Пређи на садржај

Karipska zajednica

С Википедије, слободне енциклопедије
Karipska zajednica
Zastava
Himna: „Slaveći CARICOM”[1]
  Puni članovi
  Pridruženi članovi
  Posmatrači
Sedište sekretarijataDžordžtaun, Gvajana
Largest gradovi
Zvanični jeziciengleski, holandksi, francuski, španski
radni jezikengleski
Religija
15 verskih uverenja
TypePolitička i ekonomska unija
Zemlje članice
15 punih članova
5 pridruženih članova
8 posmatrača
VladaNadnacionalna organizacija
• Predsedavajući
Alen Častanet
Irvin Larok
Uspostavljanje
4. jul 1973
• Revidirani ugovor iz Čagvaramasa
2001
Površina
• Totalno
458.480 km2 (177.020 sq mi)
Populacija
• 2019 procena
18.482.141[2]
• Gustina
90/sq mi (34,7/km2)
GDP (PPP)2018 procena
• Total
$145,3 milijardi[3]
• Po glavi
$7,955
GDP (nominalno)2019 procena
• Total
$81,987 milijardi
• Po glavi
$4.436
HDI (2018)0.730[4]
high

Karipska zajednica (CARICOM ili CC) organizacija je od petnaest karipskih nacija i nezavinih zemanja sa primarnim ciljem da promoviše ekonomsku integraciju i kooperaciju među svojim članovima, da bi se osiguralo da su koristi od integracije jednako raspodeljene i da bi se koordinirala spoljna politika.[5] Organizacija je osnovana 1973. Njene glavne aktivnosti uključuju koordinaciju ekonomskih politika i planiranje razvoja; osmišljavanje i uspostavljanje posebnih projekata za manje razvijene zemlje iz njegove nadležnosti; deluje kao jedinstveno regionalno tržište za mnoge svoje članice (jedinstveno tržište CARICOM); i rešavanje regionalnih trgovinskih sporova. Sedište sekretarijata je u Džordžtaunu, Gvajana. CARICOM je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija.[6]

CARICOM su osnovali delovi Kariba sa engleskog govornog područja, a trenutno obuhvata sve nezavisne anglofonske ostrvske zemlje plus Belize, Gvajanu i Montserat, kao i sve ostale Britanske karipske teritorije i Bermude kao pridružene članice. Engleski je bio jedini radni jezik tokom 1990-ih. Organizacija je postala višejezična dodavanjem Surinama na kome se govori holandski 1995. i frankofonskog Haitija 2002. godine. Pored toga, sugerisano je da i španski postane radni jezik.[7] U julu 2012. godine CARICOM je najavio da se razmatra dodela statusa službenog jezika francuskom i holandskom.[8] Godine 2001, šefovi vlada su potpisali revidirani Ugovor iz Čagvaramasa kojim su uklonjene prepreke ostvarenju ideje o zajedničkom tržištu CARICOM zemalja članica. Deo revidiranog ugovora uspostavlja i sprovodi Karipski Sud pravde.

Članstvo

[уреди | уреди извор]
Takođe pogledajte: Zemlje članice Karipske zajednice

Trenutno CARICOM ima 15 punopravnih članova, 5 pridruženih članova i 8 posmatrača. Svi pridruženi članovi su Britanske prekomorske teritorije, a trenutno nije utvrđeno koju će uloga biti pridruženi članovi imati. Posmatrači su države koje učestvuju u barem jednom tehničkom odboru CARICOM-a. Iako grupa ima bliske veze s Kubom, ta je nacija isključena zbog nedostatka potpuno demokratskog unutrašnjeg političkog uređenja. Tokom 2017. godine Kuba i Karipska zajednice (CARICOM) potpisali su „Sporazum CARICOM-Kuba za trgovinsku i ekonomsku saradnja”[9] kako bi se omogućile bliže veze.

CARICOM članovi[10]
Status Ime Datum pristupanja Napomene
Pun član  Antigva i Barbuda 4. jul 1974
 Bahame 4. jul 1983 Nije deo carinske unije
 Barbados 1. avgust 1973 Jedan od četiri osnivačka člana
 Belize 1. maj 1974
 Dominika 1. maj 1974
 Grenada 1. maj 1974
 Gvajana 1. avgust 1973 Jedan od četiri osnivačka člana
 Haiti 2. jul 2002 Proviziono članstvo od on 4. jula 1998
 Jamajka 1. avgust 1973 Jedan od četiri osnivačka člana
 Montserat 1. maj 1974 Britanska prekomorska teritorija
 Sent Kits i Nevis 26. jul 1974 Pridružila se kao Sent Kristofer-Nevis-Angvila
 Sveta Lucija 1. maj 1974
 Sent Vinsent i Grenadini 1. maj 1974
 Surinam 4. jul 1995
 Trinidad i Tobago 1. avgust 1973 Jedan od četiri osnivačka člana
Pridružena zemlja  Angvila jul 1999 Britanska prekomorska teritorija
 Bermudi 2. jul 2003 Britanska prekomorska teritorija
 Britanska Devičanska Ostrva jul 1991 Britanska prekomorska teritorija
 Kajmanska Ostrva 16. maj 2002 Britanska prekomorska teritorija
 Terks i Kejkos jul 1991 Britanska prekomorska teritorija
Posmatrač  Aruba Konstitutivna zemlja Holandske kraljevine
 Kolumbija
 Kurasao Konstitutivna zemlja Holandske kraljevine
 Dominikanska Republika
 Meksiko
 Portoriko Neinkorporirana teritorija Sjedinjenih Država
 Sveti Martin Konstitutivna zemlja Holandske kraljevine
 Venecuela

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „CARICOM, Our Symbols”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 02. 01. 2020. 
  2. ^ CARICOM - Caribbean Community 2020 | countryeconomy.com
  3. ^ https://www.imf.org/external/datamapper/PPPGDP@WEO/OEMDC/ADVEC/WEOWORLD
  4. ^ List of countries by HDI
  5. ^ Ramjeet, Oscar (2009-04-16). „CARICOM countries will speak with one voice in meetings with US and Canadian leaders”. Caribbean Net News. Приступљено 2009-04-16. [мртва веза]
  6. ^ Intergovernmental and Other Organizations
  7. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2011-06-08. г. Приступљено 2011-11-22. 
  8. ^ "Communiqué Issued at the Conclusion of the Thirty-Third Regular Meeting of the Conference of Heads of Government of the Caribbean Community, 4-6 July 2012, Gros Islet, Saint Lucia" Архивирано 16 јануар 2013 на сајту Wayback Machine, "Heads of Government recognized that, although English was the official language of the Community, the facility to communicate in their languages could enhance the participation of Haiti and Suriname in the integration process. They therefore requested the conduct of a study to examine the possibilities and implications, including costs, of introducing French and Dutch."
  9. ^ CARICOM-Cuba Trade and Economic Cooperation Agreement[мртва веза]
  10. ^ „CIA World Factbook”. Central Intelligence Agency. 2017. стр. 971. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Karipska zajednica на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karipska_zajednica&oldid=28295324”