Америка (резерват природе)

Резерват природе Америка је водена површина са приобаљем и важно станиште за гнежђење и миграцију многих критично угрожених врста птица, (чак и у европским размерама), у подручју Франтишкове Лазње у Чешкој. Разлог проглашења овог подручја за зону заштите није само обезбеђивање оптималних услова за гнежђење и миграцију птица, већ и за заштиту и стварање одговарајућих услова за живот и осталих животињских врста, посебно водоземаца.

Положај[уреди | уреди извор]

Природни резерват Америка који је заведен под бр. 1266, (основан је 1990. године) налази се у плитком басену са много рибњака на катастарском подручју Франтишкове Лазње, Клест, Oкруг Хеб, чије је административно средиште округа је град Хеб, у Карловарском крају, Управа АОПК Плзен.^[1]

Удаљен је око 2 км југозападно од Франтишкове Лазње, 20 км од Карлових Вари, 150 км западно од главног града Прага, у крајње западном делу Чешке, на прелазу између две историјске покрајине, Бохемије и Саксоније.^[2]

Основне информације
Датум оснивања	1. јануара 1990.
Надморска висина	440–445 м
Површина	58,69 хектара
Положај
Држава	Чешка
Дистрикт	Округ Хеб
Локација	Клест
Координате	50° 6′ 39,72″, 12° 19′ 11,63″
Америка
Више информација
Ознака заштите	1266

Врста заштите[уреди | уреди извор]

Главни предмет заштите је очување територије која чини већи део великог водног подручја баре Америка и околних мочвара. Ово подручје је место за гнежђење ретких врста птица или им служи за привремено заустављање у периоду сеобе, посебно током пролећне и јесење сеобе.

Секундарни предмет заштите су подручја шаша, трске, мочварне јохе и врбе, као и део прелазног тресетишта. У овом резервату евидентиране су бројне заштићене и угрожене врсте биљака и животиња.^[3]

Природни услови[уреди | уреди извор]

Резерват се налази у плитком басену са много рибњака, и обухвата велики део језерца Америка (раније званог Општински рибњак), мала водено пространство са неколико суседних обала.

Просечна дубина језера је 3,5 м, а у средини је острво површине око 8 ха прекривено трском, врбама, јохама и брезама. Подручје се налази у геоморфолошкој јединици басена Чеб .

Подземље се углавном састоји од терцијарних седиментних стена формације Вилдштејн, представљених каолинским глинама и песком.

Цело подручје припада сливу Охре, под-слив Слатински потокаи и заштићеном подручју природног воденог акумулационог подручја Чебска панев и Славковса лес (ЦХОПАВ 3).

Флора[уреди | уреди извор]

Карактеристична вегетација на обалама састоји се од трске и шаша.^[4] Због фокуса заштите на фауну, детаљно ботаничко истраживање биљаних врста у овом резервату још није у потпуности спроведено. Иако је појава биљака само секундарни предмет заштите, шаш и трска у овом резервату достижу високе ботаничке вредности.

Од посебно заштићених биљних врста у овом резервату расту:

Шаш (Carex lasiocarpa),
Чупава лисица (Lysimachia thyrsiflora),
Сибирска ирис (Iris sibirica),
Западна мочварна орхидеја (Dactylorhiza majalis),
Брусница (Oxycoccus palustris).

Фауна[уреди | уреди извор]

Птице[уреди | уреди извор]

Ово подручје пороглашено је резерватом природе углавном због заштичених станишта и гнездилишта колоније речног галеба (Chroicocephalus ridibundus, син. Larus ridibundus), чије су локалне сталне колонија вероватно последња у читавом подручју око Карлових Вари.^[4]

Од осталих птица на овом простору бораве:

Barska šljuka (Gallinago gallinago),
Обична траварка Saxicola rubetra),
Брегуница (Riparia riparia),
Гроготовац (Anas querquedula),
Крџа (Anas crecca),
Чегртуша (Anas strepera),
Еја мочварица (Circus aeruginosus),

Senica vuga (Remiz pendulinus),

Ћубасти гњурац (Podiceps cristatus),

Модровољка (Luscinia svecica).

У парку се угњеждује:

Црногрли гњурац (Podiceps nigricollis)

Мали гњурац (Tachybaptus ruficollis).

У парк за храну повремено слеће

Бела рода (Ciconia ciconia).

