Apterodon

С Википедије, слободне енциклопедије

Apterodon
Временски распон: 39.6–27.8 Ma
касни еоцен до средњи олигоцен
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Hyaenodonta
Натпородица: Hyainailouroidea
Породица: Hyainailouridae
Потпородица: Apterodontinae
Род: Apterodon
Fischer, 1880
Типска врста
Apterodon gaudryi
Fischer, 1880
Врсте
  • Apterodon altidens
  • Apterodon gaudryi
  • Apterodon intermedius
  • Apterodon langebadreae
  • Apterodon macrognathus
  • Apterodon rauenbergensis
  • Apterodon saghensis
Синоними
синоними рода:
  • Dasyurodon (Andreae, 1887)[1]
синоними врсте:
  • A. gaudryi:
    • Apterodon flonheimensis (Andreae, 1887)
    • Dasyurodon flonheimensis (Andreae, 1887)
  • A. macrognathus:
    • Pterodon macrognathus (Andrews, 1904)
  • A. saghensis:
    • Akhnatenavus saghensis (Holroyd, 1994)[2]
    • Pterodon saghensis (Polly, 1993)[3]

Apterodon (Аптеродон — „без крилатог зуба”) је изумрли род плаценталних сисара из изумрле потпородице Apterodontinae унутар изумрле парафилетске породице Hyainailouridae, који је у периоду од касног еоцена до средњег олигоцена настањивао подручје Европе и Африке.[4][5][6]

Етимологија назива[уреди | уреди извор]

Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Apterodon
  • латинске ријечи квази (лат. quasi), која значи као да је или као
  • и изумрлог рода сисара Pterodon
без крилатог зуба
Врста: Поријекло назива од: Значење назива:
A. altidens
  • рода Apterodon
  • латинске ријечи алтус (лат. altus), која значи високо
  • и латинске ријечи денс (лат. altus), која значи зуб
високозуби Аптеродон
A. gaudryi
  • рода Apterodon
  • и презимена француског палентолога Жана Алберта Гаудрија
гаудријев Аптеродон
A. intermedius
  • рода Apterodon
  • и латинске ријечи интермедијус (лат. intermedius), која значи средњи
средњи Аптеродон
A. langebadreae
  • рода Apterodon
  • и презимена француске палентологиње Брижит Ланге-Бадре
лангебадрин Аптеродон
A. macrognathus
  • рода Apterodon
  • старогрчке ријечи макрос (стгрч. μακρός), која значи дуго или високо
  • и старогрчке ријечи гнатос (стгрч. γνάθος), која значи вилица
Аптеродон са дугом вилицом
A. rauenbergensis
  • рода Apterodon
  • и њемачког града Рауенберга (у чијој су близини пронађени фосилни остаци ове врсте)
рауенбергшки Аптеродон
A. saghensis
  • рода Apterodon
  • и египатског храма Каср ел-Сагха (у чијој су близини пронађени фосилни остаци ове врсте)
сагхски Аптеродон

Опис[уреди | уреди извор]

Врсте из рода Apterodon су посједовале снажне предње ноге сличне ногама код јазавца, са којима су могле да копају земљу. Задње ноге, реп и торзо код ови сисара су биле сличне грађе као код видри и перајара.[7] За разлику од звијери, представници овог рода сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.[8]

илустрација дјела доње вилице врсте
Apterodon langebadreae
илустрација лобање врсте
Apterodon macrognathus
дио доње вилице
Apterodon rauenbergensis
реконструкција изгледа врсте Apterodon rauenbergensis

Понашање и екологија[уреди | уреди извор]

Врсте из рода Apterodon су биле водоземни, полуфосоријални сисари који су живјели слично као видре. Обитавале су уз обале мора хранећи се пужевима, шкољкама и раковима.[7]

Систематика[уреди | уреди извор]

Класификација[уреди | уреди извор]

Род: Apterodon (Fischer, 1880)
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
A. altidens (Schlosser, 1910)[9]  Египат (гувернорат Фајум) 33,0 до 28,4 мил. год.
A. gaudryi (Fischer, 1880)[10]  Кенија
 Њемачка (Рајна-Палатинат)
 Француска (Окситанија)
33,7 до 27,8 мил. год.
A. intermedius (Lange-Badré & Böhme, 2005)[11]  Њемачка (Саксонија) 32,5 до 30,9 мил. год.
A. langebadreae (Grohé, 2012)[7]  Либија 39,6 до 31,0 мил. год.
A. macrognathus (Andrews, 1904)[12]  Египат (гувернорат Фајум) 33,9 до 33,7 мил. год.
A. rauenbergensis (Frey, 2010)[13]  Њемачка (Баден-Виртемберг) 32,5 до 30,9 мил. год.
A. saghensis (Simons & Gingerich, 1976)[14]  Египат (гувернорат Фајум) 37,2 до 33,9 мил. год.
A. sp. [Dur At-Talah escarpment, Libya] (Grohé, 2012)[7]  Либија 39,6 до 37,8 мил. год.

Филогенија[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Apterodon.[7][8][15][16][17]

 †Hyaenodonta 

Eoproviverra

Boualitomus

Hyaenodonta sp. (Quarry L-41, Fayum, Egypt)

Lahimia

Arfiidae

Limnocyonidae

Sinopidae

Hyaenodontoidea

Gazinocyon

Pyrocyon

Galecyon

Indohyaenodontidae

Glibzegdouia

Parvavorodon

Koholiidae

Tritemnodon

Furodon

Kyawdawia

Paratritemnodon

Teratodontidae

Hyainailouroidea
 †Apterodontinae 
 †Apterodon 

Apterodon altidens

Apterodon gaudryi

Apterodon intermedius

 ? 

