Историја Индије

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са History of India)

Према консензусу у модерној генетици, анатомски модерни људи први пут су стигли на Индијски потконтинент из Африке пре између 73 000 и 55 000 година.[1] Међутим, најранији познати људски остаци у Јужној Азији датирају од пре 30 000 година. Насељени живот, који укључује прелазак са прикупљана храна на пољопривреду и сточарство, започео је у Јужној Азији око 7000. п. н. е.. На месту Мергар, Белуџистан у Пакистану, може се документовати присуство припитомљавања пшенице и јечма, брзо праћено доместикацијом коза, оваца и говеда.[2] До 4.500. п. н. е., насељени живот је био шири распрострањен,[2] и почео је постепено да еволуира у Цивилизацију долине Инда, рану цивилизацију Старог света, што се одвијало истовремено са Древним Египтом и Мезопотамијом. Ова цивилизација је процветала између 2.500. п. н. е. и 1.900. п. н. е. у данашњем Пакистану и северозападној Индији, а била је позната по урбанистичком планирању, кућама од печених опека, сложеној дренажи и снабдевању водом.[3]

Своје име Индија дугује старом персијском називу реке ИндСинду. По уставу, држава се може називати и по свом називу у хинди језику Барат (भारत). Неке групе, нарочито муслимани, користе назив Хиндустан. Индија је имала значајну улогу у историји човечанства, јер је била место где се развијала једна од четири највеће старе цивилизације, центар великих трговинских путева и великих царевина. У њој су се развиле три велике религије – будизам, ламаизам и хиндуизам, а и ислам је оставио неизбрисив траг.

Цртежи из каменог доба на стенама у држави Мадја Прадеш су најстарији докази људске активности у Индији. Остаци првих насеља стари су 9000 година. Прва цивилизација у долини реке Инд, Ведска цивилизација, имала је свој врхунац између година 2600. п. н. е. и 1900. п. н. е. По неким теоријама, око 1500. п. н. е, аријевска племена су се из централне Азије преселила у Индију и преузела доминацију.

Од 6. века п. н. е., верске реформе доводе до процвата будизма и ђаинизма. Хиндуизам се развија из ведске културе.

Таџ Махал у Агри је најпознатији споменик Индије

У првом миленијуму постојало је мноштво краљевина у Индији. Династија Маурја дала је будистичког владара Ашока, филозофа и реформатора, који за Индијце има готово митски статус. Династија Гупта је доминирала у периоду познатом као „Златно доба Индије“. Наука, уметност, литература, математика, астрономија и филозофија су све доживеле велики напредак под покровитељством ових владара.

Током другог миленијума нове ере, велики делови Индије потпадају под власт муслимана, прво Султаната у Делхију, а касније Могулског царства. Процењује се да је од 1000-1525 убијено 80 милиона Индуса.

У осамнаестом веку Индију је колонизовала Британска империја и прогласила Индијско царство 1877, под својим монархом као сувереном. Француска и Португал су задржале своје мање колонијалне испоставе. После дуге борбе за независност, под вођством Махатме Гандија, Џавахарлал Нехруа, и других, Индија је 1947. године постала независна држава.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Michael D. Petraglia; Bridget Allchin (2007). The Evolution and History of Human Populations in South Asia: Inter-disciplinary Studies in Archaeology, Biological Anthropology, Linguistics and Genetics. Springer Science & Business Media. стр. 6. ISBN 978-1-4020-5562-1.  Quote: "Y-Chromosome and Mt-DNA data support the colonization of South Asia by modern humans originating in Africa. ... Coalescence dates for most non-European populations average to between 73–55 ka."
  2. ^ а б Wright, Rita P. (2009), The Ancient Indus: Urbanism, Economy, and Society, Cambridge University Press, стр. 44, 51, ISBN 978-0-521-57652-9 
  3. ^ Wright, Rita P. (2009), The Ancient Indus: Urbanism, Economy, and Society, Cambridge University Press, стр. 115—125, ISBN 978-0-521-57652-9 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]