Рудолф Сремец

Рудолф Сремец
Рудолф Сремец
Датум рођења	18. август 1909.
Место рођења	Винковци
Датум смрти	16. децембар 1999. (90 год.)
Место смрти	Загреб

Рудолф Сремец (Винковци, 18. август 1909 — Загреб, 16. децембар 1999) је био хрватски редитељ и сценариста, филмски критичар и теоретичар.

Кратка биографија[уреди | уреди извор]

По завршетку Филозофског факултета у Загребу (славистика, француски језик и историја), неко време је радио као гимназијски професор. Филмове је почео да снима 1945. године, када је запослен у Државној филмској компанији ДФЈ (Демократска савезна Југославија) - Дирекција за Хрватску. У почетку је радио на пропагандном филму, затим је постао драматург и директор документарних филмова, већину тих филмова снимио је за Јадран филм и Зора филм .

Каријера[уреди | уреди извор]

Рудолф Сремец снимио је око 90 кратких филмова, за које је сам написао сценарио.^[1]

Његов предмет интересовања била је нарочито његова родна Славонија, људи и обичаји, село и његове метаморфозе у сукобу старог и новог.

Прву значајну награду добио је 1953. године на Берлинском фестивалу, за документарни филм: Успавана лепотица, прича о културно-историјским споменицима града Трогира. Тада је његов филм Црне воде (1956), о лепотама Копачког рита, награђен за фотографију на фестивалима у Кану и Београду. Анимирани филм Душана Вукотића, Сурогат, за који је Сремец написао сценарио, добио је Оскара 1962. године.^[2]

1963. режирао је Људи на точковима, врло критичан филм о сељачким радницима који свакодневно путују на посао и њиховој тешкој и јадној стварности јер су морали устати у глуво доба ноћи па радити да би се кући вратили предвече. За овај филм награђен је Златним змајем на Фестивалу у Кракову и другом наградом за режију на Фестивалу у Београду. За Учитељицу плеса (1969), филм о путујућем сеоском учитељу плеса и Време тишине (1971), о тадашњем славонском обичају старих људи који смрт чекају у умирућој кући (стану на крају села), добио је посебне награде на Фестивалу кратког и документарног филма у Београду.

Сремец се опробао и у режији краткометражних играних филмова - Опклада Господина Грина (1971) Радио је и за телевизију, па је режирао низ популарних научних и образовних програма за ТВ Загреб и ТВ Београд.

Од 1963. до 1969. предавао је историју филма и филмског језика на Филозофском факултету у Загребу, а на неки начин био је оснивач филмологије код професора Иве Хергешића. Рудолф Сремец се такође бавио филмском критиком, теоријом и популаризацијом филма, дуги низ година био је уредник часописа Филмска култура . Аутор је књиге Поглед на филм (Загреб, 1979).

Рудолф Сремец такође је био укључен у организацију филмског живота, дуги низ година био је председник југословенске секције FIPRESCI (Међународна федерација филма и филмског новинарства), био је чест члан жирија на разним међународним фестивалима (нпр. Оберхаузен, Манхајм и Краков ) и домаћих фестивала (Пула^[3]). Рудолф Сремец је добио неколико високих државних медаља, укључујући награду Владимир Назор за животно дело 1977.^[4]