Пискавица (Бања Лука)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пискавица
Hram Svete Trojice Piskavica.JPG
Храм Свете Тројице
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Град Бања Лука
Становништво
Становништво
 — (2013) 2.797
Географске карактеристике
Координате 44°52′ СГШ; 16°58′ ИГД / 44.87° СГШ; 16.97° ИГД / 44.87; 16.97Координате: 44°52′ СГШ; 16°58′ ИГД / 44.87° СГШ; 16.97° ИГД / 44.87; 16.97
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Пискавица на мапи Босне и Херцеговине
Пискавица
Пискавица
Остали подаци
Позивни број 051

Пискавица је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ.

Географски положај[уреди]

Пискавица је удаљена око 30 километара западно од Бање Луке према Приједору.[1] Налази се у Поткозарју.[1] Подијељена је на двије мјесне заједнице:

  • МЗ Пискавица (поред дијела Пискавице, обухвата и насељено мјесто Радосавска) и
  • МЗ Горња Пискавица.

Насељено мјесто Пискавица

Историја[уреди]

Други свјетски рат[уреди]

У селу Пискавици срез Бања Лука усташе су на дан Св. три Јерарха 1942. године побили 126 лица. Долазећи од Бање Луке возом, усташе су напустиле воз код железничке станице Ивањска, распоредиле се и пошле у село, убијајући свакога на кога су наишли на путу или кућама.[2]

Култура и образовање[уреди]

У Пискавици се налазе осмогодишња Основна школа „Свети Ћирило и Методије“, Дом културе, КУД Пискавица као и трећелигашки фудбалски клуб Слобода. У организацији КУД Пискавица и Туристичке организације града Бање Луке сваке године у љето одржава се Међународни фестивал фолклора „Козарски етно“ којим се промовише културно насљеђе Козаре и Поткозарја.[3] Осми по реду „Козарски етно“ одржан је 2012.[3]

Споменик[уреди]

Споменик је посвећен генералу Војске Републике Српске Момиру Талићу (1942—2003).[4] Налази се на мјесту гдје је сахрањен.[4]

Становништво[уреди]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 3.729 (98,18%) 4.222 (96,10%) 4.863 (99,14%) 4.737
Југословени 27 (0,71%) 134 (3,05%) 17 (0,34%)
Хрвати 15 (0,39%) 9 (0,20%) 16 (0,32%) 15
Муслимани 1 (0,02%) 2 (0,04%)
Црногорци 3 1 3
Словенци 1 1
Мађари 1
остали и непознато 26 (0,68%) 22 8 3
Укупно 3.798 4.393 4.905 4.760
Националност[5] 1991.
Срби 2.630
Југословени 23
Хрвати 18
Муслимани 1
остали и непознато 30
Укупно 2.702
Националност[5] 1991.
Срби 1.266
Југословени 9
остали и непознато 5
Укупно 1.280
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.635
1953. 6.284
1961. 4.760
1971. 4.905
1981. 4.393
1991. 3.810

Знамените личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „КУД Пискавица”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 4. 2012. Приступљено 26. 4. 2012. 
  2. Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 252
  3. 3,0 3,1 „КОЗАРСКИ ЕТНО 2012.”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 7. 2012. Приступљено 6. 7. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „Сјећања на генерала Талића”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 5. 2012. Приступљено 30. 5. 2012. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]