Ћићевац

Ћићевац
Ћићевац;
	Ћићевац
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Ћићевац
Становништво
— 2011.	4667
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 08″ С; 21° 26′ 27″ И / 43.718833° С; 21.440833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	215 m
	Ћићевац Ћићевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37210
Позивни број	037
Регистарска ознака	KŠ

Ћићевац је градско насеље и седиште истоимене општине која се налази у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 4667 становника.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Ћићевац се сматра веома старим насељем, а име је добио по староседеоцима племена Ћићена, који су насељавали ову средину бавећи се сточарством. Предање каже да се ово место најпре звало Ћићенац. А да је касније добило име Ћићевац, по угледу суседни Крушевац. Доласком Словена у Поморавље Ћићени су били потиснути и са својим стадима селили су се из места у место. Распрсли су се на више страна широм Балкана, а једна група је отишла најдаље под планину Учку, на полуострво Истру, где се цео тамошњи крај прозва Ћићарија. По Ћићенима Ћићевцу остао је данашњи назив.^[2]

Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710. године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.

После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.^[3]

Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.

Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.

У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.

После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.^[4]

После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.

Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.

Овде се налазе Железничка станица Ћићевац и Аматерско позориште Ћићевац. Овде се налази више записа међу којима су: Запис дуд Виолете Петровић (Ћићевац - град), Запис Топаловића храст (Ћићевац), Запис храст на гробљу - северни (Ћићевац), Запис храст на гробљу - јужни (Ћићевац), Запис Радошевачки дуд (Ћићевац - град), Запис Радошевачки јасен (Ћићевац - град).

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	4.410
1953.	4.598
1961.	4.952
1971.	5.143
1981.	5.520
1991.	5.398	5.316
2002.	5.094	5.320

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	4.943	97,03%
Роми	88	1,72%
Југословени	10	0,19%
Црногорци	8	0,15%
Македонци	7	0,13%
Хрвати	6	0,11%
Румуни	6	0,11%
Бугари	3	0,05%
Словенци	1	0,01%
Словаци	1	0,01%
Руси	1	0,01%
Муслимани	1	0,01%
Мађари	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	10	0,19%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	10	15
80+	56	94
75—79	67	128
70—74	111	148
65—69	162	195
60—64	138	160
55—59	118	124
50—54	187	205
45—49	238	204
40—44	195	186
35—39	161	140
30—34	151	161
25—29	145	157
20—24	156	155
15—19	168	174
10—14	138	142
5—9	153	134
0—4	106	112
Просек :	40,1	42,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.002	1.121	1.269	1.427	1.597	1.559	1.608

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	271	391	285	341	160	118	31	4	6	1	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.063	591	1.294	106	67	5
Женски	2.246	414	1.292	425	108	7
УКУПНО	4.309	1.005	2.586	531	175	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.049	82	1	38	397
Женски	691	32	0	5	244
УКУПНО	1.740	114	1	43	641
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	43	145	37	68
Женски	1	7	122	25	15
УКУПНО	10	50	267	62	83
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	8	73	18	19
Женски	11	12	40	57	77
УКУПНО	16	20	113	75	96
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	26	0	0	80
Женски	14	1	0	28
УКУПНО	40	1	0	108

Галерија[уреди | уреди извор]

Трг у Ћићевцу, зграда Народне библиотеке

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Ćićevac - opština”. Agro media. Приступљено 1. 2. 2019.
^ „Ćićevac”. cicevac-razanj.com. Приступљено 20. 1. 2022.
^ „Ćićevac”. Srbija superodmor. Архивирано из оригинала 02. 02. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2019.
^ „Istorija Ćićevca”. agromedia.rs. Приступљено 20. 1. 2022.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Ćićevac - opština”. Agro media. Приступљено 1. 2. 2019.

[2] „Ćićevac”. cicevac-razanj.com. Приступљено 20. 1. 2022.

[3] „Ćićevac”. Srbija superodmor. Архивирано из оригинала 02. 02. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2019.

[4] „Istorija Ćićevca”. agromedia.rs. Приступљено 20. 1. 2022.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]