Лука - Мркоњић Град. У селу постоји каменолом (2016).[2]

Националност[3] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 74 (100%) 130 (100%) 186 (98,41%) 342 (100%) 1.329
Хрвати 3
Југословени [а] 1 (0,52%)
Муслимани [б] 1 (0,52%)
остали и непознато 1 (0,52%) 2
Укупно 74 130 189 342 1.334
Демографија[3] (општина Добрња)
Година Становника
1948. 2.716
1953. 9.487
1961. 1.334
1971. 342
1981. 189
1991. 130
2013. 83

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
  2. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 28. 12. 2013. 
  2. ^ а б в г Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 430. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]