Албански вилајет

Албански вилајет (осм. тур. ولايت ارناود, Vilâyet-i Arnavid; алб. Vilajeti shqiptar) је био пројекат о стварању вилајета у Османском царству на западу Балканског полуострва, који би укључивао вилајете са знатним бројем Албанаца: Битољски, Јањински, Косовски и Скадарски вилајет. Једно вријеме пројекат је укључивао чак и Солунски вилајет.^[1]^[2] Старање вилајета је потврђено у септембру 1912. године, али преговори су прекинути мјесец дана касније са почеком Првог балканског рата. Планови о стварању Албанског вилајета су изгубљени подјелом Албаније.

Засебни Алански вилајет је био дио планова многих албанских организавија и удружења од 1877. године, периода познатог и као Албански народни препород. Стварање такве територијалне јединице је било договорено између албанских устаника и овлашћених представника Османског царства 4. септембра 1912. године, којим је претходио Албански устанак. Убрзо након склапања договора избио је Први балкански рат и европске територије Османског царства су биле подјељене између чланица Балканског савеза. Након што је војска Краљевине Србије заузела Скопље, Исмаиљ Ћемали је сазвао групу Албанаца из сва четири вилајета који су на Свеалбанском конгресу договорили уједињење у један вилајет. Прогласили су независност 28. новембра 1912. године и успоставили Прелазну владу Албаније.

Исте територије су биле дио претензија околних нација које су већ подигле свој национални развој на ниво државности: на Скадарски вилајет су претендовале Србија и Црна Гора, на Косовски Србија, Црна Гора и Бугарска, на Битољски Србија, Грчка и Бугарска и на Јањински само Грчка.^[3]Неколико недјеља након почетка рата, највећи дио територија, на којим је требало да буде успостављен Албански вилајет, подјељен је између држава чланица Балканског савеза и на њима је успостављен кондоминијум.^[4] Коначне границе између држава Балканског савеза и новоформиране Кнежевине Албаније одређене су споразумима у Лондону и Букурешту, занемарујући планове о стварању Албанског вилајета, чиме је велики број Албанаца остао изван националне државе.

Догађаји

Централни комитет за заштиту права албанског народа

Централни комитет за заштиту права албанског народа је био организација успостављена у Истанбулу 1877. године од стране утицајних интелектуалаца и политичара, као што су Пашко Васа, Абдул Фрашери, Сами Фрашери и многи други. Предсједник комитета је био Абдул.^[5]

Комитет је своју идеју о уједињењу Битољског, Јањинског, Косовског и Скадарског вилајета у један албански вилајет објавио у новинама „Tercüman-ı Hakikat“.^[6]

Призренска лига

Призренска лига је била албанска политичка организација основана 10. јуна 1878. године у Призрену, у Косовском вилајету. Почетни положај лига је био заснован на вјерској солидарности земљодржаца и људи који су повезани са османском управом, као и вјерским властима, што је био разлога за давање назива — Комитет правих муслимана (алб. Komiteti i Myslimanëve të Vërtetë).^[7] На првом састанку лиге потписан је меморандум који није говорио о реформама, ни школама, ни аутономији или уједињењу Албанаца у један вилајет.^[8]

Ускоро након првог састанка организација је прихватила нову агенду, под утицајем Абдул Фрашерија, која је укључивала успостављање новог Албанског вилајета.^[9]

Tercümân-i-Şark, у којем је Сами Фрашери био један од запослених, извјештавао је о догађајима на простору насељеном Албанцима и о унионистичком друштву успотављеном од стране делегата Призренске лиге.^[8]

Пећка лига

Пећка лига је била албанска политичка организација основана 1899. у Пећи, у Косовском вилајету. Основао ју је Хаџи Зека, бивши члан Призренске лиге, који је дијелио исту платформу у захтјеву за аутономију албанског вилајета унутар Османског царства. Постојале су двије групе чланова. Прву групу су чинили конзевативни и умјерени чланови који су жељели да пет вилајета (укључујући Солунски вилајет) буде уједињено у један Албански вилајет, док су другу групу чинили радикалнији чланови који су жељели потпуну управну аутономију за четири вилајета који би били уједињени у Албански вилајет.^[10]

Албански устанак

Албански устанак 1912. године био је један од албанских устанака у Османском царству и трајао је од јануара до августа 1912. Устанак је почео у западном дијелу Косовског вилајета^[11] и предводио га је Хасан Приштина, Неџип Драга, Бајрам Цури и други.^[12] Приштина који је био у Косовском вилајету током устанка и Исмаиљ Ћемали који је у Европи набављао оружје и новац и покушавао да придобије европско јавно мјење, одржавали су комуникацију преко британског конзулата у Скопљу.^[13] Есад-паша Топтани је био задужен за подизање устанка у средишњој Албанији и Мирдити.^[14]

