Пређи на садржај

Yettel Србија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Yettel)

Yettel
Ранији назив
063 Mobtel Srbija (1994—2006)
Telenor Srbija (2006—2022)
д.о.о.
Делатносттелекомуникације
Основано1. март 2022.; пре 2 године (2022-03-01) (тренутни облик)
1994.; пре 30 година (1994) (основано)
СедиштеОмладинских бригада 90, Београд
Руководиоци
Марек Слачик (директор)
Маријан Мајк Мишел (директор)
Јан Кадник (директор)
ПроизводиUMTS, HSDPA, W-CDMA, EDGE, GPRS, GSM
ПриходРаст 394,49 милиона евра (2017)[1]
ПрофитРаст 75,59 милиона евра (2017)[1]
Укупна активаРаст 400,60 милиона евра (2017)[2]
Укупан капиталПад 272,30 милиона евра (2017)[2]
ВласникPPF
Број запослених
791 (2017)
Веб-сајтwww.yettel.rs

Yettel (транскр. Јетел; стилизовано као Yettel.) је српски добављач мобилних, фиксних, интернет и IPTV услуга. Власник је чешка инвестициона група, PPF. Седиште се налази у Београду. Од 2020. је други највећи оператер мобилне телефоније са тржишним уделом од 36,98%.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]
Стари лого: 063 Мобтел Србија

Компанија је основана 15. априла 1994. године, под именом Мобтел Србија (пун назив: Мобилне телекомуникације Србија), као заједничко предузеће БК Трејд из Москве на челу са браћом Карић (51% акција) и јавног предузећа ПТТ саобраћаја „Србија“ из Београда (49% акција).

  • Пуштање у рад је било 31. децембра 1994. године путем тадашње аналогне НМТ мреже која је покривала веће урбане средине и главне путне саобраћајнице - односно 60% становништва и 12% територије Србије. Позивни број НМТ мреже је био 061 (међународни: +381 61); Пуштање у рад је извршио, тадашњи председник владе, Радоје Контић.
  • 15. октобра 1996. године Мобтел је поред ове увео и нову, дигиталну 063 GSM мрежу;
  • 15. јула 2003. године компанија Мобтел прва је у Србији увела GPRS мрежу, односно 2.5 генерацију мобилне телефоније;
  • 25. новембра 2003. године Мобтел је представио EDGE стандард за пренос података (2.75G или слабија 3G) који омогућава пренос података брзинама до 384 килобита по секунди[4];
  • Почетком 2004. године Мобтелова GSM мрежа је добила још један позивни број 062 (+381 62), који се од тада користи поред позивног броја 063;
  • 22. новембра 2004. године представљена је и пуштена у пробни рад прва 3G мрежа у Србији, заснована на UMTS стандарду. Том приликом представљене су и услуге гледања телевизијског програма путем мобилног телефона, праћење саобраћаја на ауто-путу уживо као и брзи пренос видео и аудио садржаја[5];
  • У првом кварталу 2006. године НМТ мрежа је искључена из комерцијалне употребе, а потпуно је угашена, касније, исте године.
  • 1. марта 2007. године Теленор је у Србији пустио у комерцијални рад прву 3G (UMTS) мрежу која омогућава пренос података великим брзинама и услугу видео позива свим својим корисницима (постпејд и припејд), без додатних пријављивања за ту услугу.[6]
  • 1. марта 2008. године Теленор је добио још један позивни број 069 (+381 69), који је пуштен у комерцијалну употребу 12. маја исте године поред позивних бројева 063 и 062;[7]
  • 25. марта 2015. године Теленор је пустио у комерцијални рад 4G (LTE) мрежу

Одузимање лиценце

[уреди | уреди извор]

Дана 29. децембра 2005. Влада Србије је Мобтелу одузела лиценцу за обављање телекомуникационих делатности због неисплаћених дивиденди држави 1990-их година.

Влада Србије је постала већински власник компаније (70%), док је део компаније купио аустријски конзорцијум са (30% акција), након чега компанија мења име у Моби 63.

