Пређи на садржај

Брајан Кристанте

С Википедије, слободне енциклопедије
Брајан Кристанте
Кристанте у дресу Роме 2018. године
Лични подаци
Датум рођења (1995-03-03)3. март 1995.(29 год.)
Место рођења Сан Вито ал Таљаменто, Италија
Позиција дефанзивни везни
Клупске информације
Тренутни клуб
Рома
Број 4
Јуниорска каријера
2006-2009 Ливентина Горгензе
2009-2013 Милан
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
2011-2014 Милан 3 (1)
2014-2018 Бенфика 7 (0)
2016 Палермо 4 (0)
2016-2017 Пескара 16 (0)
2017-2018 Аталанта 48 (12)
2018-2019 Аталанта 0 (0)
2018-2019 Рома 35 (4)
2019- Рома 167 (8)
Репрезентативна каријера
2010 Италија до 16 2 (0)
2011-2012 Италија до 17 10 (0)
2012-2013 Италија до 18 6 (3)
2013-2014 Италија до 19 9 (4)
2014 Италија до 20 1 (0)
2016 Италија до 21 2 (0)
2017- Италија 43 (2)
Награде
Фудбал
Представљајући  Италија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2020. Екипно
УЕФА Лига нација
Бронзана медаља — треће место 2021. Екипно
Бронзана медаља — треће место 2023. Екипно

Брајан Кристанте (итал. Bryan Cristante; Сан Вито ал Таљаменто, 3. март 1995) је италијански фудбалер, који наступа за Рому и италијански репрезентативац који игра на позицији дефанзивног везног играча.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Први Кристантеов клуб била је Ливентина Горгензе, одакле је 2009. прешао у Милан, где је у млађим категоријама брзо постао један од носилаца тима.[1]

Дебитовао је за Милан 6. децембра 2011. године, на утакмици Лиге шампиона, против Викторија Плзења, када је ушао као замена и са 16 година и 9 месеци постао најмлађи фудбалер који је представљао клуб у овом такмичењу.[1][2][3][4]

2013. године, доказао је свој потенцијал, када је био један од најбољих играча на чувеном турниру у Вијаређу, где је Милан дошао до финала, а Кристанте је проглашен за најбољег играча турнира.[3][5][6] Убрзо након тога потписао је први професионални уговор са Миланом, до 2018. године.[7][8][9]

У сезони 2013/14 уврштен је у први тим.[8][9] Први наступ у Серији А, скоро две године након дебитантског наступа у Лиги шампиона, дошао је тек у новембру 2013. године против Кјева.[1] 6. јануара 2014. године постигао је свој први гол за Милан у победи над Аталантом (3:0).[10] У сезони коју је Милан окончао на осмом месту, забележио је само 3 наступа.[3]

Пред почетак сезоне 2014/15 Кристанте је, у трансферу вредном 6 милиона евра, прешао у Бенфику, са којом је потписао петогодишњи уговор, због жеље за већом минутажом и са намером да не игра за други клуб у Серији А, како је навео Галијани.[1][3][11][12] За нови клуб дебитовао је 12. септембра 2014. године у победи над Виторија Сетубалом (5:0).[13] До краја сезоне, у којој је освојио титулу првака са клубом, одиграо је 15 утакмица у свим такмичењима и постигао је један гол.[12]

У јануару 2016. године позајмљен је Палерму, са правом откупа за 6 милиона евра.[1][14][15] Ипак, прелазак у Палермо се није показао као добар потез.[12] Клуб се борио за опстанак, честе промене тренера, као и чињеница да председник клуба Цампарини није волео Кристантеа, допринели су томе да је до краја сезоне наступио на само 4 утакмице, на којима је одиграо укупно 93 минута.[16]

Сезону 2016/17 почео је на новој позајмици, овај пут у новом прволигашу Пескари.[1][17] У Пескари се задржао у првој половини сезоне где је забележио 18 наступа, са не баш великим успехом.[18]

Аталанта

[уреди | уреди извор]