Након низа успјеха, устаници су успјели заузети Скопље, управно средиште Косовског вилајета.^[15]^[16]^[17] Устанак је завршен када је османска влада пристала на све захтјеве (изостављајући посљедњи, војни суд за османске официре који су покушали да спријече устанак) 4. септембра 1912.^[18]

Списак прихваћених захтјева

Албански побуњеници су 1912. године представили нови списак захтјева (тзв. списак Четранест захтјева) везаних за идеју Албанског вилајета, који се могу сажети на сљедећи начин:^[18]

аутономни систем управе и правосуђа;
војну службу на подручју четири вилајета да обављају само Албанци, осим у случају рата;
запошљавање службеника који знају мјесне језике и обичаје, али не нужно Албанце;
оснивање нових лицеја и пољопривредних школа у већим окрузима;
реоранизација и модернизација вјерских школа и употреба албанског језика у секуларним школама;
слободу оснивања приватних школа и друштава;
развој трговине, пољопривреде и јавних радова;
општа амнестија за све Албанце укључене у устанак;
војни суд за оне османске официре који су покушали сузбити устанак.

Види још

Референце

^ Clayer 2007, стр. 463.
^ Bataković 1992, стр. 86.
^ Sellers & Tomaszewski 2010, стр. 202.
^ International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars 1914, стр. 49, In a few weeks the territories of Turkey in Europe .. by the Balkan allies....in their hands as condominium.
^ Elsie 2006, стр. 75–76.
^ Bataković 1992, стр. 463.
^ Trencsenyi & Kopecek 2006, стр. 348.
^ ^а ^б Gawrych 2006, стр. 46–47.
^ Kopeček 2005, стр. 82.
^ Jelavich & Jelavich 2012.
^ Elsie 2004, стр. 29.
^ Богдановић 1986, На челу устанка у косовском вилајету били су Хасан Приштина, Неџиб Драга, Бајрам Цури, Риза-беј и др..
^ Prishtina 1921, Ismail Kemal was ... staying in Europe to help gather weapons and money and to win over European public opinion ... agreed to keep in contact through the British Consulate in Skopje..
^ Prishtina 1921, Essad Pasha assured us that he could manage things in Central Albania and Mirdita..
^ Богдановић 1986.
^ Phillips 2004, стр. 29, Albanian uprising in Kosovo for independent schools in May 1912 led to capture of Skopje by rebels in August.
^ Zickel & Iwaskiw 1994, стр. 21.
^ ^а ^б Shaw & Shaw 1976, стр. 293.

Литература

Clayer, Nathalie (2007). Aux origines du nationalisme albanais: la naissance d'une nation majoritairement musulmane en Europe (на језику: француски). KARTHALA Editions. ISBN 9782845868168. Приступљено 19. 1. 2019.
Bataković, Dušan (1992). „The Albanian League”. The Kosovo Chronicles (на језику: енглески). Belgrade: PLATO. Приступљено 19. 1. 2019.
Jelavich, Charles; Jelavich, Barbara (2012). The Establishment of the Balkan National States, 1804-1920 (на језику: енглески). University of Washington Press. ISBN 9780295803609. Приступљено 19. 1. 2019.
Sellers, Mortimer; Tomaszewski, Tadeusz (2010). The Rule of Law in Comparative Perspective (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 9789048137497. Приступљено 19. 1. 2019.
International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars (1914). Report of the International Commission to Inquire Into the Causes and Conduct of the Balkan Wars (на језику: енглески). Carnegie Endowment for International Peace. Приступљено 19. 1. 2019.
Elsie, Robert (2005). Albanian Literature: A Short History (на језику: енглески). I.B.Tauris. ISBN 9781845110314. Приступљено 19. 1. 2019.
Trencsényi, Balázs; Ersoy, Ahmet; Kopeček, Michal; Górny, Maciej; Kechriotis, Vangelis (2006). Late Enlightenment: Emergence of modern national ides (на језику: енглески). Central European University Press. ISBN 9789637326523. Приступљено 19. 1. 2019.
Gawrych, George (2006). The Crescent and the Eagle: Ottoman Rule, Islam and the Albanians, 1874-1913 (на језику: енглески). I.B.Tauris. ISBN 9781845112875. Приступљено 19. 1. 2019.
Trencsenyi, Balazs; Kopecek, Michal (2006). National Romanticism: The Formation of National Movements: Discourses of Collective Identity in Central and Southeast Europe 1770?1945 (на језику: енглески). Central European University Press. ISBN 9789637326608. Приступљено 19. 1. 2019.
Elsie, Robert (2004). Historical Dictionary of Kosova (на језику: енглески). Scarecrow Press. ISBN 9780810853096. Приступљено 19. 1. 2019.
Богдановић, Димитрије (1986). „Албански покрети 1908-1912.”. Ур.: Исаковић, Антоније. Књига о Косову (на језику: српски). Београд: Српска академија наука и уметности. Архивирано из оригинала 23. 10. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2019.
Prishtina, Hasan Bey (1921). Elsie, Robert, ур. „Brief Memoir on the Albanian Uprising of 1912”. Texts and Documents of Albanian History (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2019.
Phillips, John (2004). Macedonia: Warlords and Rebels in the Balkans (на језику: енглески). I.B.Tauris. ISBN 9781860648410. Приступљено 19. 1. 2019.
Zickel, Raymond E.; Iwaskiw, Walter R. (1994). Albania: A Country Study (на језику: енглески). Federal Research Division, Library of Congress. ISBN 9780844407920. Приступљено 19. 1. 2019.
Shaw, Stanford J.; Shaw, Ezel Kural (1976). „Clearing the Decks: Ending the Tripolitanian War and the Albanian Revolt”. History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Reform, Revolution, and Republic: The Rise of Modern Turkey 1808-1975 (на језику: енглески) (2 изд.). Cambridge University Press. ISBN 9780521291668. Приступљено 19. 1. 2019.
Kamal Bey, Isma'il; Story, Sommerville (2017). The Memoirs of Ismail Kemal Bey (на језику: енглески). CHIZINE PUBN. ISBN 9781376066289. Приступљено 19. 1. 2019.
Nosi, Lef (1912). Elsie, Robert, ур. „The Declaration of Albanian Independence”. Texts and Documents of Albanian History (на језику: енглески). Приступљено 19. 1. 2019.
Fry, Michael Graham; Goldstein, Erik; Langhorne, Richard (2004). Guide to International Relations and Diplomacy (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 9780826473011. Приступљено 19. 1. 2019.