Дана 31. јула 2006. већински пакет акција Моби 63 продат је (70% које је држава имала) норвешком Теленору за 1,513 милијарди евра[8] што му је омогућило да преузме и осталих 30% акција од аустријског конзорцијума. Услов за преузимање осталих 30% акција је била понуда виша од милијарду и 100 милиона евра.

Дана 31. августа 2006. Моби 63 званично прелази у власништво Теленора[9] и мења име у Теленор д. о. о.[10]

Марта 2018. године, чешки инвестициони фонд ППФ је купио компанију од норвешког Теленора.

Лиценца за фиксну телефонију

[уреди | уреди извор]

Дана 22. јануара 2010. РАТЕЛ одлучује.[11] да Теленору додели другу лиценцу за изградњу, поседовање и експлоатацију јавне фиксне телекомуникационе мреже и пружање услуга јавне фиксне телекомуникационе мреже у Србији, на основу јавног конкурса за избор другог оператора фиксне телефоније[12]

Седиште Теленора у Новом Београду

Дана 19. фебруара 2010. РАТЕЛ уручује[13] Теленору другу лиценцу за фиксну телефонију у Србији, чиме се званично укида монопол Телекома Србије у овој области.

Теленор је лиценцом обавезан да у року од годину дана почне да пружа услуге фиксне телефоније.

Дана 7. јула 2010. Теленор тужи РАТЕЛ Управном суду у Београду због дискриминаторске и превисоке накнаде за позиве из своје мобилне мреже ка фиксној мрежи Телекома Србије[14]

Током августа 2011. Теленор обуставља судски процес против РАТЕЛ[15] услед одлуке коју је то тело донело[16] у јуну 2011. године, а која се односи на регулацију велепродајних цена позива из мреже у мрежу. Тиме је обезбеђено поштовање основних начела недискриминације између телекомуникационих оператора, а чије непоштовање је било предмет тужбе Теленора против РАТЕЛ[14].

Оптички интернет и ИПТВ

[уреди | уреди извор]

Почетком 2021. године, „Теленор” је најавио да ће ускоро уврстити у понуду и оптички интернет, те IPTV.[17] Ради брзог остварења ових планова, „Теленор” није развио сопствену инфраструктуру, већ је изнајмио постојећу од највећег конкурента, компаније „Телеком Србија”. Ово је изазвало контроверзе и незадовољство појединих учесника на тржишту, попут „Јунајтед групе”, и њиховог провајдера у Србији, СББ-а. Сходно овој позицији, договор „Телекома” и „Теленора” је постигнут како би се умањио утицај информативних канала „Јунајтед групе”, примарно из пословних и политичких разлога.[17] Упркос томе, „Теленор” је званично лансирао своју нову услугу у новембру 2021. године, и то под брендом „Хипернет”.[18] Иако се „Хипернет” нуди одвојено од мобилних услуга, „Теленор” је тиме постао (после „Телекома”) тек други учесник на тржишту телекомуникација у Србији који нуди све четири раширене телекомуникационе услуге ("quadruple play" — фиксна телефонија, мобилна телефонија, интернет и кабловска телевизија).

Улазак у банкарски сектор у Србији

[уреди | уреди извор]

Дана 26. априла 2013. Теленор је саопштио да је постигао споразум о куповини КБЦ банке у Србији. Према договору, Теленор ће купити 100% удела у КБЦ Банци, док ће Сосијете Женерал Банка преузети портфолио клијената КБЦ Банке који подразумева 81.000 физичких лица, предузетника, малих и средњих предузећа.[19] Тиме је Теленор основао Теленор банку, прву онлајн банку у Србији, која од октобра 2019. године мења назив у Моби банка.

У јулу 2017. постигнут је договор о успостављању стратешког партнерства између Теленор банке и инвестиционог фонда Ривер Стикс из Бугарске, који није реализован, чиме би овај фонд постао власник 85% акција банке. Народна банка Србије као регулатор финансијског тржишта није дала сагласност због неиспуњавања прописаних услова[20].