У јануару 2017. Кристанте је прихватио да пређе на нову позајмицу, овај пут у Аталанту, која је имала право откупа за 4 милиона евра.[18][19] Доведен као замена за Гаљардинија, Кристанте се брзо уклопио.[20] Први гол за Аталанту постигао је већ 12. фебруара 2017. у победи од 3:1 на гостовању код свог бившег клуба Палерма.[20][21] Кристанте је својим одличним играма, под тренером Гасперинијем помогао клубу да сезону 2016/17 заврши на четвртом месту, чиме се квалификовао за Лигу Европе.[19]

И у следећој сезони Кристанте је наставио да игра сјајно. Из сезоне 2017/18 истичу се његови голови против Јувентуса[22], као и против свог бившег клуба Милана.[23][24] 14. септембра 2017. године дебитовао је у Лиги Европе против Евертона, када је постигао један гол (3:0),[25] а био је и двоструки стрелац у победи Аталанте на гостовању код истог клуба у новембру исте године (5:1).[26]

Аталанта је на крају сезоне откупила Кристантеа од Бенфике, а његове партије нису остале незапажене, па су интересовање за везног играча показали великани попут Јувентуса, Интера и Роме.[27][28]

У јуну 2018. године позајмљен је Роми за 5 милиона евра, са клаузулом обавезног откупа за 15 милиона евра и још 10 милиона под одређеним условима.[2][29] За Рому је дебитовао 19. августа 2018. године, у победи у гостима над Торином (1:0).[30] 16. септембра 2018. године постигао је први гол за Рому, у ремију са Кјевом (2:2),[31] а у тој сезони још је био стрелац против Каљарија,[32] Ђенове[33] и Парме.[34] У фебруару 2019. Рома је откупила Кристантеа.[35] У сезони коју је почела са Ди Франческом, а затим окончала са Ранијеријем, Рома је заузела пето место у првенству,[36][37] док је такмичење у Лиги шампиона завршила у осмини финала, поразом од Порта.[38][39]

У нову сезону, Кристанте и Рома су ушли са новим тренером Фонскеом.[40] Први и једини гол у сезони био је онај против Сасуола, 15. септембра 2019. године (4:2).[41] Клуб је сезону завршио на петом месту,[38] а у Лиги Европе поразом од Севиље у осмини финала (0:2).[42]

У сезони 2020/21, Рома је сезону завршила на седмом месту у првенству, а у европским такмичењима је стигла до полуфинала Лиге Европе, где их је чекао Манчестер Јунајтед.[43][44] Након пораза од 6:2 у првој утакмици, Рома је славила у реваншу, као домаћин, са 3:2, а један од стрелаца био је Кристанте.[44][45] 22. априла 2021. године постигао је свој једини гол у првенству у сезони, када је донео бод Роми против свог бившег клуба Аталанте (1:1).[46] Због повреда играча у задњој линији, Фонсека је често током сезоне користио Кристантеа као центархалфа.[47] У јануару 2020. године, потписао је нови уговор до 2024. године.[48]

Следеће сезоне, са новим тренером Морињом, Рома је завршила као шеста у првенству.[49] Кристанте је у сезони 2021/22 постигао два гола у првенству и то оба на утакмицама против Сасуола.[50][51] У европским такмичењима Кристанте је са клубом стигао до првог европског финала, а након тога и до трофеја у Лиги конференција, када је Рома у финалу победила Фајенорд (1:0).[52] Кристанте се у Лиги конференција једном уписао у стрелце и то на почетку сезоне против Трабзонспора, у реваншу квалификационог круга за групну фазу такмичења.[53]

На отварању сезоне 2022/23 управо је погодак Кристантеа 14. августа 2022. године донео три бода Роми.[49] Са клубом је поново стигао до финала европског такмичења, овог пута Лиге Европе, где је Рома након пенала поражена од Севиље.[54][55] Сезону је завршио са 53 наступа за Рому, на којима је постигао један гол, а клуб је поново завршио сезону на шестом месту.[54] У јуну 2023. године потписао је нови четворогодишњи уговор.[56]

У првом делу сезоне 2023/24 Кристанте је био стрелац против Емполија (7:0)[57] и Болоње (1:4).[58] У фебруару 2024. године, Кристанте је подржао одлуку управе клуба о смени Мориња и постављању клупске легенде де Росија за тренера.[59][60] 7. марта постигао је свој једини гол у европским такмичењима те сезоне и то на првој утакмици осмине финала Лиге Европе, када је Рома победила Брајтон (4:0).[61] Његов трећи првенствени гол у надокнади времена донео је Роми 3 бода, на наставку утакмице против Удинезеа (2:1).[62] Наиме, утакмица која је играна 14. априла 2024. године, прекинута је у 72. минуту, када је Ндика колабирао на терену, а настављена је 11 дана касније.[62]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Играо је за млађе категорије Италије, иако је захваљујући двојном држављанству, могао да игра и за Канаду.[63][64]

