Ђовани Ђероламо Саволдо
| Ђовани Ђeроламо Саволдо | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | око 1480 |
| Место рођења | Бреша, Ломбардија, Млетачка република |
| Датум смрти | око 1548 |
| Место смрти | Венеција, Млетачка република |
| Уметнички рад | |
| Правац | ренесанса |
| Епоха | ренесанса |
| Регија | Италијанско сликарство |
| Утицаји од | Ђорђонеа |
| Утицао на | Каравађа |
,_active_about_1480_-_after_1548)_-_Saint_Mary_Magdalen_at_the_Sepulchre_-_Google_Art_Project.jpg)
Ђовани Ђeроламо Саволдо (итал. Giovanni Gerolamo Savoldo), (рођен око 1480, Бреша, Ломбардија, Млетачка република – умро око 1548. године у Венцији), био је италијански сликар ренесансе.
Мада је био под утицајем венецијанске умјетности, што је очигледно у његовим интимистичким портретима који су под утицајем Ђорђона, остао је вјеран натурализму ломбардске умјетности. Његово дјело, посебно ноћни призори освијетљени једним јединим извором свјетлости, касније ће послужити као основа Каравађу.[1]
Радио је у Фиренци 1508. године и упио нешто од фирентинске анатомске и цртачке традиције, али пошто се 1520. године настанио у Венецији, укључен је у венецијанску школу.[2] Из исте генерације као Ђорђоне и Лото, Саволдо је генерално користио фигуре и пејзажне аранжмане из ђорђоневске традиције, док је дубоки колористички одраз његових дјела услијед употребе венецијанских лазура.[2]
Саволдо је наставио венецијански нагласак на поетским ефектима, али чини се да се његова поезија заснивала на чињеницама као резултат посматрања природе. Двије фигуре у слици Тобије и Анђео мора да су сликане по моделима постављеним у окружење са окомитим свјетлом.[3]
Дјела
[уреди | уреди извор]
- Илију храни гавран, око 1520. г., уље на дрвету пренесено на платно, 168 x 135,6 цм, Вашингтон, Национална галерија у Вашингтону
- Пијета на гробници, око 1520. г., уље на платну, 72,5 x 118,5 цм, Беч, Музеј историје умјетности у Бечу
- Св. Антонио опат и Павле ермитањац, око 1520. г., уље на платну, 165 x 137 цм, Венеција, Галерија Академије
- Мучење св. Антонија, око 1521-1525. г., уље на табли, 70,53 x 119,38 цм, Сан Дијего, Тимкенова умјетничка галерија
- Искушење св. Јеронима, око 1521-1525. г., уље на табли, Москва, Пушкинов музеј
- Олтарна слика св. Доминика од Пезара, 1524-1526. г., уље на табли, 505 x 312 цм, Милано, Пинакотека Брере
- Пастир, око 1525. г., уље на платну, 97 x 78 цм, Лос Анђелес, Музеј, Џан Пол Гети
- Портрет каваљера (Саволдо), око 1525. г., уље на платну, 88,3 x 73,4 цм, Вашингтон, Национална галерија умјетности у Вашингтону
- Портрет даме, 1525. г., уље на платну, 92 x 123 цм, Rим, Пинакотека Капитолина
- Умрли Христ са Ђузепеом од Ариматеје, око 1525. г., уље на платну, 105 x 191,8 цм, Кливленд, Кливлендов музеј умјетности
- Покајање Св. Јеронима, око 1525-1530. г., уље на платну, 121 x 160,4 цм, Лондон, Национална галерија у Лондону
- Мали Тобија и анђео, око 1527. г., уље на платну, 96 x 126 цм, Рим, Галерија Боргезе
- Портрет мушкарца у оклопу (познат као Гастон де Фуа), око 1529. г., уље на платну, 91 x 123 цм, Париз, Лувр
- Попрсје младића, око 1530. г., уље на платну, Рим, Галерија Боргезе
- Прображај Христа, око 1530. г., уље на платну, 139 x 126 цм, Фиренца, Галерија Уфици
- Богојављање, око 1530. г., уље на платну, 173,5 x 114 цм, Порденоне, Градски музеј Порденона
- Св. Марија Магдалена на Христовом гробу, око 1530. г., уље на платну, 39 x 31 цм, Лос Анђелес, Музеј Џан Пол Гети
- Наклон пастира, око 1530. г., уље на табли, 84,5 x 119,7 цм, Вашингтон, Национална галерија у Вашингтону
- '’Св. Матеја и анђео, око 1534. г., уље на платну, 93 x 125 цм, Њујорк, Метрополитенски музеј умјетности
- Марија Магдалена, око 1535-1540. г., уље на платну, 89,1 x 82,4 цм, Лондон, Национална галерија у Лондону
- Марија Магдалена, око 1535-1540. г., уље на платну, 84 x 77,50 цм, Фирeнца, Збирка Контини-Бонакоси
- Марија Магдалена, око 1535-1540. г., уље на платну, 99 x 80 цм, Лос Анђелес, Музеј Гети
- Марија Магдалена, око 1535-1540. г., уље на платну, Луивил, Кентаки, Музеј умјетности Спид
- Наклон пастира, око 1540. г, 192 x 178 цм, уље на табли, Бреша, Пинакотека Тозио Мартиненго
- Наклон пастира, око 1540. г., уље на платну, 180 x 127 цм, Венеција, Црква св. Гијобе
- Портрет младог флаутисте, око 1540. г., уље на платну, 74,3 x 100,3 цм, Бреша, Пинакотека Тозио Мартиненго
- Наклон пастира, уље на платну, Терлици (Бари), Црква Санта Марија ла Нова
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Janson 1975, стр. 405–406.
- ^ а б Hartt & Wilkins 2010, стр. 619–620: “Ch. 19. High and Late Renaissance in Venice and on the Mainland.”
- ^ Hartt 2010, стр. 619–620: “Ch. 19. High and Late Renaissance in Venice and on the Mainland.”
Литература
[уреди | уреди извор]- Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta.
- Hartt, Frederick; Wilkins, David G. (2010). History of Italian Renaissance Art: Painting, Sculpture, Architecture (Art). Pearson/Prentice Hall.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