Теленор Србија је у марту 2018. продат чешкој инвестиционој групи ППФ за 2,8 милијарди евра. По овом споразуму, фирма је задржала назив "Теленор" још четири године, када је 1. марта 2022. званично преименована у Yettel.[21]

Тржишни показатељи за мобилну мрежу

[уреди | уреди извор]
  • Укупан број корисника Теленорове мреже на крају 2013. године износио је 3.063.172. Од тог броја 53,77% корисника на припејду и 46,27% на постпејду.[22]

Тржишно учешће ове мреже на крају 2014. године[23]:

  • по броју корисника 33,3%
  • по укупном годишњем приходу 40,3% и највеће је међу оператерима у Србији
  • по укупном одлазном саобраћају 37,2%
  • по укупном броју послатих кратких текстуалних порука 34,1%
  • по укупном броју послатих мултимедијалних порука 36,5%

Подаци о мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]

Теленор има лиценцу за рад ГСМ мреже у опсегу 900 MHz и 1800 MHz, за УМТС/ИМТ 2000 мрежу у опсегу 900 MHz и 2100 MHz и за 4Г (ЛТЕ) мрежу на опсегу 800 и 1800 мегахерца. Лиценцу за 3Г мрежу је добио 31. августа 2006. са важењем од 10 година и она је обновљена 2016 на још 10 година. У 2014 години је додељена и лиценца за 4Г мрежу.

  • Покривеност територије Србије ГСМ сигналом је 99%
  • Покривеност становништва Србије ГСМ сигналом је 99,38%
  • Покривеност територије Србије УМТС сигналом је 95,75%
  • Покривеност становништва Србије УМТС сигналом је 98,14%[23]
  • Идентификациони код (ИМСИ) Теленорове мреже је 220-01, а позивни бројеви Теленорове мреже су 062 (међународни +381 62), 063 (међународни: +381 63) и 069 (међународни +381 69).
  • Роминг је омогућен у 158 земаља света, односно у 369 мрежа иностраних мобилних оператора, 2 поморске, 1 авио и 1 сателитској мрежи.
  • До краја 2020. године Теленор је има преко 8.000 базних станица.[23]
  • Почетком 2011. године Теленор је пустио у рад један од најмодернијих дата центара на подручју југоисточне Европе – Теленор Tier 3 дата центар, у коме је смештено ново језгро Теленор мреже.[24]
  • Дана 21. јуна 2019. Теленор је пустио у тестни рад прву 5Г базну станицу. Она се налази у Научно технолошком парку у насељу Звездара у Београду.

Подаци о 3Г мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]

ЕДГЕ мрежа која представља 2,75 генерацију мобилне телефоније или слабију 3Г има идентичну покривеност сигналом као и ГСМ мрежа. Ова мрежа је у комерцијалној употреби од новембра 2004. године.

Својим УМТС, ХСДПА и ХСПА+ (3Г и 3,5Г - генерација мобилне телефоније) сигналом Теленор покрива преко 83,68% популације Србије[23]

Теленор Србија 3Г мрежа подржава следеће технологије широм Србије, као и на свим битнијим путним правцима[25]: WCDMA, ХСДПА, ХСПА i ХСПА+ са следећим максималним теоретским брзинама:

  • ХСПА+ 42 - до 42 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
  • ХСПА+ - до 21 Мбпс проток при преузимању и до 5.76 Мбпс протока при слању података
  • ХСПА - до 14.4 Мбпс проток при преузимању и до 2 Мбпс протока при слању података
  • ХСДПА - до 7.2/3.6 Мбпс проток при преузимању и до 384 Кбпс протока при слању података.

Историјат

[уреди | уреди извор]
Логотип Теленор Паметне мреже
  • 14. децембра 2007. године Теленор је склопио уговор са компанијом Nokia Siemens Networks о изградњи националне 3Г и 3.5 Г мреже високог квалитета у наредне четири године.[26]
  • 15. септембра 2011. године Теленор покреће пројекат под називом „Паметна мрежа“ који обележава нову етапу у еволуцији мреже и који за циљ има промовисање перформанси.[27] нове, брже Теленорове мреже[28]
  • Дана 1. марта 2012. године Теленор је саопштио да је његова Паметна мрежа доступна на територији целе Србије.[29]
  • 19. јунa 2012. године Теленор је започео процес унапређења и проширења своје мреже на напреднији ХСПА+ стандард са максималним теоријским брзинама до 42 Мбпс при преузимању података, уводећи ову технологију у шест градова у Србији.
  • 20. јулa 2012. године Теленор је обавестио јавност да је месец и по дана пре предвиђеног рока завршио процес унапређења своје мреже на ХСПА+ 42 Мбпс стандард и омогућио свим корисницима на подручју покривености 3Г мрежом боље искуство приликом коришћења интернет сервиса на мобилним уређајима.[30]