У октобру 2017. године дебитовао је за репрезентацију Италије, када је ушао као замена у ремију против Македоније.[29][64][65]

Први гол за репрезентацију постигао је 7. октобра 2020. године, на пријатељској утакмици против Молдавије, коју је Италија добила са 6:0.[66]

Селектор Манчини уврстио га је у састав Италије за европско првенство 2020. године, који је и освојио првенство.[67][68][69] Улазио је као замена на свим утакмицама на првенству (против Турске, Швајцарске и Велса у групи, Аустрије у осмини финала и Белгије у четвртфиналу),[70][71][72][73][74] осим у полуфиналу са Шпанијом, док је у финалу против Енглеске заиграо од 54. минута, када је заменио Барелу.[68]

29. марта 2022. постигао је свој други гол за репрезентацију, опет на пријатељској утакмици и опет у победи Италије, овај пут против Турске (3:2).[75]

Учествовао је и на следећем европском првенству 2024. године, под новим селектором Спалетијем.[76] Ушао је са клупе на утакмицама у групној фази против Албаније и Шпаније,[77][78][79][80] а био је стартер на утакмици осмине финала, када је Италија поразом од Швајцарске (2:0), завршила такмичење на првенству.[81][82]

Првенствено везни играч, Кристанте је у Аталанти доста играо као треквартиста,[83] док је у Роми играо разне позиције од класичног везног играча, повученог плејмејкера до полукрила, а по потреби је играо и на позицији центархалфа.[84]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Преко оца, поред италијанског, има и канадско држављанство.[63]

Оженио се са Селеном, са којом има троје деце (близанкиње Викторију и Аурору и сина Лијама).[85]

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Име је добио по певачу Брајану Ферију, кога су слушали његови родитељи.[86] Од музике слуша хип-хоп.[86]

Фудбалски узор му је Френк Лампард.[87] Од других спортова прати кошарку.[87]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 12. јула 2024. године
Наступи и голови по клубовима, сезонама и такмичењима
Клуб Сезона Лига Куп Лига Куп Европа Укупно
Такмичење Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Милан 2011/12 Серија А 0 0 0 0 1 0 1 0
2012/13 0 0 0 0 0 0 0 0
2013/14 3 1 1 0 0 0 4 1
Укупно 3 1 1 0 1 0 5 1
Бенфика 2014/15 Примеира 5 0 3 0 4 1 3 0 15 1
2015/16 2 0 0 0 1 0 2 0 5 0
Укупно 30 6 1 0 5 1 5 0 20 1
Палермо (позајмица) 2015/16 Серија А 4 0 0 0 4 0
Пескара (позајмица) 2016/17 Серија А 16 0 2 0 15 0
Аталанта

(позајмица)

2016/17 Серија А 12 3 12 3
2017/18 36 9 3 0 8 3 47 12
Укупно 29 1 10 2 8 3 59 15
Рома (позајмица) 2018/19 Серија А 35 4 2 0 7 0 44 4
Рома 2019/20 Серија А 26 1 2 0 5 0 33 1
2020/21 34 1 1 0 13 1 48 2
2021/22 34 2 2 0 14 1 50 3
2022/23 36 1 2 0 15 0 53 1
2023/24 37 3 2 0 13 1 52 4
Укупно 202 12 11 0 67 3 280 15
Укупно у каријери 280 25 20 0 5 1 81 6 368 32

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 12. јула 2024. године
Наступи и голови за национални тим по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Италија 2017 1 0
2018 5 0
2019 1 0
2020 2 1
2021 13 0
2022 7 1
2023 9 0
2024 5 0
Укупно 43 2

