Марко Јанковић
Марко Јанковић | |
|---|---|
 Марко Јанковић | |
| Датум рођења | 2. јул 1947. |
| Место рођења | Крагујевац, ФНРЈ |
| Датум смрти | 17. јануар 2023. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Политичка странка | Демократска странка Србије (1992—1994) Демократска странка (1990—1992) |
Марко Јанковић (Крагујевац, 2. јул 1947 — Београд, 17. јануар 2023) био је српски новинар, радио и телевизијски водитељ, диск-џокеј и политичар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Крагујевцу где је завршио основну и нижу музичку школу, као и гимназију. Дипломирао је на Природно-математичком факултету и студирао је две године на Богословском факултету у Београду. Ожењен је и има двоје деце.
Новинарска каријера[уреди | уреди извор]
Године 1970. био је један од оснивача радија „Студио Б“ где након четири године хонорарног рада постаје стално запослен. Две године је био музички сарадник, а затим постаје водитељ-новинар и бави се искључиво рок музиком. Постаје један од најпознатијих диск-џокеја у земљи, а свој начин рада је прилагодио енглеском и америчком стилу пуштања музике са брзим темпом. После повратка из војске 1975. води емисију „Од доручка до ручка“ у којој доводи познате певаче, глумце, писце и политичаре. Сам себи је доделио радијски надимак Колос са Родоса, а медијску каријеру су му обележиле честе суспензије због необазирања на политичка ограничења једнопартијског система и слободоумне идеје. Први пут је суспендован због честитања Српске нове године, после чега га је од отказа спасао Душко Радовић, уз кога је у то време, поред Ђоке Вјештице, био најпопуларнији новинар на том радију.[2]
Године 1979. водио је прву музичку емисију „Поп експрес“ на Југословенској радио-телевизији као и „Недељно поподне“. Водио је и емисију о школском програму „Велики одмор“.[3] 1989. је радио и на ОК каналу.[4] Писао је за новине „Гром“.
Радио је и на радију Пингвин и радију Индекс. Од 2005. године је на радију Фокус где се бави дневно политичким темама с пристрасношћу према радикалима. Након две године одлази са радија због активног залагања за коалицију ДСС и СРС. Исте године на позив Предрага Ранковића почиње да ради на Кошава ТВ где води емисију „Марко Јанковић шоу“. Након захтева Миломира Марића, 2009. године Марко добија нови отказ.[3]
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
Дана 12. децембра 1989. у Удружењу књижевника Србије, био је један од тринаест људи који су обновили рад Демократске странке, са циљем да се оформи антикомунистички фронт. Чинио је окосницу обновљеног ДС-а уз Војислава Коштуницу, Драгољуба Мићуновића, Косту Чавошког и Душана Вукајловића. Био је први уредник листа „Демократија“.[5]
Године 1992. излази из Демократске странке и заједно са Коштуницом оснива Демократску странку Србије. Крајем 1994. напушта ДСС због сукоба са Владетом Јанковићем и Михајлом Ковачем.[3]
На демонстрацијама 5. октобра 2000. је први упао у „Студио Б“. 11. јануара 2001. у своју емисију је довео новинара Милована Бркића[6] који је изнео податке о умешаности Зорана Ђинђића у шверц цигарета, што су нове власти искористиле за његову смену.[5]
Дана 24. септембра 2010. био је потписник петиције против одржавања „геј параде“.[7] 23. марта 2011. потписао је петицију јавних личности и интелектуалаца који су стали у заштиту Војислава Коштунице у покушају да се он повеже са убиством премијера Ђинђића.[8]
На парламентарним и председничким изборима 2012. подржао је ДСС и Војислава Коштуницу.[9]
2014. је кандидован за градоначелника од стране Двери на изборима за Скупштину града Београда.[10]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Забрањеног Милована Ђиласа је тајно увео у „Студио Б“ и водио емисију са њим без знања главног уредника, што је изазвало политички скандал у земљи.[3]
- „Београдски фантом“ који се јурио колима са полицијом по улицама Београда, Марка Јанковића је звао сваког дана на радио да саопшти где ће се појавити, што је Марко уживо преносио.[11]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „LEGENDARNI RADIO VODITELJ PREMINUO U 76. GODINI: Marko Janković bio jedan od najznačajnijih novinara u SFRJ i Srbiji”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 17. 1. 2023.
- ^ Action created by STOP nasilju u porodici. „Душко, Вјештица и Марко”. Causes.com. Приступљено 16. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ а б в г „Интервју са Марком Јанковићем”. Youtube.com. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „ОК канал”. Vreme.com. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ а б „Сукоб са новом влашћу”. Magazin-tabloid.com. Архивирано из оригинала 11. 11. 2014. г. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Смењен након 30 година”. Mc.rs. 9. 5. 2012. Приступљено 16. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ „Петиција против геј параде”. Srpskadijaspora.info. Архивирано из оригинала 1. 12. 2010. г. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Петиција за Коштуницу”. Dss.rs. Архивирано из оригинала 18. 6. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ „Подршка ДСС-у”. Pravda.rs. 16. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ „Кандидат за градоначелника”. Pravda.rs. 16. 7. 2010. Приступљено 16. 5. 2012.
- ^ Sorajić, Mitar. „Интервју са Марком Јанковићем”. Youtube.com. Приступљено 16. 5. 2012.