Подаци о 4Г мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]

Половином 2010. године Теленор је започео пројекат обнављања постојеће мреже (НГН транзиција), као главном предуслову за увођење наредних генерација мобилне телефоније () и пратећих напредних сервиса. На реализацији пројекта ангажоване су компаније Ericsson, Nera и Huawei.[31]

  • 25. мартa 2015. Теленор је први у Србији увео комерцијалну ЛТЕ/4Г услугу на опсегу од 800 и 1800 мегахерца за своје постпејд кориснике у деловима Београда, Суботице, Копаоника и Златибора. Закључно са децембром 2020 године, покривеност 4Г сигнала покрива преко 93% становништва[32]

Подаци о фиксној мрежи

[уреди | уреди извор]

Потписивањем првог комерцијалног уговора о пружању услуге фиксне телефоније дана 20. јануара 2011, компанија Теленор је испунила формални услов из лиценце за другог оператера фиксне телефоније. У циљу даљег развоја и пружања услуга[33] у области фиксне телефоније, Теленор је саопштио да ради на постављају оптичке инфраструктуре кроз главне правце у Србији и мења приступну мрежу у мобилној телефонији са циљем да приступ широкопојасном интернету буде лакши и бржи за већи број грађана, док се не реше преостала отворена питања везана за пружање услуга у области фиксне телефоније у Србији, а која се тичу коришћења инфраструктуре Телекома Србије.[34]

