Гринепост
| Гринепост | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | Обука и тренажа | |
| Посада | 1 | |
| Порекло |  Краљевина Југославија
| |
| Произвођач | Самоградња | |
| Пробни лет | 1937.(YU) | |
| Уведен у употребу | 1937.(YU) | |
| Повучен из употребе | 1941.(YU) | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | ЈГ Љубљана | |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
.jpg)
Гринепост је једноседа ваздухопловна једрилица, мешовите конструкције (дрво и платно). Направљена је у Краљевини Југославија 1936.-1937. године у режији Једриличарске групе Љубљана а намењена је обуци и тренажи спортских пилота и једриличара.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]
Инжењер Александар Липиш (нем. Alexander Lippisch) се већ био прославио конструкцијом клизача Цеглинг када се 1932. године бавио пројектовањем једрилице намењенe самоградњи. Да би заинтересовао већи број људи за једриличарство дошао је на идеју да цртеже неопходне за израду једрилице дистрибуира преко новина. Избор је пао на недељник Die Grüne Post који је имао милионски тираж а био је намењен широким масама. У прилогу сваког броја објављивани су цртежи којих је било око 2500 на основу којих је током 30.тих година направљено преко 125 једрилица и то не само у Немачкој него широм Европе. Једини услов је био да на изграђеној једрилици буде исписан назив новина Die Grüne Post (Зелена пошта) па је тако и ова једрилица добила име. Први прототип ове једрилице је полетео 1933. године.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Једрилица Гринепост је мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Труп јој је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека чији је предњи део обложен дрвеном лепенком а од крила према репу труп је обложен платном. Кабина је била отворена и опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служила дрвена скија причвршћена за труп амортизерима од тврде гуме. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.
Крило је било равно, правоугаоног облика са две рамењаче. Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила је био обложен импрегнираним платном. Крила су косим подупирачима, по два са сваке стране, била ослоњена на труп једрилице.
Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Гринепост а према изворима[1]
| Финеса | 1 : при брзини km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Колико је тачно произведених једрилица Гринепост се вероватно никада неће моћи утврдити али једно је сигурно, да готово нема аероклуба у Немачкој и Аустрији који није почео своје летачке активности овом једрилицом. Била је јефтина и лака за самоградњу тако да се правила и у иоле опремљеној столарској радионици. У Мађарској је покушана чак и индустријска производња на бази купљене лиценце али произведено је само 2 комада.
Једини примерак у Краљевини Југославији је израђен у радионици једриличарске групе из Љубљане а регистрована је бројем YU-L4.[2][3]
Сачувани примерци
[уреди | уреди извор]Код нас није сачувана ова једрилица, али се може видети реплика ове једрилице која се налази у Музеју једриличарства у Немачкој. Оригиналних примерака ове једрилице у европским Музејима нема.
Земље које су користиле ову једрилицу
[уреди | уреди извор]|
|
|
Види још
[уреди | уреди извор]- Грунао Беби
- Хитер 17
- Ваја (ваздухопловна једрилица)
- Олимпија (ваздухопловна једрилица)
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Grüne Post” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2019. г. Приступљено 15. 12. 2019.
- ^ Paluba:Grüne Post
- ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. стр. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.