Грб
Грбови на штиту су део европске традиције, настали као знак власништва одређене особе или групе људи, и који су он или она користили на разне начине.[1] За разлику од печата и амблема, грбови на штиту имају свој формални опис – блазон.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]
Хералдички дизајни су ушли у општу употребу међу европским племством у 12. веку. Систематска, наследна хералдика развила се до почетка 13. века. Право да се користе грбови, по закону или друштвеној конвенцији, разликовало се у извесној мери од земље до земље. Рани хералдички дизајни су били лични, користили су их поједини племићи (који су такође могли да мењају свој одабрани дизајн током времена). Грбови постају доследнији до краја 12. века, на пример у Енглеској од краља Ричарда I током Трећег крсташког рата (1189–1192).[4][5]
Грађански грбови су се користили у северној Италији у другој половини 14. века, а у Светом римском царству средином 14. века. У касном средњем веку, употреба грбова се проширила на свештенство, на градове као грађански идентификатор и на краљевске организације као што су универзитети и трговачке компаније. Вексилологија[6][7][8] и хералдика су уско повезане.
Сам термин грб је повезан са огртачем са хералдичким мотивима који су носили борци, посебно на витешком турниру, те се на старофранцуском назива cote a armer. Смисао се преноси на сам хералдички дизајн на средњеенглеском језику, средином 14. века.[9]
Упркос одсуства уобичајене, широко распрострањеној регулативе, хералдика је остала доследна широм Европе, где је сама традиција регулисала дизајн и употребу грбова.[10] Неке нације, као што су Енглеска и Шкотска, још увек су конзистентне у одржавању истог хералдичког ауторитета који су традиционално придавале при регулисању грбова током вековима, и настављају да то чине и данас. У Енглеској, на пример, доделу грбова контролише краљевска организација Колеџ за грбове.[11][12][13] За разлику од печата и других општих амблема, хералдичка „достигнућа“ имају формални опис који се зове блазон,[14][15][16] при чему се користи речник који омогућава доследност у хералдичким приказима. У данашње време, грбови се још увек користе од стране разних институција и појединаца: на пример, многи европски градови и универзитети имају смернице о томе како се њихови грбови могу користити и штите њихову употребу као заштитна обележја, као што то чине и са било којим другим јединственим идентификатором.[17][18] Постоје многа друштва која такође помажу у дизајну и регистрацији личних грбова.
Хералдика је упоређена са модерним корпоративним логотипима.[19]
Елементи грба
[уреди | уреди извор]Грб се састоји из више елемената:
- Штит у хералдици
- Плашт у хералдици
- Челенка у хералдици
- Држачи штита у хералдици
- Постамент у хералдици
- Мото
Развој хералдичког грба
[уреди | уреди извор]
У току борбе, витезови прекривени својим оклопом, нису се могли међусобно распознавати. Постепено се почело стављати различити симболи на штит и на груди, истовремено са бојењем штитова и плашта. То је знатно олакшавало разликовање витезова на бојном пољу или на многобројним витешким турнирима тог времена.
Тако се дошло до велике разноврсности у погледу слике на грудима и на штиту и боје плашта, и убрзо су краљевски хералдичари покушали забележити све грбове у свом краљевству па им уједно и одредити некаква правила – чиме настаје хералдика као врста науке.[20]
Уједно, с обзиром да се тада власт углавном темељила на успеху на бојном пољу, владари су почели користити елементе свог витешког обележја као свој симбол и у стварима државног значаја. Стилизовани су хералдички симболи, елементи витешких симбола пренесених на папир, који су се на тај начин могли користити за најразличитије потребе. Сама кацига је, и тада, означавала властелински статус носиоца грба.[21]
Каснији, развијени облик хералдичких грбова укључивао је и држаче штита и мото. Држачи штита, или подупирачи, су објашњавали на чему носилац грба темељи свој ауторитет, па су се могли наћи најчешће разни светитељи (који истичу божанско право) и животиње (које су имале да истакну духовне или физичке квалитете носиоца грба) на које су се позивали разни владари и племићи, и темељили свој статус. На траци испод штита је у почетку најчешће стајао борбени поклич претка носиоца грба, а касније су се стављани цитати из Светог писма и латинске изреке, и друге поруке које су говориле о идеалима и амбицијама носиоца грба. Само поље штита скоро да се претварало у сликарско платно – подељено на неколико поља тако да свако поље говори о неком аспекту статуса носиоца тог грба, високом пореклу или заслугама за краља.
Грб је, данас, симболички знак као обележје једне државе, народа, града, племићке породице или појединца. Наука која се бави изучавањем грбова се назива Хералдика или „наука о грбовима“. Научници који се баве овом области се називају Хералдичари. Хералдика је стандардизована у средњем веку иако овакви системи постоје и пре средњег века и сврставају се у пре хералдички период.
