Nandui

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Nandu)

Nandui
Vremenski raspon: pleistocen-holocen 0.126–0 Ma
↓
Dva velika nandua
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Rheiformes
Porodica: Rheidae
Rod: Rhea
Brisson, 1760
Tipska vrsta
Struthio americanus
Vrste
Sinonimi
  • Rhea Moehring 1758 nomen dubium
  • Pterocnemia Gray 1870
  • Toujou Lacépède 1801
  • Tujus Rafinesque 1815

Nandui (lat. Rhea) su južnoamerički nojevi.[1][2] Njihovo telo je pos svim bitnim svojstvima jednako nojevom, ali su nanduova krila mnogo bolje razvijena u osnosu na nojeve.

Opis[уреди | уреди извор]

Od tri poznate vrste je „pampasni noj” ili veliki nandu (Rhea americana) najrašireniji i najpoznatiji. Perje na gornjoj strani glave i vrata, na zatiljku i prednjem delu prsiju, te čekinje uz koren kljuna su crne, perje na sredini vrata žuto, a na grlu, obrazima i gornjim stranama vrata svetlo olovastosivo. Leđno perje i perje s obe strane prsiju i na krilima je smeđasto pepeljasto, a ono na donjim delovima tela prljavobelo. Oči nandua su bisernaste, goli deo lica mesne boje, kljun rožnato sivosmeđ, a noge sive.[3][4][5]

Ženka se od mužjaka razlikuje uglavnom po svetlijoj boji perja, zatiljka i prednjeg dela prsiju. Visina mužjaka je otprilike 1,50 m. U kišno doba se obično hrani detelinama i insektima. Kasnije traži ona mesta koja je pognojila stoka. Voli da se hraniti korisnim biljkama uvezenim iz Evrope. Nandu brzo trči i spretna je ptica.

Rasprostranjenost[уреди | уреди извор]

Područje nanduove rasprostranjenosti obuhvata stepske zemlje Južne Amerike. Njihovom „pravom domovinom” može se smatrati područje pampasa između Kordiljera i Atlantika, od bolivijskih i brazilskih prašuma do Patagonije. Nandu, kao stepska ptica, izbegava prašume i planine, ali je u brežuljkastim krajevima jednako čest kao i na ravnici, te rado ide u gajeve mirti i palmi.[6][7]

Mala populacija nandua se pojavila u severoistočnoj Nemačkoj, nakon što je nekoliko parova pobeglo sa jedne farme egzotičnog mesa u blizini Libeka tokom kasnih 1990-tih. Suprotno očekivanjima, velike ptice su se dobro prilagodile uslovima u nemačkom ruralnom području.[8] Trenutno postoji populacija od preko 100 ptica u oblasti od oko 150 km2 (58 sq mi) između reke Vakenic i auto-puta A20, koja se polako širi ka istoku.[9] Sistem praćenje je se koristi od 2008. godine.[10]

Društveni život[уреди | уреди извор]

Mužjak živi u zajednici s pet do sedam ženki, retko s više, u odvojenoj porodičnoj grupi, na staništu koje je odabrao i koje brani od ostalih ptica iste vrste. Sve ženke jedne porodice nose jaja u jedno gnezdo, a mužjak sam leži na jajima 40 dana.

Taksonomija i sistematika[уреди | уреди извор]

Veliki nandui (Rhea americana) se kupaju u prašini. Dve jedinke sa leve strane su leukine.

Rod Rhea je uveo francuski zoolog Matjurin Žak Brison 1760. godine sa velikim nanduom (Rhea americana) kao tipskom vrstom.[11][12]

Postojeće vrste[уреди | уреди извор]

Rod sadrži dve postojeće vrste i osam podvrsta:[13]

Slika Naučno ime Zajedničko ime Podvrste Distribucija
Rhea americana (Linnaeus, 1758) Veliki nandu Argentina, Bolivija, Brazil, Paragvaj i Urugvaj
Rhea pennata d'Orbigny 1834 Darvinov nandu i mali nandu
  • R. p. garleppi (Chubb 1913), puna/Garlepov nandu jugoistočnog Perua, jugozapadne Bolivije, i severozapadne Argentine. On je grupisan u R. tarapacensis prema IUCN klasifikaciji.
  • R. p. tarapacensis (Chubb 1913), Tarapaka nandu severnog Čilea od Atakame do Tarapake. Smatra se zasebnom trećom vrstom prema IUCN klasifikaciji.[14]
  • R. p. pennata d'Orbigny 1834, Darvinov mali nandu iz Patagonijskih stepa u južnoj Argentini južnom Čileu.
 Altiplano i Patagonija u Južnoj Americi.
Rhea tarapacensis Chubb 1913 Puna rhea Nema podvrste, ali je neki smatraju podvrstom male nande. IUCN je navodi kao treću vrstu.[14] Tarapacá Rhea severnog Čilea od Atakame do Tarapake

Fosili[уреди | уреди извор]

Rhea pennata nije uvek bio u rodu Rhea. Godine 2008, SACC je odobrio spajanjerodova, Rhea i Pterocnemia dana 7. avgusta 2008. Ovim spajanjem rodova zadržan je samo rod Rhea.[15] Raniju treću vrstu nandua, Rhea nana, opisao je Lideker 1894. godine na bazi jednog jajeta nađenog u Patagoniji,[16] ali u današnje vreme ta vrsta nije priznata kao validna ni u jednom katalogu.

