Бронзани Мајдан
| Бронзани Мајдан | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. | 648 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°47′ СГШ; 16°56′ ИГД / 44.78° СГШ; 16.93° ИГДКоординате: 44°47′ СГШ; 16°56′ ИГД / 44.78° СГШ; 16.93° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бронзани Мајдан Бронзани Мајдан на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Бронзани Мајдан је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 648 лица. [1]
Географски положај[уреди | уреди извор]
Налази се западно од Бање Луке на путу за Сански Мост и удаљен је 30 километара од центра града. У близини Бронзаног Мајдана, налази се познати манастир Гомионица. Мјесна заједница Бронзани Мајдан обухвата насељена мјеста Бронзани Мајдан, Обровац и Мелина.
Историја[уреди | уреди извор]
Бронзани Мајдан је био и сједиште општине која је укинута 1963. године и заједно са општинама Ивањска и Крупа на Врбасу припојена општини Бања Лука. На попису из 1961. године, општина Бронзани Мајдан имала је 18.046 становника, а обухватала је насељена места: Бистрица, Борковићи, Бронзани Мајдан, Вилуси, Голеши, Зеленци, Кмећани, Мелина, Обровац, Перван Горњи, Перван Доњи, Радманићи, Славићка, Стратинска и Суботица.
Спорт[уреди | уреди извор]
Насеље је сједиште фудбалског клуба Гомионица.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 529 (51,91%) | 618 (55,57%) | 419 (46,50%) | 361 |
| Муслимани [a] | 420 (41,21%) | 411 (36,96%) | 428 (47,50%) | 1 |
| Југословени [b] | 31 (3,04%) | 38 (3,41%) | 6 (0,66% | 377 |
| Хрвати | 19 (1,86%) | 25 (2,24%) | 40 (4,43%) | 60 |
| Црногорци | 6 | 3 | 2 | |
| Роми | 4 | |||
| Македонци | 1 | 1 | 1 | |
| Албанци | 1 | |||
| остали и непознато | 20 (1,96%) | 8 | 4 | |
| Укупно | 1.019 | 1.112 | 901 | 802 |
| Националност (мјесна заједница) |
1991. |
| Срби | 2.789 |
| Муслимани | 421 |
| Хрвати | 43 |
| Југословени | 36 |
| остали и непознато | 36 |
| Укупно | 3.325 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 315 | |
| 1953. | 682 | |
| 1961. | 802 | |
| 1971. | 901 | |
| 1981. | 1.112 | |
| 1991. | 1.016 | |
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 28. 12. 2013.
- ↑ 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори[уреди | уреди извор]
- Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- Попис по мјесним заједницама 1991.
