Пређи на садржај

Беноа Манделброт

С Википедије, слободне енциклопедије
Беноа Манделброт
Беноа Манделброт на ТЕД конференцији 2010. године
Лични подаци
Датум рођења(1924-11-20)20. новембар 1924.
Место рођењаВаршава, Пољска Пољска
Датум смрти14. октобар 2010.(2010-10-14) (85 год.)
Место смртиКембриџ, Масачусетс,  САД
ОбразовањеLycée du Parc, Политехничка школа, Калифорнијски технолошки институт, Универзитет Сорбона
Научни рад
Пољематематика
Познат поМанделбротовом скупу
Званични веб-сајт
users.math.yale.edu/mandelbrot/

Беноа Манделброт (фр. Benoît Mandelbrot; Варшава, 20. новембар 1924Кембриџ, 14. октобар 2010) био је француски математичар пољског порекла.[1][2][3]

Беноа Манделброт је био водећи научник на пољу фракталне геометрије. Био је професор математике. Иако је измислио појам фрактал, многи делови из Фракталне геометрије природе (The Fractal Geometry of Nature) већ су пре описани од стране других математичара. Свеједно све су те теорије биле сматране изолованима, и неприродним, са неинтуитивним особинама. Манделброт их је успео ујединити у једну јединствену теорију. Такође, он је инсистирао на употреби фрактала као реалних и корисних модела за многе природне феномене, укључујући облик обала и река, структуру биљака, крвних жила и плућа; јата галаксија, Брауново кретање, цене на берзи. Манделброт сматра како су фрактали, у многочему, интуитивнији и природнији, него објекти традиционалне еуклидијанске геометрије. Као што каже у уводу фракталне геометрије природе:

Облаци нису сфере, планине нису стошци, обале нису кругови, лавеж није гладак, нити муња не путује равном линијом.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у јеврејској породици, у Варшави 1924. године за време Друге пољске републике. Године 1936., док је још био дете, Манделбротова фамилија је емигрирала у Француску. Након завршетка Другог светског рата Манделброт је студирао математику, дипломирају на универзитетима у Паризу и САД, и примајући магистарску диплому у аеронаутици од Калифорнијског технолошког института. Своју каријеру је провео у САД и Француској. Године 1958, започео је 35-годишњу каријеру у IBMу, где је постао IBM Fellow.

Због приступа IBM компјутерима, Манделброт је био један од првих корисника рачунарске графике за креирање и приказивање фракталне геометрије, што је довело до открића Манделбротовог сета 1979. године. Тиме је он успео да покаже како се визуелна комплексност може креирати из једноставних правила. Он је показао да објекти који су се типично сматрали грубим, сложеним или хаотичним, попут облака или морких обала, заправо имају „степен уређености“.[4] Његова истраживачка каријера обухвата доприносе пољима геологије, медицине, космологије, инжењерства и друштвених наука. Научни писац Артур Кларк сматра Манделбротов сет "једном од најзадивљујућих открића у целокупној историји математике".[5]

При крају своје каријере, он је био Стерлинг професор математичких наука на Јејл универзитету, где је био најстарији професор који је добио посао у историји Јејла.[6] Манделброт је такође радио за Пацифичку северозападну националну лабораторију, Université Lillr Nord de France, Институт за напредне студије и Centre National de la Recherche Scientifique. Током своје каријере, он је примио више од 15 почасних доктората и служио у многим научним журналима, као и бројне награде. Његова аутобиографија, The Fractalist, је објављена 2012. године.

Смрт и наслеђе

[уреди | уреди извор]

Манделброт је умро од рака панкреаса у 85. години у хоспицију у Кембриџу, Масачусетс, 14. октобра 2010. године.[1][7] Реагујући на вест о његовој смрти, математичар Хајнц-Ото Пајтген је рекао: „[Ако] говоримо о утицају унутар математике и применама у науци, он је једна од најважнијих личности у последњих педесет година.“[1]

Крис Андерсон, кустос ТЕД конференције, описао је Манделброта као „икону која је променила начин на који видимо свет“.[8] Никола Саркози, председник Француске у време Манделбротове смрти, рекао је да је Манделброт имао „моћан, оригиналан ум који никада није бежао од иновација и разбијања унапред створених схватања [...] његово дело, развијено у потпуности изван мејнстрим истраживања, довело је до модерне теорије информација.“[9] Манделбротова читуља у часопису The Economist истиче његову славу као „славне личности изван академије“ и хвали га као „оца фракталне геометрије“.[10]

Почасти и награде

[уреди | уреди извор]

Непотпуни списак награда које је добио Манделброт:[11]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Hoffman, Jascha (16. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot, Mathematician, Dies at 85”. The New York Times. Приступљено 16. 10. 2010. 
  2. ^ Lesmoir-Gordon, Nigel (17. 10. 2010). „Benoît Mandelbrot obituary”. The Guardian. London. Приступљено 17. 10. 2010. 
  3. ^ Selinker, Mike (18. 10. 2010). „Never Trend Away: Jonathan Coulton on Benoit Mandelbrot”. Wired. 
  4. ^ Wolfram, Stephen. "The Father of Fractals", Wall Street Journal, 22 November 2012
  5. ^ "Arthur C Clarke – Fractals – The Colors Of Infinity", video interviews, 54 min.
  6. ^ Olson, Steve (2004). „The Genius of the Unpredictable”. Yale Alumni Magazine. Приступљено 22. 7. 2014. 
  7. ^ „Benoît Mandelbrot, fractals pioneer, dies”. United Press International. 16. 10. 2010. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  8. ^ „Mandelbrot, father of fractal geometry, dies”. The Gazette. Архивирано из оригинала 19. 10. 2010. г. Приступљено 16. 10. 2010. 
  9. ^ „Sarkozy rend hommage à Mandelbrot” [Sarkozy pays homage to Mandelbrot]. Le Figaro (на језику: француски). Архивирано из оригинала 28. 7. 2013. г. Приступљено 17. 10. 2010. 
  10. ^ Benoît Mandelbrot's obituary Архивирано 24 октобар 2010 на сајту Wayback Machine. The Economist (21 October 2010)
  11. ^ Mandelbrot, Benoit B. (2. 2. 2006). „Vita and Awards (Word document)”. Приступљено 6. 1. 2007.  Retrieved from Internet Archive 15 December 2013.
  12. ^ „Gruppe 1: Matematiske fag” (на језику: Norwegian). Norwegian Academy of Science and Letters. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 7. 10. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]