Нишава
Нишава | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 218 km |
Басен | 12.890 km2 |
Пр. проток | 104 m3⁄s |
Слив | Црно море |
Пловност | данас није пловна |
Водоток | |
Извор | Испод врха Ком (2016), на Старој планини |
В. извора | ~2000 m |
Ушће | Јужна Морава |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Бугарска Србија |
Насеља | Димитровград, Пирот, Бела Паланка, Нишка Бања и Ниш |
Притоке | Височица (Топлодолска река, са десне) Јерма, Црвена река, Коритница и Кутинска река (са леве) и река Градашница |
Река на Викимедијиној остави |
Нишава је река која протиче кроз Бугарску и Србију и са дужином од 218 km најдужа је притока Јужне Мораве.
Бугарска
Нишава извире у Бугарској испод врха Ком на Старој планини. Извориште је у близини границе са Србијом, тако да ток Нишаве у Бугарској износи свега 67 km, без већих притока.
Пошто пролази кроз село Гинци, река је позната и као Гинска. Ток јој је најпре према југу, а онда нагло скреће на запад у Годечкој котлини, пролази кроз село Разбоиште, после кога формира клисуру. По излазу из котлине, долази до села Калотина, које је гранични пункт између Бугарске и Србије (Калотина-Градина), и наставља даље западно кроз Србију.
Србија
Текући 151 km углавном према западу, Нишава пролази кроз Димитровград, Пирот, Белу Паланку, Нишку Бању и Ниш. Око 10 km западно од Ниша (код села Трупала) улива се у Јужну Мораву.
Карактеристике и значај
Нишава припада црноморском сливу и њен слив покрива територију од 3,950 km² (1.237 km² у Бугарској, 2.713 km² у Србији). Нишава данас није пловна река: у антици је то била. Нишава има пуно малих притока, као што су Височица са десне и Јерма, Црвена Река, Коритница, Кутинска река и Габровачка река са леве стране и река Градашница.
Долина Нишаве је део природног пута који је од античких времена повезивао Европу и Азију: пут прати долине Велике Мораве, Нишаве и Марице и даље према Истанбулу.
Друмски и железнички путеви Београд-Софија-Истанбул прате овај пут.
Сићевачка клисура
Најпознатија геолошка формација коју ствара Нишава је Сићевачка клисура, између Беле Паланке и Нишке Бање. Клисура је добила име по селу Сићеву.
Нишава има велику снагу у Сићевачкој клисури, која је искоришћена на две тачке ('Сићево' и 'Островица') за наводњавање, риболов и производњу електричне енергије.
Клисура је 17 km дугачка и 35-400 m дубока. У неким деловима прави кањонске структуре, као што је Градишки кањон.
Структура тока
Ток Нишаве представља композитну долину. Њу чини наизменично смењивање клисура и котлина.
Фотографије Нишаве
Галерија Нишава
-
Нишава - Сићевачка клисура
-
Нишава - Хидроелектрана
-
Нишава и "Мост младости"
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.