Бенфика

Рома

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Италија

Индивидуално

[уреди | уреди извор]
  • Турнир у Вијаређу - Златни дечко: 2013.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Sport, Sky (2011-12-08). „Cristante, debuttante a 16 anni. Sarà fenomeno o no?”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-06-26. 
  2. ^ а б published, FourFourTwo Staff (2018-06-08). „Roma sign Bryan Cristante”. fourfourtwo.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-25. 
  3. ^ а б в г Newman, Blair. „2 Years On, It's Clear AC Milan's Decision to Sell Bryan Cristante Was Correct”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-26. 
  4. ^ Sport, Sky (2011-12-08). „Cristante, debuttante a 16 anni. Sarà fenomeno o no?”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-06-26. 
  5. ^ „Premio Golden Boy”. history.viareggiocup.com. Приступљено 2024-06-26. 
  6. ^ „Viareggio, quanto talento nell'Anderlecht del futuro. E il Milan punta Lukaku”. Calciomercato - Ultime notizie - Gazzetta.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-05. 
  7. ^ „'Golden boy' Cristante signs with Milan”. ESPN.com (на језику: енглески). 2014-05-30. Приступљено 2024-07-06. 
  8. ^ а б „Cristante eyes Milan playmaker role - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2013-03-05. Приступљено 2024-07-06. 
  9. ^ а б „Cristante pens new Milan deal - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2013-03-04. Приступљено 2024-07-06. 
  10. ^ „Milan 3-0 Atalanta”. BBC Sport (на језику: енглески). 2014-01-06. Приступљено 2024-06-26. 
  11. ^ „SL Benfica sign Bryan Cristante”. web.archive.org. 2014-09-13. Архивирано из оригинала 13. 09. 2014. г. Приступљено 2024-06-25. 
  12. ^ а б в „Calciomercato Milan: nessun rimpianto per Cristante”. tuttosport.com (на језику: италијански). 2016-04-09. Приступљено 2024-07-06. 
  13. ^ „Liga - Benfica - V. Setúbal-Benfica, 0-5 (crónica) | Maisfutebol.iol.pt”. web.archive.org. 2014-09-13. Архивирано из оригинала 13. 09. 2014. г. Приступљено 2024-07-06. 
  14. ^ „Cristante set for Palermo debut - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2016-01-09. Приступљено 2024-06-26. 
  15. ^ „Benfica: Cristante já partiu para Itália”. CNN Portugal (на језику: португалски). Приступљено 2024-06-26. 
  16. ^ says, Rosario (2022-07-17). „Ex-Palermo vice president: ‘Zamparini hated Cristante, he didn’t want him on the pitch’ - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  17. ^ „Bryan Crisante 1/o acquisto Pescara in A - Abruzzo”. Agenzia ANSA (на језику: италијански). 2016-06-27. Приступљено 2024-06-26. 
  18. ^ а б Campanale, Susy (2017-01-24). „Atalanta pick up Cristante - Football Italia” (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  19. ^ а б „Cristante: 'Atalanta right environment' - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2017-10-26. Приступљено 2024-06-26. 
  20. ^ а б Sport, Sky (2017-02-13). „Atalanta, tra record e un Cristante ritrovato”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-06-26. 
  21. ^ „Atalanta 3-1 Palermo (Feb 12, 2017) Final Score”. ESPN (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-26. 
  22. ^ champi, Juventus's 100 per cent start to the Serie A. season was snapped by a battling Atalanta side which came from two goals down to earn a 2-2 draw against the. „Dybala misses penalty as Juventus held”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  23. ^ Siro, AC Milan suffered a second successive Serie A. loss under new coach Gennaro Gattuso, whose side had few answers to Atalanta at San. „AC Milan 0-2 Atalanta: Cristante, Ilicic Leave”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  24. ^ News, Atalanta- (2017-12-23). „CRISTANTE-ILIČIĆ: ESPUGNATO IL MEAZZA 2-0 | CRISTANTE-ILIČIĆ: ESPUGNATO IL MEAZZA 2-0 | Atalanta”. Atalanta - News (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-06. 
  25. ^ Sport, Sky (2017-09-14). „Super Atalanta in Europa: 3-0 all'Everton”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-06. 
  26. ^ rout, Atalanta piled further Europa League misery on Everton as Bryan Cristante and substitute Andreas Cornelius hit braces in a 5-1. „Everton 1 Atalanta 5: Cristante and Cornelius”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  27. ^ „Roma in for Cristante - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2018-02-06. Приступљено 2024-06-25. 
