Драгочај
Драгочај | |
|---|---|
 Православна црква у Драгочају | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бања Лука |
| Становништво | |
| — 2013. |  2.275 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 51′ 17″ С; 17° 09′ 16″ И / 44.854758° С; 17.154573° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Драгочај Драгочај на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански бр. | 78215 |
| Позивни број | 051 |
Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.275 лица.[1]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.
Историја
[уреди | уреди извор]У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивали у врата и прозоре кућа.[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.[2]
Образовање
[уреди | уреди извор]Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.[3]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – насеље Драгочај | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1991.[4] | 1981.[5] | 1971.[6] | |||||
| Укупно | 2 578 (100,0%) | 2 553 (100,0%) | 2 728 (100,0%) | ||||
| Хрвати | 1 890 (73,31%) | 1 845 (72,27%) | 2 117 (77,60%) | ||||
| Срби | 478 (18,54%) | 454 (17,78%) | 598 (21,92%) | ||||
| Југословени | 141 (5,469%) | 138 (5,405%) | – | ||||
| Остали | 48 (1,862%) | 115 (4,505%) | 9 (0,330%) | ||||
| Бошњаци | 21 (0,815%)1 | 1 (0,039%)1 | – | ||||
| Црногорци | – | – | 4 (0,147%) | ||||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 3.021 | |
| 1953. | 2.971 | |
| 1961. | 2.836 | |
| 1971. | 2.728 | |
| 1981. | 2.553 | |
| 1991. | 2.569 | |
| 2013. | 2.275 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мјесна заједница Драгочај до 2010. године
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Резултати Пописа 2013, градови, општине, насељена мјеста”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 23. 03. 2017. г. Приступљено 23. 9. 2019.
- ^ а б в Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јевтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево. 1995. стр. 150.
- ^ „У Драгочају 100 година звони школско звоно”. Глас Српске. 13. 11. 2009. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 29. 3. 2012.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 14/15)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 11. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995) [1] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (20. септембар 2008)