У парку се примећене и многе птице селице у одређеним годишњим добима, током њиховог заустављања, међу којима су најзначајније:

Црна рода (Ciconia nigra),
Пупавац (Upupa epops),
Патка дупљашица (Bucephala clangula),
Руменка (Carpodacus erythrinus),
Барски петлић (Porzana porzana),
Ждрал (Grus grus),
Јастреб (Accipiter gentilis),

Велика царска шљука (Numenius arquata),

Жута плиска (Motacilla flava),

Чегртуша (Anas strepera),

Обични гавран (Phalacrocorax carbo),

Јаребица (Perdix perdix),

Обични кобац (Accipiter nisus),

Обични гавран (Corvus corax),

Мала сова (Glaucidium passerinum),

Гак (Nycticorax nycticorax),

Водомар (Alcedo atthis),

Сива мухарица (Muscicapa striata),

Планинска црвенрепка (Anthus spinoletta),

Црвена луња (Milvus milvus),

Црна луња (Milvus migrans),

Пловка кашикара (Anas clypeata),

Велики ронац (Mergus merganser),

Белорепан (Haliaeetus albicilla),

Орао рибар (Pandion haliaetus),

Шиљкан (Anas acuta),

Полојка (Actitis hypoleucos),

Риђоврати гњурац (Podiceps grisegena),

Црноглави галеб (Larus melanocephalus),

Велики трстењак (Acrocephalus arundinaceus),

Црна чиопа (Apus apus),

Обична чигра (Sterna hirundo),

Црна чигра (Chlidonias niger),

Šumska šljuka (Scolopax rusticola),

Осичар (Pernis apivorus),

Сеоска ласта (Hirundo rustica),

Спрудник пијукавац (Tringa ochropus),

Црвеноноги спрудник (Tringa totanus),

Велика бела чапља (Egretta alba),

Превез (Netta rufina),

Детлић (Oriolus oriolus).

Гмизавци[уреди | уреди извор]

Неколико заштићених и угрожених врста гмизаваца и водоземаца који живи у приобалној вегетацији, укључују:

Мали водењак (Triturus vugaris),
Планински мрмољак (Triturus alpestris),

Обична крастача (Bufo bufo),

Шумска гаталинка (Hyla arborea),

Мала зелена жаба (Rana lessonae),

Мала зелена жаба (Rana arvalis),

Зелена жаба (Rana esculenta),

Слепић (Anguis fragilis).

Туризам[уреди | уреди извор]

Од оснивања Франтишкових Лазни (1793), локација је била место за излете и госте бање Карлове Вари. Око сто година касније 1898. године на обали рибњака изграђен је полу-дрвени романтични ресторан из кога се ишло на крстарење, и који је нешто касније обновљен.

У прошлости је на острву језерца била изграђена дрвена пасарела, коју су користили туристи и други посетиоци за посматрање птица. Касније је пасерале уклоњена.

Љубитељи природе ово подручје посећују током целе године. У близини рибњака, 1960-тих изграђен је викенд-камп и одељење за изнајмљивање чамаца .

За посетиоце дуж обале језера постоје клупе и мала платформа намењена љубитеље природе за посматрање и фотографисање птица.^[5]

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Přírodní rezervace Amerika | Živý kraj”. www.zivykraj.cz (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-06.
^ „Mapy.cz”. Mapy.cz. Приступљено 2021-04-06.
^ „Lesopark a přírodní rezervace Amerika”. www.outdooractive.com (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-06.
^ ^а ^б ZAHRADNICKÝ, Jiří; MACKOVČIN, Peter a kol. Chráněná území ČR sv. XI – Plzeňsko a Karlovarsko. 1. vyd. Praha: Agentura ochrany přírody a krajiny ČR, 2004. ISBN 80-86064-68-9. S. 141-142.
^ Lněnička, Petr; Podhorský, Lukáš. „Lesopark Amerika | Infocentrum Františkovy Lázně - flinfo.cz”. Františkovy Lázně (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-06.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Америка на Викимедијиној остави

[1] „Přírodní rezervace Amerika | Živý kraj”. www.zivykraj.cz (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-06.

[2] „Mapy.cz”. Mapy.cz. Приступљено 2021-04-06.

[3] „Lesopark a přírodní rezervace Amerika”. www.outdooractive.com (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-06.

[:0-4] а ^б ZAHRADNICKÝ, Jiří; MACKOVČIN, Peter a kol. Chráněná území ČR sv. XI – Plzeňsko a Karlovarsko. 1. vyd. Praha: Agentura ochrany přírody a krajiny ČR, 2004. ISBN 80-86064-68-9. S. 141-142.

[5] Lněnička, Petr; Podhorský, Lukáš. „Lesopark Amerika | Infocentrum Františkovy Lázně - flinfo.cz”. Františkovy Lázně (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-06.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]