  28. ^ Sport, Sky (2018-06-02). „Agente Cristante: 'Prossima settimana la scelta'. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-06-26. 
  29. ^ а б „Bryan Cristante joins Roma”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-25. 
  30. ^ „Super Dzeko punisce un buon Torino. Furia Mazzarri, Roma va”. tuttosport.com (на језику: италијански). 2018-08-19. Приступљено 2024-07-06. 
  31. ^ Sport, Sky (2018-09-16). „Rimonta Chievo, solo 2-2 per la Roma all'Olimpico”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-13. 
  32. ^ „Cagliari 2-2 Roma: Match report, reaction and key statistics”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  33. ^ „Roma 3-2 Genoa: Match report, reaction and key statistics”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  34. ^ Sport, Sky (2018-12-29). „Cristante-Ünder: la Roma vince 2-0 a Parma”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-13. 
  35. ^ „Official: Roma buy Cristante - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2019-02-28. Приступљено 2024-06-25. 
  36. ^ „Eusebio Di Francesco leaves AS Roma”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  37. ^ „Claudio Ranieri takes charge at AS Roma”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  38. ^ а б „Roma didn't improve Serie A results under Fonseca, Mourinho and De Rossi”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-05-27. Приступљено 2024-07-13. 
  39. ^ „Porto 3-1 Roma (agg: 4-3): Extra-time winner sends Porto through”. BBC Sport (на језику: енглески). 2019-03-05. Приступљено 2024-07-13. 
  40. ^ „Roma appoint Paulo Fonseca: Portuguese takes the reins as new coach of Serie A outfit on a two-year deal | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). 2019-06-11. Приступљено 2024-07-13. 
  41. ^ Sport, Sky (2019-09-15). „Roma show per 60': Sassuolo battuto 4-2”. sport.sky.it (на језику: италијански). Приступљено 2024-07-13. 
  42. ^ „Sevilla 2-0 Roma: Five-time winners progress to quarter-finals”. BBC Sport (на језику: енглески). 2020-08-06. Приступљено 2024-07-13. 
  43. ^ „Roma 2020-21 season review - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-05-27. Приступљено 2024-07-12. 
  44. ^ а б „Cristante: 'This increases Roma regrets' - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-05-06. Приступљено 2024-07-06. 
  45. ^ „EL: Roma regain dignity with Man Utd - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-05-06. Приступљено 2024-07-12. 
  46. ^ „Roma 1-1 Atalanta: Cristante piledriver rescues point”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  47. ^ „Italy Euro 2020 squad: Cristante's versatility could help the Azzurri”. football-italia.net (на језику: енглески). 2021-06-02. Приступљено 2024-07-12. 
  48. ^ „Cristante renews contract until 2024”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-25. 
  49. ^ а б „Salernitana 0-1 Roma: Jose Mourinho's side get off to winning start in Serie A”. BBC Sport (на језику: енглески). 2022-08-14. Приступљено 2024-07-07. 
  50. ^ „Roma 2-1 Sassuolo: El Shaarawy sparks incredible celebrations”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  51. ^ „Sassuolo 2-2 Roma: Cristante rescues a point late on”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  52. ^ „UEFA Europa Conference League Roma vs Feyenoord 2022-05-25”. asroma.dlv-asroma.gcpp.io (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  53. ^ „Roma 3-0 Trabzonspor: Zaniolo helps send side into group stage”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-13. 
  54. ^ а б „Cristante reveals what Mourinho told Roma players after UEL Final - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2023-06-01. Приступљено 2024-07-06. 
  55. ^ „Watch party UEFA Europa League Sevilla vs Roma 2023-05-31”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  56. ^ „Bryan Cristante pens new four-year deal!”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-25. 
  57. ^ „Serie A | Roma 7-0 Empoli: Dybala, Sanches and Lukaku run riot - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2023-09-17. Приступљено 2024-07-13. 
  58. ^ „Serie A | Genoa 4-1 Roma: Grifone shred Mourinho's men - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2023-09-28. Приступљено 2024-07-13. 