Грбови се најчешће приказују на истакнутим местима и на заставама.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ McQuarrie, Edward F.; Phillips, Barbara J. (2016-12-30). Visual Branding: A Rhetorical and Historical Analysis (на језику: енглески). Edward Elgar Publishing. ISBN 978-1-78536-542-3.
- ^ „What Is a Coat of Arms?”. Study (на језику: енглески). Приступљено 14. 2. 2020.
- ^ „[Wapenen vanden edelen porters van Ghendt alzo zij van hauts tijden in schepenen bouck staen. Hier naer volgen die wapenen vanden neeringhen van Ghendt ende die ambachten]”. lib.ugent.be. Приступљено 2020-10-05.
- ^ „Baron fon Bury's Grave in Ugāle hillfort”. redzet.eu (на језику: енглески). Приступљено 2020-05-22.
- ^ McDonald, James (2010-10-01). „International Heraldry”. Castles and Manor Houses.
- ^ „Vexillum”. www.merriam-webster.com. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 15. 9. 2020.
- ^ „About Vexillology”. The Flag Institute. Приступљено 2018-06-01.
- ^ „Vexillology”. www.merriam-webster.com. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 15. 9. 2020.
- ^ „coat+of+arms | Etymology, origin and meaning of phrase coat+of+arms by etymonline”. www.etymonline.com.
- ^ A New dictionary of heraldry
. Friar, Stephen. Sherborne: Alphabooks. 1987. ISBN 0906670446. OCLC 16094741.
- ^ „Contact Us”. College of Arms. Архивирано из оригинала 30. 6. 2019. г. Приступљено 6. 12. 2019.
- ^ „The history of the Royal heralds and the College of Arms”. College of Arms. Архивирано из оригинала 13. 4. 2009. г. Приступљено 27. 1. 2012.
- ^ „Privy Council: Record of Charters Granted”. Privy Council Office. Архивирано из оригинала 14. 10. 2011. г. Приступљено 27. 1. 2012.
- ^ Brault, Gerard J (1997). Early Blazon: Heraldic Terminology in the Twelfth and Thirteenth Centuries (2nd изд.).. Woodbridge, UK: The Boydell Press. ISBN 0-85115-711-4.
- ^ Elvin, Charles Norton (1969). A Dictionary of Heraldry.. London: Heraldry Today. ISBN 0-900455-00-4.
- ^ Parker, James. A Glossary of Terms Used in Heraldry, (2nd ed.). Rutland, VT: Charles E. Tuttle Co. ISBN 0-8048-0715-9
- ^ „Educational Institute Coat of arms”. emeraldinsight. октобар 2005. Архивирано из оригинала 1. 9. 2009. г. Приступљено 26. 8. 2015.
- ^ „Policy on use of the Workmark and Insignia of McGill University” (PDF). 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2015. г. Приступљено 26. 8. 2015.
- ^ „Employee Identification with the Corporate Identity”. International Studies of Management and Organization. 32 (3). 2002. „Group Identity Formation in the German Renaissance”. 20. 8. 2002. Архивирано из оригинала 20. 01. 2013. г. Приступљено 26. 8. 2015.
- ^ „International Heraldry heraldic devices”. Castles and Manor Houses (на језику: енглески). 1. 10. 2010.
- ^ „International Heraldry;”. Castles and Manor Houses (на језику: енглески). 1. 10. 2010.
Литература
[уреди | уреди извор]- Pimbley, Arthur Francis (1908). Pimbley's dictionary of heraldry. Pimbley.
- Arthur Charles Fox-Davies, A Complete Guide to Heraldry, Dodge Publishing Company, New York (1909), reprinted by Bonanza Books, New York (1978), p. 1.
- Stephen Friar, Ed. A Dictionary of Heraldry. (Harmony Books, New York: 1987), p. 183.Webster's Third New International Dictionary, C. & G. Merriam Company, Cambridge, Massachusetts (1961)
- Wandhoff, "The Shield as a Poetic Screen: Early Blazon and the Visualization of Medieval German Literature" in: K. Starkey (ed.), Visual Culture and the German Middle Ages (2016), 53–72.
- Gerard J. Brault. Early Blazon. Heraldic terminology in the twelfth and thirteenth centuries, with special reference to Arthurian literature. Oxford, Oxford University Press, 1972.
- John A Goodall, "Heraldry in Italy during the Middle Ages and Renaissance", Coat of Arms 37 (January 1959).
- Burke's General Armory: "The General Armory of England, Scotland, Ireland and Wales; Comprising a Registry of Armorial Bearings from the Earliest to the Present Time" by Sir Bernard Burke, Ulster King of Arms was published in London in 1884. This roll comprises a listing of all known armory ever used in the British Isles.
- J. Siebmacher's großes Wappenbuch (continuation of the early modern Siebmachers Wappenbuch), edd. Otto Titan v. Hefner, Heyer v. Rosenfeld, A. M. Hildebrandt, G. A. Seyler, M. Gritzner et al., 7 volumes (1854–1967); vol. 1: National coats of arms and national flags, episcopal arms, occupational coats of arms, university arms; vols. 2–3: nobility of Germany and Prussia; vol. 4: nobility of Austria-Hungary; vol. 5: bourgeois familial coats of arms (Germany and Switzerland); vol. 6: extinct nobility of the Holy Roman Empire; vol. 7: supplemental volume.
