Трупале

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Трупале
Trupale.jpg
Трупале
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Раст 2127
Географске карактеристике
Координате43°21′17″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 43.354833° СГШ; 21.789333° ИГД / 43.354833; 21.789333Координате: 43°21′17″ СГШ; 21°47′22″ ИГД / 43.354833° СГШ; 21.789333° ИГД / 43.354833; 21.789333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина187 м
Трупале на мапи Србије
Трупале
Трупале
Остали подаци
Поштански број18211
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Трупале је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на ушћу Нишаве у Јужну Мораву, на десној нишавиној алувијалној тераси, на око 10 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 2109 становника (према попису из 1991. било је 2223 становника).

Историја[уреди]

Преисторијски налази (неолитско-бронзаног доба) на рубу терасе старе речне обале на локалитету Цигански кључ показују да Трупале спада у веома стара села. У подручју поменутог локалитета лежи и једна могила названа Тумба.

Трупале је старо село које датира још из средњег века. у 15. веку оно је највеће село у нишком кадилуку. Турски попис 1498. године евидентира га као спахилук (зеамет) у власништву Ибрахим-бега из Ниша са 142 дома, 52 неожењена, 16 удовичких домова и с дажбинама које износе 19.169 акчи. Плаћа порез за: испенџу, пшеницу, јечам, овас и каплуџу, раж, просо, ширу, ушур од кошница, ситну стоку, свиње, воће, црни и бели лук, ушур од купуса, конопље, порез од буради, бостана, траве и огревног дрвета, бадухове и свадбарине.

Током 16. века дошло је до извесног слабљења села. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 112 кућа, 14 удовичка домаћинства, 37 самачка домаћинства и с давањима која износе 23.010 акчи.[1] Већ 1560. године давања су пала само на 8.197 акчи, а број домова се свео на 35 и 10 самачких. На овако изразито опададање села изазваног углавном расељавањем, утицала је без сумње траса Цариградског пута, која је, по свему судећи, пролазила кроз сеоски атар, тако да је село било изложено похарама од стране турских пролазника, харамија и војних јединица. Забележено је, на пример, да је у Трупале 1521. године коначила турска војска.

После заузећа Ниша и нишког краја 1428. године, Турци су на Јужној Морави формирали речну флоту са пристаништем у Трупалу. Речна флотила нишке капетаније стационирана у Трупалу учествовала је у другој половини 15. века у бици за Београд. Забележено је да су 1575. године из Ниша (вероватно из Трупала) два брода са житом упућена у Будим. Негде с краја 16. века гасе се подаци о саобраћајној улози Јужне Мораве.

По ослобођењу од Турака, и после откупа спахијске земље, Трупале се захваљујући свом смештају на плодном земљишту и у близини Ниша развило у напредно нишавско-моравско село. После Другог светског рата процес делимичног исељавања, пре свега у Ниш, захватио је и Трупале, а с друге стране оно је постало привлачно за придошлице из сиромашнијих и удаљенијих села (пиротски, крушевачки, подјастребачки и планински регион), тако да се укупни број становника у њему повећао. Године 1971. у Трупалу су живела 103 пољопривредна, 183 мешовита и 209 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди]

До насеља се може доћи приградском линијом 27А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале, линијом 28 ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Овде се налази Железничка станица Трупале.

Демографија[уреди]

Крајем 19. века (1895. године) Трупале је веће село са 112 домаћинстава и 848 становника, а године 1930. у њему је живело 210 домаћинстава и 1.345 становника.

У насељу Трупале живи 1733 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (42,1 код мушкараца и 43,9 код жена). У насељу има 656 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.667
1953. 1.819
1961. 1.901
1971. 1.963
1981. 2.131
1991. 2.223 2.175
2002. 2.109 2.177
2011. 2.127
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.047 97,06 %
Роми
  
38 1,80 %
Македонци
  
4 0,18 %
Југословени
  
2 0,09 %
Хрвати
  
1 0,04 %
Украјинци
  
1 0,04 %
Немци
  
1 0,04 %
непознато
  
13 0,61 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 15, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 227–228.

Спољашње везе[уреди]