Дракулић (Бања Лука)
| Дракулић | |
|---|---|
 Црква св. великомученика Георгија | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.299 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°49′ СГШ; 17°11′ ИГД / 44.81° СГШ; 17.19° ИГДКоординате: 44°49′ СГШ; 17°11′ ИГД / 44.81° СГШ; 17.19° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Дракулић Дракулић на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Дракулић је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 1.299 лица. [1]
Географски положај[уреди | уреди извор]
Историја[уреди | уреди извор]
Дана 7. фебруара 1942. у Дракулићу и околини (Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац) усташе су хладним оружјем убиле око 2.300 Срба, цивила, лојалних грађана. У њихове опљачкане куће насељавани су Хрвати. Тако је по попису из 1948. године у Дракулићу било 1.788 Хрвата, а Срба 334, од укупно 2.161 становника. У овом насељу се налази спомен-костурница жртава усташког злочина, на којој се од 1991, сваког 7. фебруара, одржавају парастоси.
Култура[уреди | уреди извор]
У Доњем Дракулићу се налази „Спомен-храм Светог великомученика Георгија“ који је посвећен српским жртвама усташког покоља 7. фебруара 1942.[2] Изградња храма је започета 1988, а освештан је 1989.[3]
Спомен-костурница[уреди | уреди извор]
Власти СФРЈ су 1965. године подигле споменик са петокраком и натписом „жртвама фашистичког терора“, а на спомен-плочи је писало да је број жртава тог „терора“ износио 1.400. Број убијених је умањен, а крила се и њихова националност, као и националност починилаца злочина.[3] Споменик је освештан 1991. године и том приликом је постављена нова спомен-плоча на којој је написано да су усташе побиле 2.300 Срба, док је петокрака замијењена православним крстом.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
Прве познате писане податке о броју домаћинстава и становника овог мјеста можемо наћи тек након аустроугарског пописа из 1885. године. Према том извору, село је тада имало 36 домаћинстава и 254 становника, од којих је православаца било 243, а римокатолика 11. Најстарија презимена су: Гламочанин, Митровић, Станковић, Курузовић, Пиљагић, Брковић и Стијаковић.
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 262 (82,13%) | 213 (69,15%) | 237 (84,34%) | 512 |
| Хрвати | 36 (11,28%) | 5 (1,62%) | 39 (13,87%) | 138 |
| Југословени | 15 (4,70%) | 70 (22,72%) | ||
| Муслимани | 4 (1,25%) | 28 | ||
| Словенци | 2 | |||
| остали и непознато | 2 (0,62%) | 20 (6,49%) | 5 (1,77%) | 5 |
| Укупно | 319 | 308 | 281 | 685 |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 2.161 | |
| 1961. | 685 | |
| 1971. | 281 | |
| 1981. | 308 | |
| 1991. | 314 | |
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 28. 12. 2013.
- ^ „Спомен-храм на Шарговцу: Сјећање на жртве усташког покоља”. Радио телевизија Републике Српске. 29. 08. 2011. Приступљено 31. 08. 2011.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „20 година од стварања Републике Српске (документарна емисија посвећена покољу у Дракулићу која садржи док. филм „Дракулић“ (2002) и док. филм „7. јануар“ (фебруар 2004))”. Радио-телевизија Републике Српске. 02. 2004. Приступљено 13. 02. 2012.[мртва веза]
- ↑ 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Дракулић на Викимедијиној остави. |