Дракулић (Бања Лука)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дракулић
Crkva u Drakuliću.jpg
Црква св. великомученика Георгија
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Град Бања Лука
Становништво
Становништво
 — (2013) 1.299
Географске карактеристике
Координате 44°49′ СГШ; 17°11′ ИГД / 44.81° СГШ; 17.19° ИГД / 44.81; 17.19Координате: 44°49′ СГШ; 17°11′ ИГД / 44.81° СГШ; 17.19° ИГД / 44.81; 17.19
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Дракулић на мапи Босне и Херцеговине
Дракулић
Дракулић
Остали подаци
Позивни број 051

Дракулић је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 1.299 лица. [1]

Географски положај[уреди]

Мјесна заједница Дракулић

Историја[уреди]

Дана 7. фебруара 1942. у Дракулићу и околини (Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац) усташе су хладним оружјем убиле око 2.300 Срба, цивила, лојалних грађана. У њихове опљачкане куће насељавани су Хрвати. Тако је по попису из 1948. године у Дракулићу било 1.788 Хрвата, а Срба 334, од укупно 2.161 становника. У овом насељу се налази спомен-костурница жртава усташког злочина, на којој се од 1991, сваког 7. фебруара, одржавају парастоси.

Култура[уреди]

У Доњем Дракулићу се налази „Спомен-храм Светог великомученика Георгија“ који је посвећен српским жртвама усташког покоља 7. фебруара 1942.[2] Изградња храма је започета 1988, а освештан је 1989.[3]

Спомен костурница[уреди]

Власти СФРЈ су 1965. године подигле споменик са петокраком и натписом „жртвама фашистичког терора“, а на спомен плочи је писало да је број жртава тог „терора“ износио 1.400. Број убијених је умањен, а крила се и њихова националност, као и националност починилаца злочина.[3] Споменик је освештан 1991. године и том приликом је постављена нова спомен плоча на којој је написано да су усташе побиле 2.300 Срба, док је петокрака замијењена православним крстом.[3]

Становништво[уреди]

Прве познате писане податке о броју домаћинстава и становника овог мјеста можемо наћи тек након аустроугарског пописа из 1885. године. Према том извору, село је тада имало 36 домаћинстава и 254 становника, од којих је православаца било 243, а римокатолика 11. Најстарија презимена су: Гламочанин, Митровић, Станковић, Курузовић, Пиљагић, Брковић и Стијаковић.

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 262 (82,13%) 213 (69,15%) 237 (84,34%) 512
Хрвати 36 (11,28%) 5 (1,62%) 39 (13,87%) 138
Југословени 15 (4,70%) 70 (22,72%)
Муслимани 4 (1,25%) 28
Словенци 2
остали и непознато 2 (0,62%) 20 (6,49%) 5 (1,77%) 5
Укупно 319 308 281 685
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.161
1961. 685
1971. 281
1981. 308
1991. 314

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]