Ishrana[уреди | уреди извор]

Nandui su najvećim delom biljojedi i preferiraju širokolistne biljke, mada oni isto tako jedu voće, semenje i korenje, kao i insekte kao što su skakavci i male gmizavce i glodare.[3] Mladi nandui generalno jedu samo insekte tokom prvih nekoliko dana. Izvan sezone parenja sakupljaju se u jata i hrane se zajedno sa jelenima i stokom.[17]

Reprodukcija[уреди | уреди извор]

Nandui su poligamni, pri čemu mužjak živi u grupi sa dve do dvanaest ženki. Nakon parenja, mužjak gradi gnezdo, u kome sve ženke polažu njena jaja. Gnezdo se sastoji od jednostavno grebanjem izdubljenog tla, obloženog travom i lišćem.[5] Mužjak inkubira od deset do šezdeset jaja. Mužjak koristi sistem mamca i stavlja neka jaja van gnezda i žrtvuje ih predatorima, tako da ne pokušavaju da uđu u gnezdo. Mužjak može da koristi drugog podređenog mužjaka da inkubira jaja, dok on ne pronađe drugi harem da započne drugo gnezdo.[3] Mladunci se legu tokom perioda od 36 sati jedni od drugih. Ženke u međuvremenu mogu da odu i da se pare sa drugim mužjacima. Dok se stara o mladima, mužjaci napadaju svaku spoznatu opasnost koja se približi mladuncima uključujući ženke nandua i ljude. Mladunci dostižu punu odraslu veličinu za oko šest meseci, ali se ne pare tokom prve dve godine života.[5]

Ludska interakcija[уреди | уреди извор]

Meso nandua

Nandui imaju mnoštvo primena u Južnoj Americi. Perje se koristi za perjanje pajalice za prašinu, koža se koristi za ogrtače, a njihovo meso je osnovna hrana mnogim ljudima.[3]

Gaučo narodi tradicionalno love nandue na konjima, bacajući bolase ili boleadorase — spravu koja se sastoji od tri kugle spojene kanapom — u njihove noge, čime se imobiliše ptica.[17] Slika nandua se nalazi na argentinskoj kovanici od 1 centava koja je poštena u promet 1987. godine, i na urugvajskoj kovanici od pet pezosa.

Status i konzervacija[уреди | уреди извор]

Veličina populacije velikih i puna nandua se smanjuje usled smanjenja nihovih staništa. Obe vrste se smatraju skoro ugroženim prema IUCN. Ta organizacija takođe navodi da se obe vrste približavaju ranjivom statusu.[6][7][18][14] Mali nandu je klasifikovan kao najmanje ugrožena vrsta.[19]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „nandu”. The Chambers Dictionary (9th изд.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5. 
  2. ^ „rhea”. Collins English Dictionary (13th изд.). HarperCollins. 2018. ISBN 978-0-008-28437-4. 
  3. ^ а б в г Davies, S. J. J. F. (2003). „Rheas”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 69—71. ISBN 978-0-7876-5784-0. 
  4. ^ Martin, W. C. L. (1835). An introduction to study of birds. London: Chiswick. стр. 400. 
  5. ^ а б в Davies, S. j. j. f. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 47—48. ISBN 978-1-85391-186-6. 
  6. ^ а б BirdLife International (2012). „Greater Rhea Rhea americana”. Data Zone. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2012. 
  7. ^ а б BirdLife International (2012). „Lesser Rhea Rhea pennata”. Data Zone. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 6. 2012. 
  8. ^ Kulke, Ulli (2. 1. 2010). „Nandus - ein tierisches Einwanderungsproblem” [Rheas - an animal immigration problem]. Die Welt (на језику: German). Приступљено 5. 11. 2014. 
  9. ^ „Mecklenburg-Vorpommern: Nandus vergrößern ihren Lebensraum weiter” [Mecklenburg-Vorpommern: Rheas further extend their habitat]. Spiegel online (на језику: German). 5. 11. 2014. Приступљено 5. 11. 2014. 
  10. ^ „Informationen der Arbeitsgruppe Nandumonitoring” [Information of the rhea monitoring working group] (на језику: German). Приступљено 5. 11. 2014. 
  11. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 46, Vol. 5, p. 8. 
  12. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 5. 
  13. ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Ratites: Ostriches to Tinamous”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 4. 4. 2019. 
  14. ^ а б в . BirdLife International. „Rhea tarapacensis”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728206A94974751. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728206A94974751.en. Приступљено 13. 1. 2017. 
  15. ^ Remsen Jr., J. V.; et al. (7. 8. 2008). „Classification of birds of South America Part 01:”. South American Classification Committee. American Ornithologists' Union. стр. Proposal#348. Архивирано из оригинала 09. 07. 2006. г. Приступљено 4. 2. 2009. 
  16. ^ Knox, A.; Walters, M. (1994). Extinct and Endangered Birds in the Collections of the Natural History Museum. British Ornithologists' Club Occasional Publications. 1. British Ornithologists' Club. 
  17. ^ а б Coomber, Richard (1991). „Rheiformes: Rheas”. Ур.: Gill Waugh. Birds of the World. Godalming, Surrey: Colour Library Books Ltd. стр. 8—9. ISBN 978-0-86283-806-5. 
  18. ^ . BirdLife International. „Rhea americana”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22678073A92754472. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22678073A92754472.en. Приступљено 13. 1. 2017. 
  19. ^ . BirdLife International. „Rhea pennata”. IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22728199A94974489. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22728199A94974489.en. Приступљено 13. 1. 2017. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Nandui na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nandui&oldid=27675456”