- Armorial Général by Jean-Baptiste Rietstap, two volumes (1884, 1887), more than 100,000 coats of arms with pan-European scope.
- Armorial of Little Russia (Малороссїйскїй гербовникъ, 1914): Ukrainian (Little Russian) family coats of arms within the Russian Empire.
- Pastoureau, Michel (1997). Heraldry: An Introduction to a Noble Tradition. "Abrams Discoveries" series. New York: Harry N. Abrams, Inc. стр. 18. ISBN 9780810928305.
- White, Geoffrey (1953). „Appendix J: The Warenne group of chequered shields”. The Complete Peerage, or a history of the House of Lords and all its members from the earliest times, volume XII part 1 (2nd изд.). London: The St. Catherine Press. стр. appendix, 26—29.
- Holroyd, Graham (2000). „The Earliest Known Depiction of the Royal Arms of England?”. Coat of Arms. 192.
- Ailes, Adrian (1981). „The seal of John, Lord of Ireland and Count of Mortain”. Coat of Arms. 117.
- Bartholdy, Nils G. (1995). Denmark's Arms and Crown (на језику: дански). Copenhagen: Ministry of Culture. стр. 16. ISBN 87-87361-20-5. Приступљено 26. 5. 2017.
- Długosz, Jan (1885). „Insignia seu Clenodia Regis et Regni Poloniae. Z kodeksu kórnickiego, wydał dr. Z. Celichowski” (на језику: пољски). Poznań: Biblioteka Kórnicka. Приступљено 2021-06-14.
- Gajl, Tadeusz (2007). Herbarz polski od średniowiecza do XX wieku : ponad 4500 herbów szlacheckich 37 tysięcy nazwisk 55 tysięcy rodów. Gdańsk: L&L. ISBN 978-83-60597-10-1. OCLC 233447252.
- Piekosiński, Franciszek (1889). Heraldyka polska wieków średnich. стр. 154—155.
- „Names: Świerczek COA”. gajl.wielcy.pl. Приступљено 2021-05-19.
- „Nazwiska”. gajl.wielcy.pl. Приступљено 2021-05-23.
- „Herbarz rodzin szlacheckich Królestwa Polskiego najwyżej zatwierdzony. Cz.1 - Wielkopolska Digital Library”. www.wbc.poznan.pl (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-23.
- „Topór (Polska Encyklopedia Historyczno-Genealogiczna)”. genealogia.okiem.pl. Приступљено 2021-03-21.
- Bedingfeld, Henry; Gwynn-Jones, Peter (1993). Heraldry. Leicester: Magna Books. ISBN 1-85422-433-6.
- Boutell, Charles; Brooke-Little, J.P. (1983) [1950]. Boutell's Heraldry (Revised изд.). London & NY: Frederick Warne, Ltd. ISBN 0-7232-3093-5.
- Boutell, Charles (1914). Fox-Davies, Arthur Charles, ур. The Handbook to English Heraldry. London: Reeves & Turner. LCCN 25023105.
- Fox-Davies, Arthur Charles; Johnston, Graham (1909). A Complete Guide to Heraldry. New York: Dodge Pub. Co. ISBN 0-517-26643-1.
- Noble, Mark (1804). A History of the College of Arms. London: J. Debrett and T. Egerton. LCCN 10002228. OCLC 12772481.
- Turnbull, Stephen R. (1985). The Book of the Medieval Knight. London: Arms and Armour. ISBN 0-85368-715-3.
- Wagner, Anthony R. (1967). Heralds of England: a History of the Office and College of Arms. London: HMSO. LCCN 67025497. OCLC 1178344.
- Wagner, Anthony R. (1946). Heraldry in England. London: Penguin Books. OCLC 20557263.
- Williams, C.H., ур. (1967). English Historical Documents. 5. London: Eyre & Spottiswoode, Ltd. ISBN 0-413-23320-0.
- Woodcock, Thomas; Robinson, John Martin (1988). The Oxford Guide to Heraldry. Oxford: University Press. ISBN 0-19-211658-4. LCCN 88023554.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Српски грбови и друга национална обележја
Медији везани за чланак Грб на Викимедијиној остави- College of Arms – Repository of the coats of arms and pedigrees of English, Welsh, Northern Irish and Commonwealth families and their descendants together with, and in principle under the control of, the legal body the Court of Chivalry, both medieval in origin.
- The Court of the Lord Lyon – the statutory heraldry office for Scotland (archived 5 June 2011)
- Royal Dutch Library page for the "Wapenboek Beyeren" – written by Claes Heynenzoon around 1400, containing over 1000 drawings of coats of arms.
- General armorial of noble families in the Russian Empire (Gerbovnik) (archived 22 March 2018)