[FOOTNOTEClayer2007463-1] Clayer 2007, стр. 463.

[FOOTNOTEBataković199286-2] Bataković 1992, стр. 86.

[FOOTNOTESellersTomaszewski2010202-3] Sellers & Tomaszewski 2010, стр. 202.

[FOOTNOTEInternational_Commission_to_Inquire_into_the_Causes_and_Conduct_of_the_Balkan_Wars191449In_a_few_weeks_the_territories_of_Turkey_in_Europe_.._by_the_Balkan_allies....in_their_hands_as_condominium-4] International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars 1914, стр. 49, In a few weeks the territories of Turkey in Europe .. by the Balkan allies....in their hands as condominium.

[FOOTNOTEElsie200675–76-5] Elsie 2006, стр. 75–76.

[FOOTNOTEBataković1992463-6] Bataković 1992, стр. 463.

[FOOTNOTETrencsenyiKopecek2006348-7] Trencsenyi & Kopecek 2006, стр. 348.

[FOOTNOTEGawrych200646–47-8] а ^б Gawrych 2006, стр. 46–47.

[FOOTNOTEKopeček200582-9] Kopeček 2005, стр. 82.

[FOOTNOTEJelavichJelavich2012-10] Jelavich & Jelavich 2012.

[FOOTNOTEElsie200429-11] Elsie 2004, стр. 29.

[FOOTNOTEБогдановић1986На_челу_устанка_у_косовском_вилајету_били_су_Хасан_Приштина,_Неџиб_Драга,_Бајрам_Цури,_Риза-беј_и_др.-12] Богдановић 1986, На челу устанка у косовском вилајету били су Хасан Приштина, Неџиб Драга, Бајрам Цури, Риза-беј и др..

[FOOTNOTEPrishtina1921Ismail_Kemal_was_..._staying_in_Europe_to_help_gather_weapons_and_money_and_to_win_over_European_public_opinion_..._agreed_to_keep_in_contact_through_the_British_Consulate_in_Skopje.-13] Prishtina 1921, Ismail Kemal was ... staying in Europe to help gather weapons and money and to win over European public opinion ... agreed to keep in contact through the British Consulate in Skopje..

[FOOTNOTEPrishtina1921Essad_Pasha_assured_us_that_he_could_manage_things_in_Central_Albania_and_Mirdita.-14] Prishtina 1921, Essad Pasha assured us that he could manage things in Central Albania and Mirdita..

[FOOTNOTEБогдановић1986-15] Богдановић 1986.

[FOOTNOTEPhillips200429Albanian_uprising_in_Kosovo_for_independent_schools_in_May_1912_led_to_capture_of_Skopje_by_rebels_in_August-16] Phillips 2004, стр. 29, Albanian uprising in Kosovo for independent schools in May 1912 led to capture of Skopje by rebels in August.

[FOOTNOTEZickelIwaskiw199421-17] Zickel & Iwaskiw 1994, стр. 21.

[FOOTNOTEShawShaw1976293-18] а ^б Shaw & Shaw 1976, стр. 293.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]