Драгочај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драгочај
Православна црква у Драгочају.jpg
Православна црква у Драгочају
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Град Бања Лука
Становништво
Становништво
 — (2013) 2.474
Географске карактеристике
Координате 44°51′ СГШ; 17°10′ ИГД / 44.85° СГШ; 17.16° ИГД / 44.85; 17.16Координате: 44°51′ СГШ; 17°10′ ИГД / 44.85° СГШ; 17.16° ИГД / 44.85; 17.16
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Драгочај на мапи Босне и Херцеговине
Драгочај
Драгочај
Остали подаци
Позивни број 051

Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.474 лица. [1]

Географски положај[уреди]

Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.

Историја[уреди]

У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивли у врата и прозоре кућа.[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.[2]

Образовање[уреди]

Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.[3]

Становништво[уреди]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 1.890 (73,31%) 1.845 (72,26%) 2.117
Срби 478 (18,54%) 454 (17,78%) 598
Југословени 141 (5,46%) 138 (5,40%)
Муслимани 21 (0,81%) 1 (0,03%)
Црногорци 4
остали и непознато 48 (1,86%) 115 (4,50%) 11
Укупно 2.578 2.553 2.728 2.836
Националност[4] 1991.
Хрвати 2.871
Срби 1.140
Југословени 197
Муслимани 27
остали и непознато 74
Укупно 4.309
Демографија[4]
Година Становника
1948. 6.205
1961. 2.836
1971. 2.728
1981. 2.553
1991. 2.569

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.
  2. 2,0 2,1 2,2 Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995) pp. 150
  3. „У Драгочају 100 година звони школско звоно”. Глас Српске. 13. 11. 2009. Приступљено 29. 3. 2012. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

  • Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995) [1]

Спољашње везе[уреди]