Пређи на садржај

Оснабрик

Координате: 52° 16′ 43″ С; 8° 02′ 36″ И / 52.278521° С; 8.043463° И / 52.278521; 8.043463
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Osnabrück)
Оснабрик
нем. Osnabrück
Главни трг са градском већницом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаДоња Саксонија
Становништво
Становништво‍
 — 156.315 (31 12 2.013)
 — густина1.367,4 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52° 16′ 43″ С; 8° 02′ 36″ И / 52.278521° С; 8.043463° И / 52.278521; 8.043463
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина54-190 m
Површина119,8 km2
Оснабрик на карти Немачке
Оснабрик
Оснабрик
Оснабрик на карти Немачке

Положај града Оснабрик у Немачкој
Остали подаци
ГрадоначелникВолфганг Гризерт (ЦДУ)
Поштански број49074-49090 (пре: 4500)
Позивни број0541
Регистарска ознакаOS
Веб-сајт
www.osnabrueck.de

Оснабрик (нем. Osnabrück) град је у Немачкој, у савезној држави Доња Саксонија, са око 165.500 становника. После Хановера и Брауншвајга, Оснабрик је по величини трећи град државе и један од већих градских центара Немачке.

У граду се налази Универзитет и историјско седиште римокатоличке бискупије.

Године 1648. у Оснабрику и Минстеру је закључен Вестфалски мир, па град неки називају „Град мира“.

Географија

[уреди | уреди извор]

Оснабрик лежи у долини између ниских планина Виенгебирге на северу и Теутонбуршке шуме на југу, на левој обали реке Хазе. Град се налази на надморској висини од 63 метра. Површина општине износи 119,8 km².

Становништво

[уреди | уреди извор]

У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 163.286 становника. Просјечна густина становништва износи 1.363 становника/km².

Историја

[уреди | уреди извор]

Име града потиче од комбинације нисконемачких речи Осен (Ossen, исток) и Бриге (Brügge, мост). Град је био трговачко раскршће када је 780. Карло Велики овде основао бискупију и касније 804. гимназију (Gymnasium Carolinum). Године 889. Оснабрик је добио трговачке привилегије. Цар Фридрих Барбароса је 1157. дао граду привилегију да подигне утврђења. Већина старих градских кула се још могу видети. Оснабрик је постао члан Ханзе у 12. веку, као и члан Вестфалске федерациград јеова.

У граду постоји катедрала у позно романичком стилу. Археолошка истраживања су показала да најстарији темељи потичу из 10. века. Већина данашње грађевине је из 12. и 13. века, са готичким хором и југозападним звоником. Занимљиво је да је овај звоник четири пута већи од, раније изграђеног, североисточног, јер планови да се овај други поново изгради никада нису остварени.

Оснабрик је био познат по прогонима вештица од 1561. до 1639. Под влашћу градоначелника Хамахера, 1582. изведено је 163 жена пред суд под оптужбом да су вештице, а већина од њих је спаљена. Под градоначелником Пелстером, 1636-1639 осуђено је више од 40 наводних вештица на смрт. Укупно, спаљено је 276 жена и два мушкарца током овог периода.

Грађани су били привржени протестантској реформацији, тако да је сукоб са католичким бискупом трајао све до 17. века. Вероватно најважнији историјски догађај у граду били су преговори 1643—1648, који су довели до Вестфалског мира, чиме је окончан Тридесетогодишњи рат. Пошто су католици и протестанти одбијали директан сусрет, католици су боравили у Минстеру, а протестанти у Оснабрику. Дворана мира (Friedenssaal) у градској већници из 1517, је место где су се одвијали преговори. Ту је договорено правило Cuius regio, eius religio (Онај ко влада, одређује религију). За град Оснабрик је предиђено да се у управи градом смењују римокатолички и протестантски бискуп, при чему би протестантског бискупа бирао војвода Брауншвајг-Линебурга. Тако се десило да је принц Фредерик (1763—1827), био изабран за бискупа када је имао свега 196 дана, да би на власти што дуже био протестант. Данс у граду има отприлике подједнако протестаната и католика.

Оснабрик је постао део краљевине Хановер 1803. Цела краљевина Хановер је постала пруска територија 1866.

Други светски рат

[уреди | уреди извор]

У близини града, у официрском логору VI Ц (OFLAG VI C Osnabrück Eversheide), током Другог светског рата били су заточени официри Југословенске војске. Између 20. и 30. априла 1941, у логор је затворено између 4.000 и 4.500 српских официра.[1] Међу њима су били познати интелектуалци: Ото Бихаљи Мерин, Милан Богдановић, Станислав Винавер, Душан Тимотијевић и многи други. Током бомбардовања Оснабрика од стране британске авијације на дан 6. децембра 1944. у вечерњим сатима, у логору је погинуло 116 српских официра док је 128 тешко рањених преминуло нешто касније.[1]

Град је тешко оштећен бомбардовањима крајем Другог светског рата. У 79 налета авијације, 68% града и 85% градског језгра је уништено, али су многе историјске грађевине реконструисане. Данашњи „стари део града“ није сасвим оригиналан, али оставља утисак средњовековног града.