  59. ^ „'Right solution' - Bryan Cristante praises Roma's American owners for sacking Jose Mourinho at 'difficult moment' & drafting in club legend Daniele De Rossi as his replacement | Goal.com”. www.goal.com (на језику: енглески). 2024-02-21. Приступљено 2024-07-13. 
  60. ^ „Jose Mourinho: Roma sack former Manchester United and Chelsea boss and appoint Daniele de Rossi”. BBC Sport (на језику: енглески). 2024-01-16. Приступљено 2024-07-13. 
  61. ^ „UEL | Roma 4-0 Brighton: De Rossi dominates De Zerbi”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-03-07. Приступљено 2024-07-13. 
  62. ^ а б „Serie A: Udinese 1-2 Roma - Cristante at the death - Football Italia”. football-italia.net (на језику: енглески). 2024-04-25. Приступљено 2024-07-13. 
  63. ^ а б „Midfielder Bryan Cristante no longer eligible for Canada”. www.sportsnet.ca (на језику: енглески). Приступљено 2024-06-26. 
  64. ^ а б injury, Gian Piero Ventura sweating over Andrea Belotti's fitness as the Torino striker is ruled out for a month with a right knee. „Injury-hit Italy dealt Belotti blow”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  65. ^ „La prima in Azzurro di Cristante «Che emozione, ma ora l’Albania»”. L'Eco di Bergamo (на језику: италијански). 2017-10-08. Приступљено 2024-06-26. 
  66. ^ „Italia-Moldova 6-0: El Shaarawy doppietta, in gol anche Cristante”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). 2020-10-07. Приступљено 2024-07-07. 
  67. ^ „Euro 2020: Italy go all out for squad announcement”. BBC Sport (на језику: енглески). 2021-06-02. Приступљено 2024-06-26. 
  68. ^ а б UEFA.com. „History: Italy 1-1 England | UEFA EURO 2020 Final”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  69. ^ „Euro 2020 final: England beaten by Italy on penalties”. BBC Sport (на језику: енглески). 2021-07-10. Приступљено 2024-07-07. 
  70. ^ UEFA.com. „History: Türkiye 0-3 Italy | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  71. ^ UEFA.com. „History: Italy 3-0 Switzerland | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  72. ^ UEFA.com. „History: Italy 1-0 Wales | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  73. ^ UEFA.com. „History: Italy 2-1 Austria | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  74. ^ UEFA.com. „History: Belgium 1-2 Italy | UEFA EURO 2020”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  75. ^ „Turchia-Italia 2-3: squillo Under, poi Cristante e lo show di Raspadori”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). 2022-03-29. Приступљено 2024-07-07. 
  76. ^ Euro 2024, Riccardo Orsolini, Samuele Ricci and Ivan Provedel have been cut from Luciano Spalletti's Italy squad for. „Italy names final Euro selection”. beIN SPORTS (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 
  77. ^ „Italy 2-1 Albania LIVE: Watch Euro 2024 plus latest score, commentary and updates”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  78. ^ UEFA.com. „Italy vs Albania | UEFA EURO 2024”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  79. ^ „Spain 1-0 Italy: Spain qualify for Euro 2024 knockout stages after Calafiori own goal”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  80. ^ UEFA.com. „Spain vs Italy | UEFA EURO 2024”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  81. ^ „Switzerland vs Italy LIVE: Watch Euro 2024 football stream, score, commentary, line-ups & updates”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  82. ^ UEFA.com. „Switzerland vs Italy | UEFA EURO 2024”. UEFA.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-07. 
  83. ^ „Roma, il sacrificio di Cristante: il retroscena su come ha giocato contro l'Udinese”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). 2023-04-17. Приступљено 2024-07-07. 
  84. ^ „La partita storica di Cristante: l'importante traguardo che raggiungerà in Genoa-Roma”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). 2023-09-28. Приступљено 2024-07-07. 
  85. ^ „Roma, Cristante diventa papà per la terza volta: è nato Liam”. corrieredellosport.it (на језику: италијански). 2024-03-11. Приступљено 2024-06-26. 
  86. ^ а б Pasini, Alessandro (2018-01-29). „La 3ª vita del giovane Bryan Cristante: «Prima fenomeno, poi brocco L’Atalanta mi ha detto chi sono»”. Corriere della Sera (на језику: италијански). Приступљено 2024-06-25. 
  87. ^ а б „Cristante Live: The midfielder answers fan questions!”. beta.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-06. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]