Turbot

С Википедије, слободне енциклопедије

Turbot
Psetta maxima Luc Viatour.jpg
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Pleuronectiformes
Porodica: Scophthalmidae
Rod: Scophthalmus
Vrsta:
S. maximus
Binomno ime
Scophthalmus maximus
Sinonimi
List
    • Pleuronectes cyclops Donovan, 1806
    • Pleuronectes maximus Linnaeus, 1758
    • Pleuronectes turbot Lacepède, 1802
    • Psetta maxima (Linnaeus, 1758)
    • Psetta maxima maxima (Linnaeus, 1758)
    • Rhombus aculeatus Gottsche, 1835
    • Rhombus magnus Minding, 1832
    • Rhombus maximus (Linnaeus, 1758)
    • Rhombus stellosus Bennett, 1835
    • Scophthalmus ponticus Ninni, 1932

Turbot (Scophthalmus maximus) je relativno velika vrsta pljosnatice u familiji Scophthalmidae.[2][3][4] To je pridnena riba koja obitava u morskoj ili braktičnoj vodi severoistočnog Atlantika, Baltičkog i Sredozemnog mora. To je važna riba za prehrambene svrhe.[5] Turbot u Crnom moru često je bio uključen u ovu vrstu, ali se danas uglavnom smatra zasebnim, crnomorskim turbotom ili kalkanom (S. maeoticus).[6] Pravi turbot nisu prisutni u severozapadnom Atlantiku; „turbot” tog regiona, oko koja je vođen u takozvani Tarbotni rat između Kanade i Španije, je grenlandski iverak ili grenlandski turbot (Reinhardtius hippoglossoides).[7]

Etimologija[уреди | уреди извор]

Reč dolazi od starofrancuske reči tourbout, za koji se smatra da je derivat latinske reči turbo („čigra”), što je moguća referenca na njegov oblik.[8] Drugo moguće poreklo je starofrancuske reči je starošvedske reč törnbut, od törn 'trn' + -but 'patrljak, ravna riba', što takođe može biti referenca na njen oblik (uporedite izvornu englesku reč halibut).[9] Jedna rana referenca na turbot se može naći u satiričnoj pesmi (Careva riba) rimskog pesnika Juvenala s kraja 1. i početka 2. veka pre nove ere, koji sugeriše da je ova riba bila delikates u Rimskom carstvu.

Na engleskom jeziku turbot se izgovara /ˈtɜrbət/ TUR-bət.[10] Francuski izgovor „turbota” je [tyʁbo].

Opis[уреди | уреди извор]

Turbot je velika levooka riba koja se uglavnom nalazi u blizini obale u peskovitim plitkim vodama širom Sredozemlja, Baltičkog mora, Crnog mora i severnog Atlantika. Evropski turbot ima asimetrično telo u obliku diska, a poznato je da naraste do1 metre (39 inches) u dužinu i da teži 55 pounds (25 kilograms).[5][11]

Ribnjaci[уреди | уреди извор]

Turbot je veoma cenjena hrana, kao riba veoma delikatesnog ukusa, a poznata je i kao brat, brit, ili bat. To je vredna komercijalna vrsta, uzgajana putem akvakulture i lovljena vučnim mrežama. Turbot se uzgaja u Bugarskoj, Francuskoj, Španiji, Portugaliji, Rumuniji, Turskoj, Čileu, Norveškoj i Kini.[12] Turbot ima svetlo belo meso koje zadržava ovaj izgled kada se kuva. Kao i sve ribe, turbot daje četiri fileta s mesnatijim gornjim delovima koji se mogu peći, dinstati, bariti ili pržiti.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Golani, D.; Kada, O.; Nouar, A.; Quignard, J.P. & Cuttelod, A. (2011). Scophthalmus maximus. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2011: e.T198731A9089507.  Downloaded on 27 March 2018.
  2. ^ Chanet, B. (2003). Interrelationships of scophthalmid fishes (Pleuronectiformes: Scopththalmidae). Cybium 27(4) 275-86.
  3. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2012). "Scophthalmidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: December 2012]
  4. ^ eol - Encyclopedia of Life taxon Scophthalmidae at http://www.eol.org.
  5. ^ а б Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2019). Psetta maxima на FishBase-у. [верзија на датум: December 2019]
  6. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2019). Врсте рода Scophthalmus на Фиш бејсу. [верзија на датум: December 2019]
  7. ^ Stephens, T. (2009). International Couts and Environmental Protection. Cambridge University Press. стр. 212—214. ISBN 978-0-521-88122-7. 
  8. ^ Oxford English Dictionary, Turbot
  9. ^ „turbot”. Online Etymology Dictionary. 
  10. ^ „turbot”, dictionary.reference.com 
  11. ^ Wikisource-logo.svg Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Turbot”. Encyclopædia Britannica. 27 (11. изд.). Cambridge University Press. 
  12. ^ Psetta Maxima Архивирано 2011-02-23 на сајту Wayback Machine Seafood Portal

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Sepkoski, Jack (2002). „A compendium of fossil marine animal genera”. Bulletins of American Paleontology. 364: 560. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2011. Приступљено 17. 5. 2011. 
  • Gibson, Robin N (Ed) (2008) Flatfishes: biology and exploitation. Wiley.
  • Munroe, Thomas A (2005) "Distributions and biogeography." Flatfishes: Biology and Exploitation: 42-67.
  • Nelson, J. S. (2006). Fishes of the World (4 изд.). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-25031-9. 
  • J. S. Nelson; T. C. Grande; M. V. H. Wilson (2016). Fishes of the World (5th изд.). Wiley. стр. 752. ISBN 978-1-118-34233-6. 
  • Campbell, Matthew A.; Chanet, Bruno; Chen, Jhen‐Nien; Lee, Mao‐Ying; Chen, Wei‐Jen (2019). „Origins and relationships of the Pleuronectoidei: Molecular and morphological analysis of living and fossil taxa”. Zoologica Scripta (на језику: енглески). 48 (5): 640—656. ISSN 0300-3256. doi:10.1111/zsc.12372. 
  • Nelson, Joseph S. VerfasserIn. (28. 3. 2016). Fishes of the world. ISBN 9781118342336. OCLC 958002567. 
  • Randall, J. E. (2007). Reef and Shore Fishes of the Hawaiian Islands. ISBN 1-929054-03-3
  • Cooper, J.A.; and Chapleau, F. (1998). Monophyly and intrarelationships of the family Pleuronectidae (Pleuronectiformes), with a revised classification. Fish. Bull. 96 (4): 686–726.
  • Campbell, Matthew A.; Chanet, Bruno; Chen, Jhen‐Nien; Lee, Mao‐Ying; Chen, Wei‐Jen (2019). „Origins and relationships of the Pleuronectoidei: Molecular and morphological analysis of living and fossil taxa”. Zoologica Scripta (на језику: енглески). 48 (5): 640—656. ISSN 0300-3256. doi:10.1111/zsc.12372. 
  • Hoshino, Koichi (1. 11. 2001). „Monophyly of the Citharidae (Pleuronectoidei: Pleuronectiformes: Teleostei) with considerations of pleuronectoid phylogeny”. Ichthyological Research. 48 (4): 391—404. ISSN 1341-8998. doi:10.1007/s10228-001-8163-0. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]