Драгочај

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Драгочај
Православна црква у Драгочају.jpg
Православна црква у Драгочају
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадБања Лука
Становништво
 — 2013.Пад 2.474
Географске карактеристике
Координате44°51′17″ СГШ; 17°09′16″ ИГД / 44.854758° СГШ; 17.154573° ИГД / 44.854758; 17.154573Координате: 44°51′17″ СГШ; 17°09′16″ ИГД / 44.854758° СГШ; 17.154573° ИГД / 44.854758; 17.154573
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Драгочај на мапи Босне и Херцеговине
Драгочај
Драгочај
Драгочај на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број051

Драгочај је насељено мјесто и сједиште мјесне заједнице на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 2.474 лица.[1]

Географски положај[уреди | уреди извор]

Налази се сјеверозападно од центра града, у правцу Козаре и Приједора. Кроз Драгочај пролази пут и жељезничка пруга који повезују Бању Луку и Приједор. Ова мјесна заједница обухвата насељена мјеста Драгочај, Рамићи и Барловци, а од 2010. и дио насељеног мјеста Залужани.

Историја[уреди | уреди извор]

У Драгочају су усташе прије 1. августа 1941. извршиле масовно хапшење Срба.[2] Усташе су Србе након хапшења затварали у куће и убијали их пушчаним и митраљеским мецима које су испаљивли у врата и прозоре кућа.[2] Усташе су Србе убијале и хладним оружјем попут крампова и лопата.[2]

Образовање[уреди | уреди извор]

Основна школа „Десанка Максимовић“ постоји од 1909. године.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[4] 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 1.890 (73,31%) 1.845 (72,26%) 2.117
Срби 478 (18,54%) 454 (17,78%) 598
Југословени 141 (5,46%) 138 (5,40%)
Муслимани 21 (0,81%) 1 (0,03%)
Црногорци 4
остали и непознато 48 (1,86%) 115 (4,50%) 9
Укупно 2.578 2.553 2.728 2.836
Националност[4] 1991.
Хрвати 2.871
Срби 1.140
Југословени 197
Муслимани 27
остали и непознато 74
Укупно 4.309
Демографија[4]
Година Становника
1948. 6.205
1961. 2.836
1971. 2.728
1981. 2.553
1991. 2.569

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 28. 12. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево. 1995. стр. 150.
  3. ^ „У Драгочају 100 година звони школско звоно”. Глас Српске. 13. 11. 2009. Приступљено 29. 3. 2012. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јасеновац после Јасеновца, 150, епископ Атанасије Јавтић, Универзитетски образовни православни Богослови Хиландарски фонд, Задужбина „Николај Велимировић и Јустин Поповић“, Београд — Ваљево (1995) [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]