Јулијанска нова година
Јулијанска нова година, Стара нова година, Православна Нова година или, код Срба, Српска Нова година, је празник који се слави 14. јануара по грегоријанском календару сваке године, то јест, 1. јануара по јулијанском календару. Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама као што су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Северна Македонија, православни делови Хрватске. Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији...
Традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Alter Silvester), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки Am Bothan).
Историја
[уреди | уреди извор]Срби су у средњем веку до пада Српске деспотовине 1459. користили византијски календар, који је године рачунао од настанка света, а година је почињала 1.септембром. Постепено је византијски каландар замењиван јулијанским календаром. [1]По народним обичајима за нову годину Срби су се скупљали и играли народне игре. Током Османске владавине било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција, у почетку новогодишња скупљања су била потајна да Османлије не би дознале.
У Русији је све до 1699. године коришћен византијски календар. Цар Петар Велики је увео јулијански календар а декретом је одредио 1. јануар као почетак године и то 1700. године, која се до тог тренутка рачунала као 7208. Петар Велики у декрету каже:
"Његовом Величанству је познато да не само многе европске хришћанске земље, већ и многе словенске нације које су у потпуном сагласју са нашом православном црквом... броје године од... првог дана јануара...".[2]
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца краљ Александар је увео грегоријански календар 1919. који је већ био у употреби у западним деловима краљевине, али је Српска православна црква наставила да користи стари јулијански календар, што је суштински определило да српски народ слави две Нове године. Грегоријански "нови" календар је званично прихваћен Законом о изједначавању старог и новог календара од 10. јануара 1919. године објављеном у првом броју Службених новина Краљевства СХС. Овим Законом је предвиђено да у целој држави 15. јануара престаје да важи "стари" календар и почиње "нови". "Српска Нова година" раније се више дочекивала у сопственом дому, где се припремала свечана трпеза. Служила се врућа ракија, кувано вино и крофне.[3][4]
Јавну прославу нове православне године организовала је прва београдска "Касина", а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.[5] Према писању "Политике" из 1939, "календарска Нова година" је више слављена у центру Београда а православна је била "празник малог човека" на периферији.[6]
Након Другог светског рата
[уреди | уреди извор]Период после Другог светског рата, током периода СФР Југославије, био је посебно тежак за религијске празнике. Прослава српске Нове године била је обесхрабривана, па чак и забрањена. Пропаганда је тврдила да је религија „опијум за народ“, а православни празници, укључујући Нову годину по јулијанском календару, сматрани су претњом социјалистичким вредностима. На пример, кафане су морале да се затворе до 22 часа 13. јануара, а радни дани су продужавани како би се обесхрабрило славље. Упркос овим мерама, Срби су настављали да прослављају Српску Нову годину у својим домовима, често кришом и из ината. Тако је прослава српске Нове године (13/14. јануар) у време комунизма добило етитет некаквог тихог пркоса. [7]
Током 1990-их и буђења националних осећања код Срба, српска Нова година добила је нову димензију. Један од најмасовнијих дочека догодио се 1997. године, када су хиљаде људи на трговима и улицама у Србији истовремено славили Српску Нову годину и протестовали против тадашњег режима. Ова ноћ остала је упамћена као симбол борбе за правду и слободу.[7]
Српска Нова година постала је масовно славље крајем 20. века. Организовани дочеци на градским трговима, у ресторанима, кафанама и клубовима постали су традиција. Често локалне и градске самоуправе организују званичне дочеке уз концерте на градским трговима, а ресторани и клубови имају новогодишње програме као и за време званичне Нове године 1.јануара, те је потребно извршити резервацију места.
Значај
[уреди | уреди извор]Иако не носи статус званичног празника, и знатно мање се слави него званична Нова година 1.јануара, она остаје дубоко укорењена у традицији и култури српског народа.
На овај дан (14.јануар) обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб - "василица".[8] Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.[9]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Djordje (2022-01-13). „o Vizantijskom kalendaru | Vojvodina uživo” (на језику: српски). Приступљено 2026-01-13.
- ^ Edicts and Decrees, Peter the Great. college.cengage.com
- ^ Anđelković, Nataša. „Srpska nova godina: Julijanski, gregorijanski i svetosavski kalendar - kako je sve Srbija merila vreme”. bbc.com. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „Večeras slavimo Srpsku novu godinu – običaj je da se ne spava, a šta treba da se nađe na trpezi”. rts.rs. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „DOČEK SRPSKE NOVE GODINE”. vesti.rs. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ "Политика", 15. јан. 1939
- ^ а б Milićević, Violeta (2025-01-13). „Srpska Nova godina ili simbol borbe! Od zabranjenih slavlja do masovnih dočeka”. Glas Juga (на језику: српски). Приступљено 2026-01-13.
- ^ „Mali Božić, srpska Nova, sveti Vasilije: Kakvi običaji se vezuju za današnji dan?”. prva.rs. Архивирано из оригинала 16. 01. 2021. г. Приступљено 17. 1. 2021.
- ^ „Stari običaji za pravoslavnu Novu godinu”. alo.rs. Приступљено 17. 1. 2021.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Обрезање Господње и Свети Василије Велики (ТВ Храм - Званични јутјуб канал)