Оснабрик је био центар гарнизона британске армије од Другог светског рата. Планирано је да се ова војна база затвори до године 2010.

Култура и знаменитости

[уреди | уреди извор]

У Оснабрику је рођен познати писац Ерих Марија Ремарк. У граду постоји „Центар за мир“ који носи његово име.

Градска већница је симбол Оснабрика. Изграђена је 1512, после 25 година изградње у позно-готичком стилу. Овде и у градској већници Минстера је 1648. потписан Вестфалски мир.

Кула „Букс“ је била почетком 13. века градска осматрачница. Кула је у средњем веку служила и као затвор. У доба прогона вештица (16. и 17. век), у кули су мучене осумњичене жене. Некада је кула била висока 28 метара. Почетком 19. века срушено је око 10 метара куле услед склоности паду.

Капија Хегер

Капија Хегер је подигнута 1817. на месту накадашњих утврђења. Подигнута је у знак сећања на војнике из Оснабрика који су се борили у бици код Ватерлоа.

Градска Катедрала св. Петра је изграђена у периоду 1218—1277, а првобитна грађевина на том месту је постојала још 785.

Храм Светог Ђорђа

[уреди | уреди извор]
Храм Светог Ђорђа

У Граду се налази храм Српске православне цркве који је посвећен Светом Ђорђу.[1] Изграђен је шездесетих година двадесетог вијека.[1] Ово је први храм Српске православне цркве који је изграђен на територији Њемачке.[1] У цркви се налази крипта са 1.020 ћелија у којој се између осталих налазе и остаци 35 генерала који су били заточени у официрском логору у Оснабрику за вријеме Другог свјетског рата.[1] Недалеко од храма налази се српско војничко и емигрантско гробље.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Железничка станица у Оснабрику, изграђена 1995.

Град је удаљен око 35 km од међународног аеродрома Минстер-Оснабрик (скраћеница FMO).

Становништво

[уреди | уреди извор]
Становништво Оснабрика

Од куге 1575, умрло је три четвртине становништва града. Следиле су друге епидемије, пожари, глади и ратови, тако да је требало 200 година да се број становника врати на ниво од пре куге. Доласком индустријског доба, становништво се са 10.000 (1823) попело на више од 50.000 (1900).

До 1939, број становника се још једном удвостручио на 100.000. Максималан број житеља град је имао 1995. (168.618). Најновији подаци са краја фебруара 2006. говоре да у граду живи 164.695 становника.

Према подацима из 2012, на подручју града живи око 5.000 Срба.[1]

Година Становника
780. 800
1171. 3.500
1425. 4.800
1500. 6.000
1570. 7.500
1575. 2.000
1646. 5.500
1771. 5.923
1780. 6.651
1800. 8.564
1823. 10.915
3. дец. 1852. 13.718
3. дец. 1861. 16.180
3. дец. 1864. 18.033
3. дец. 1867. 19.579
Година Становника
1. дец. 1871. 23.308
1. дец. 1875. 29.860
1. дец. 1880. 32.819
1. дец. 1885. 35.899
1. дец. 1890. 39.929
2. дец. 1895. 45.137
1. дец. 1900. 51.573
1. дец. 1905. 59.580
1. дец. 1910. 65.957
1. дец. 1916. 72.505
5. дец. 1917. 70.872
8. окт. 1919. 85.017
16. јуна 1925. 88.911
16. јуна 1933. 94.277
17. маја 1939. 99.070
Година Становника
31. дец. 1945. 81.828
29. окт. 1946. 88.663
13. сеп. 1950. 109.538
25. сеп. 1956. 127.658
6. јуна 1961. 138.658
31. дец. 1965. 143.101
27. маја 1970. 143.905
31. дец. 1975. 161.671
31. дец. 1980. 157.367
31. дец. 1985. 153.202
25. маја 1987. 150.807
31. дец. 1990. 163.168
31. дец. 1995. 168.618
31. дец. 2000. 164.101
31. дец. 2005. 163.814

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]
Мјесто Држава Врста сарадње Од
Харлем Холандија партнерство 1961.
Дарби Уједињено Краљевство партнерство 1976.
Анжер Француска партнерство 1964.
Хефеј Кина пријатељство 2006.
Гминд Аустрија пријатељство 1971.
Кристијанстад Шведска контакт 1998.
Квангмјонг Јужна Кореја пријатељство 1997.
Евансвил САД пријатељство 1991.
Чанакале Турска партнерство 2004.
Твер Русија партнерство 1991.
Вила Реал Португалија партнерство 2005.
Извор

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е „Тамо далеко: Оснабрик”. Радио-телевизија Републике Српске. 17. 6. 2012. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 18. 6. 2012. 

Биди још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Оснабрик на Викимедијиној остави.
Потражите Оснабрик у Викирјечнику, слободном рјечнику.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Оснабрик&oldid=27923076”