Партнерства

[уреди | уреди извор]
Са Викимедијом
Дана 28. фебруара 2012. Теленор Група и Фондација Викимедија објавиле су партнерство у оквиру којег ће Теленоровим корисницима у Азији и југоисточној Европи бити омогућен бесплатан приступ Википедији преко мобилног телефона. Понуда је доступна за 135 милиона мобилних корисника. У партнерство је за сада ушло седам земаља у којима Теленор послује: Тајланд, Малезија, Пакистан, Бангладеш, Индија, Црна Гора и Србија, а очекује се да ће до краја године бити још потписница. Овај споразум ће почети да се спроводи у другом кварталу 2012.[35]
Са Министарство унутрашњих послова Републике Србије
Дана 17. јуна 2011. министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и извршни директор Теленора Ћел Мортен - Јонсен потписали су споразум о примени филтера за блокаду приступа илегалним сајтовима са елементима сексуалног злостављања деце и представили јавности детаље тој пројекта.
Како је речено, Теленоров корисник који са мобилног телефона или рачунара покуша да приступи сајту са недозвољеним садржајем, аутоматски ће бити информисан да покушава да приступи забрањеном сајту, а МУП ће тежити ка томе да такву сарадњу успостави и са другим оператерима у земљи.[36]
Са сервисом Дизер
4. фебруара 2013. Теленор је на основу партнерства Теленор Групе[37] са једним од највећих музичких стриминг сервиса у свету- Deezer, тржишту Србије представио нову платформу (засновану на клауду) за слушање и располагање музиком, као нови сервис у својој понуди под називом Теленор Дизер. Сервис располаже понудом од преко 53 милиона песама домаћих и страних извођача које се могу преслушавати у онлајн и офлајн режиму.[38]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС УСПЕХА (2017) - Telenor d.o.o.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 9. 2018. [мртва веза]
  2. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА (2017) - Telenor d.o.o.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 9. 2018. [мртва веза]
  3. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2020. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 21. 1. 2022. 
  4. ^ „Мобтел представио 3Г”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  5. ^ „Мобтел представио 3Г портал VIVO3”. Приступљено 25. 4. 2013. [мртва веза]
  6. ^ „И Теленор уводи 3Г мрежу”. 01. 03. 2007. Приступљено 25. 4. 2013. 
  7. ^ „РАТЕЛ одлука о додели 69 позивног кода” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2008. г. Приступљено 25. 4. 2013. ; „Теленор уводи трећи позивни број 069”. Архивирано из оригинала 08. 12. 2008. г. 
  8. ^ „Теленор победио, 1.513.000.000 евра Б92”. 31. 07. 2006. Приступљено 25. 4. 2013. 
  9. ^ „Теленор званично преузима компанију Моби 63”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  10. ^ „Моби 63 постаје Теленор д.о.о.”. 31. 08. 2006. Приступљено 25. 4. 2013. 
  11. ^ „Управни одбор РАТЕЛ-а доделио лиценцу Теленору”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  12. ^ „Јавни конкурс за другог оператора фиксне телефоније”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  13. ^ „Теленору уручена лиценца за другог фиксног оператора”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  14. ^ а б „Теленор тужио РАТЕЛ”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  15. ^ „Теленор: Нисмо тражили поскупљење фиксне телефоније”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  16. ^ „Теленор: Крај дискриминацији мрежа”. 17. 06. 2011. Приступљено 25. 4. 2013. 
  17. ^ а б Telesrbija: Goran Vasić - "Dolazak Telenora unaprediće konkurentnost, što donosi veći izbor za korisnike"
  18. ^ „Telenor Hipernet homepage”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 27. 01. 2022. 
  19. ^ „Теленор Србија улази у мобилни финансијски сектор куповином КБЦ Банке”. Архивирано из оригинала 5. 7. 2013. г. Приступљено 4. 5. 2013. 
  20. ^ „Bez odobrenja NBS za Telenor banku, neuspela prodaja”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2022-06-18. 
  21. ^ „Telenor: Telenor postaje Yettel”. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 27. 01. 2022. 
  22. ^ Q4 2013: Financial figures (analytic tool)
  23. ^ а б в г Рател - годишњи извештај за 2014.
  24. ^ „У посети Теленор дата центру”. Архивирано из оригинала 05. 06. 2011. г. Приступљено 04. 06. 2011. 
  25. ^ „Мапа покривености Србије сигналом Теленор ГСМ, ГПРС, ЕДГЕ, ХСПА и ХСПА+ мреже”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2011. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  26. ^ „Теленор Србија одабрао Nokia Siemens Networks”. Архивирано из оригинала 25. 01. 2010. г.  (језик: енглески)
  27. ^ „Потврда квалитета сервиса Теленор Паметне мреже”. Архивирано из оригинала 24. 9. 2011. г. Приступљено 18. 9. 2011. 
  28. ^ „Теленорова Паметна мрежа за целу Србију”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  29. ^ „Теленор Паметна мрежа”. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  30. ^ „Теленор Паметна мрежа цела на ХСПА+ 42 Мбпс технологији”. Приступљено 25. 4. 2013. [мртва веза]
  31. ^ „Теленор обнавља мобилну мрежу у Србији”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2010. г. Приступљено 28. 12. 2010. 
  32. ^ „Теленорови корисници први у Србији добили 4Г мрежу”. Архивирано из оригинала 28. 09. 2015. г. Приступљено 16. 9. 2015. 
  33. ^ „Општи услови пружања и коришћења услуга у јавној Фиксној телефонској мрежи Теленор д.о.о.”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  34. ^ „Теленор: Пуно препрека до фиксне”. 02. 02. 2011. Приступљено 25. 4. 2013. 
  35. ^ „Теленор омогућава бесплатан приступ Википедији за 135 милиона корисника у Европи и Азији”. Архивирано из оригинала 04. 05. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  36. ^ „МУП и Теленор потписали споразум о безбедности на интернету”. Приступљено 25. 4. 2013. 
  37. ^ „Теленор и Дизер доносе вам ритам (језик: енглески)[[Категорија:Чланци са спољашњим везама на језику — енглески]]”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2013. г. Приступљено 25. 4. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  38. ^ „Дизер стигао у Србију”. Приступљено 25. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]