Apterodon rauenbergensis

Apterodon langebadreae

Apterodon macrognathus

 ? 

Apterodon sp. (Dur At-Talah escarpment, Libya)

Apterodon saghensis

Quasiapterodon

Orienspterodon

Hyainailourinae

Hemipsalodon

 ? 

Ischnognathus

 †Akhnatenavus група 

Akhnatenavus

"Pterodon" africanus

"Pterodon" phiomensis

Paroxyaenini

Hyainailourini

Pterodontina

Kerberos

Falcatodon

Sectisodon

Exiguodon

Isohyaenodon zadoki 

Isohyaenodon 
(†Isohyaenodontina

Isohyaenodon andrewsi 

Sivapterodon

Hyainailouros bugtiensis 

Hyainailouros napakensis 

Hyainailouros 

Hyainailouros sulzeri 

†Hyainailourinae sp. (Arrdrift)

Simbakubwa

Mlanyama

Metapterodontini

Megistotherium

Leakitheriini

Pakakali

Prionogalidae

 †Lahimia група 
 †Arfia група 
 †Galecyon група 
 †Indohyaenodon група 
 †Tritemnodon група 

Временска распрострањенст рода Apterodon унутар парафилетске породице Hyainailouridae[уреди | уреди извор]

QuasiapterodonHyainailourinaeФанерозоикКенозоикКвартарНеогенПалеогенПлиоценМиоценОлигоценЕоценPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetian

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Andreae, A. (1887.) "Ein neues Raubtier aus dem mitteloligocänen Meeresand des Mainzer Beckens." Bericht uber die Senckenbergische Naturforschende Gesellschaft (125–133).
  2. ^ Holroyd, Patricia Ann (1994.) "An examination of dispersal origins of Fayum Mammalia" Duke University, Ph.D. dissertation.
  3. ^ P. D. Polly (1993.) "Hyaenodontidae (Creodonta, Mammalia) from the Early Eocene Four Mile Fauna and their biostratigraphic implications." PaleoBios 14(4):1-10
  4. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  5. ^ Solé, F.; Lhuillier, J.; Adaci, M.; Bensalah, M.; Mahboubi, M.; Tabuce, R. (2013). „The hyaenodontidans from the Gour Lazib area (?Early Eocene, Algeria): implications concerning the systematics and the origin of the Hyainailourinae and Teratodontinae”. Journal of Systematic Palaeontology. 12 (3): 303—322. doi:10.1080/14772019.2013.795196. 
  6. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2017). „The first hyaenodont from the late Oligocene Nsungwe Formation of Tanzania: Paleoecological insights into the Paleogene-Neogene carnivore transition”. PLOS ONE. 12 (10): e0185301. Bibcode:2017PLoSO..1285301B. PMC 5636082Слободан приступ. PMID 29020030. doi:10.1371/journal.pone.0185301. 
  7. ^ а б в г д Laudet, V.; Grohé, C.; Morlo, M.; Chaimanee, Y.; Blondel, C.; Coster, P.; Valentin, X.; Salem, M.; Bilal, A. A.; Jaeger, J. J.; Brunet, M. (2012). „New Apterodontinae (Hyaenodontida) from the Eocene Locality of Dur At-Talah (Libya): Systematic, Paleoecological and Phylogenetical Implications”. PLOS ONE. 7 (11): e49054. Bibcode:2012PLoSO...749054G. PMC 3504055Слободан приступ. PMID 23185292. doi:10.1371/journal.pone.0049054Слободан приступ. 
  8. ^ а б Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776Слободан приступ. 
  9. ^ Schlosser M. (1910.) "Über einige fossil saügetiere aus dem Oligocän von Ägypten." Zoologischer Anzeiger 35: 500–508.
  10. ^ Fischer, P. (1880.) "Note sur un nouveau genre de mammifère fossile (Apterodon gaudryi) des Phosphorites du Quercy." Bulletin de la Société géologique de France 8, 288–290.
  11. ^ B. Lange-Badré and M. Böhme (2005.) "Apterodon intermedius, sp. nov., a new European Creodont Mammal from MP22 of Espenhain (Germany)." Annales de Paléontologie 91:311-328
  12. ^ C. W. Andrews (1904.) "Further notes on the mammals of the Eocene of Egypt. Part III." Geological Magazine, London Ser. 5 1:211-215
  13. ^ E. Frey, W. Munk, M. Böhme, M. Morlo and M. Hensel (2010.) "First creodont carnivore from the Rupelian Clays (Oligocene) of the Clay Pit Unterfeld at Rauenberg (Rhein-Neckar-Kreis, Baden-Württemberg): Apterodon rauenbergensis n.sp." Kaupia 17:103-113
  14. ^ E. L. Simons and P. D. Gingerich (1976.) "A new species of Apterodon (Mammalia, Creodonta) from the upper Eocene Qasr el-Sagha Formation of Egypt." Postilla 168:1-9
  15. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222. 
  16. ^ Floréal Solé; Bernard Marandat; Fabrice Lihoreau (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13. 
  17. ^ Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. in press. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004. 

Литература[уреди | уреди извор]